Pavle Medaković: Dirigovanje je profesija koju učite do kraja života

BEOGRAD - Dirigent Pavle Medaković ocenio je da je stvaranje legeta njegovog oca akademika Dejana Medakovića u Muzeju grada Beograda bio najbolji način da se zaštiti trajno njegova zaostavština.

Medaković je rekao Tanjugu da legat sadrži umetničke slike vrhunske vrednosti, gde su među najznačajnijima dva portreta Danila i Marije Medaković iz 1854. godine, delo Novaka Radonića.

Medaković je dodao da su tu i vrhunska dela slikarstva Miće Popovića, Cuce Sokić i Nadežde Petrović, koje je njegov otac dobijao kao poklon, a neke je i kupovao.

Navevši da su među preko hiljadu predmeta, očeva biblioteka, nameštaj, garderoba i "sve što je činilo život", mlađi Medaković je izrazio zadovoljstvo što je legat predat Muzeju grada Beograda, istakavši ulogu njegove direktorke Jelene Medaković.

"Nismo u srodstvu. To je divna žena, profesionalac, izuzetno marljiva, fantastična, koja je shvatila moje pobude zašto to radim", rekao je Medaković, govoreći o prezimenjakinji koja je odnedavno Sekretarka za kulturu Grada Beograda.

Podsetivši da njegova porodica vodi poreklo iz Hrvatske, Medaković je dodao da je njegov pradeda Bogdan Medaković "toliko puno učinio za Hrvate u Saboru", kao protivnik "mađaronske" struje.

Prema njegovim rečima, Bogdan Medaković i političar Svetzoar Pribićević su se "u Saboru bukvalno klali, ali su dolazili jedan drugom na slavu" i vodili su dijalog.

"Moramo učiti ponovo lekciju iz prošlih vremena, da različitost mišljenja ne znači da treba da se bijemo, vređamo i ne daj Bože ratujemo, nego da dijalogom dođemo do rešenja", naglasio je Medaković.

U Srpskom kulturnom centru u Zagrebu otvorena je polovinom novembra izložba "Efemeris - legat Dejana Medakovića", kojom su počeli "Dani srpske kulture", a tim povodom se okupilo više od 50 maskiranih muškaraca u znak protesta protiv manifestacije.

"To su mladi ljudi koji se nisu ni rodili, dvadesetogodišnjaci, možda navijači nekih fudbalskih klubova. Ne znaju zašto su tu došli", naveo je Medaković.

Podsetivši da je političar Milorad Pupovac, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) u Hrvatskoj "otvarao izložbu biranim rečima", Medaković je dodao da "taj govor vredi štampati".

Medaković je ocenio da je izložba trebalo da bude neka vrsta pomirenja i da ničim nije izazivala revolt ili bes bilo kog Hrvata, odnosno da njegov "otac životom i delom nikada nije pokazivao šovinizam".

Prema njegovim rečima, u petoknjižju ''Efemeris'', prva knjiga govori o detinjstvu njegovog oca u Zagrebu i tu "nema jedna reč mržnje".

Primetivši da "dnevna politika, nažalost, mešetari", Medaković je rekao i da je "činjenica da se Hrvati drže kao pijani plota" i da je mišljenja da je Memorandum SANU "izazavao rat i raspad Jugoslavije, istorjska neistina".

Podsetio je da je rat izbio 1991. godine, dok je Memorandum pisan 1986. i naručila ga je Vlada Srbije premijera Ivana Stamboliča, koji je kao nedovršenii neverifikovani dokument ukraden i objavljen u listu Večernje novosti.

Medaković je dodao da su Gradski komitet komunističke partije i Vlada Srbije osudili Memorandum, čak i kasniji predsednik Srbije Slobodan Milošević, koji je bio potom za saveznu državu, dok je hrvatski vođa Franjo Tuđman bio protiv.

Govoreći o svojoj muzičkoj karijeri, Medaković je rekao da ni otac kao istoričar umetnosti, ni majka pijanistkinja i profesor na Fakultetu muzičke umetnosti nisu uticali na njegov izbor profesije.

"Što se tiče prezimena, ono je više bilo opterećujuće nego što mi je pomoglo. Uvek sam se čudio kad mi ljudi kažu: 'Lako je tebi, tata profesor, dekan, posle akademija, majka profesor'. Čekajte, ja sam deset godina čekao posao u Beogradu", naveo je Medaković.

Nakon završetka studija dirigovanja 1978. godine, a pošto je "sve bilo puno" u Beogradu, Medaković je potom dirigovao preko dve godine u Mostaru, da bi se zaposlio tek 1988. godine u orkestru Jugoslovenske narodne armije.

"Znate šta znači za dirigenta imati orkestar svaki dan? Imate instrument na kome se vežbate. Violinisti je violina instrument na kome isprobava svoj talenat, a dirigentu je orkestar", rekao je Medaković.

Ocenivši da završeni dirigent ima tek najosnovnija znanja, Medaković je naveo da je svojevremeno u Beogradu "veliku omrazu stekao" jer se borio da mladi dobiju asistentska mesta, da uče zanat od iskusnih, što je ocenio kao presudno.

Prema njegovim rečima, šef dirigent mora da živi sa orkestrom, "da brine i pojedinačno o ljudima sa kojima deli sudbinu svakoga dana".

"Dirigovanje je profesija koju učite do kraja života. Onaj koji kaže da zna sve, taj nema pojma", istakao je Medaković.

Velika zamka za mlade dirigente je što, kako je rekao, "ulete u programe za koje nisu zreli, ni sposobni", kao što su dela Gustava Malera.

"To radite možda pred kraja svoje karijere. Morate da dođete do Malera, Bruknera, do vrhunskih simfoničara. Ne možete to sa 40 godina da dirigujete, to je smešno", naveo je Medaković.

Naglasivši da "morate stasavati uz majstora u koga verujete", Medaković je podsetio da je 1980. godine išao mesec dana na kurs kod francuskog dirigenta Pjera Dervoa i sledeće u Minhen kod Rumuna Seridžijua Ćilibidahea.

Dodao je da su radili program od Hajdna do Stravinskog.

"Dirigovanje nije samo rukama. Te ruke moraju da kažu nešto. Neko i bez štapa diriguje. Tvrdim da ne znaju šta je funkcija štapa. To sam učio od Bore Pašćana", rekao je Medaković.

Navevši da je "operisan od sujete", Medaković je dodao da mu je dovoljno par minuta na koncertu da vidi da je neko stvarno dirigent.

"Ako je dobar iskreno odem i čestitam, ako nije, kao da nisam bio na koncertu", rekao je Medaković.

Prema njegovim rečima, na probama se najviše uči, a danas mladi ne idu na probe velikih dirigenata sa partiturom da uče i vide tehnologiju rada.

Šefa-dirigenta Beogradske filharmonije Gabrijela Felca (1970-2025), Medaković je prvi put video uživo kako radi na generalnoj probi opere "Toska".

"Odem u pauzi, zagrlim čoveka. On me gleda. Kažem: 'Vi ste fantastičan dirigent, kog je filharmonija konačno zaslužila da ima'. On me gleda, ne može da veruje. Bio je u čudu"; rekao je Medaković.

Kao takvog dirigenta, Medaković je istakao i Srbljuba Dimića, koji je trenutno na čelu Simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije.