Mediji: Osetljiva identitetska pitanja ne mogu se rešiti gastronomskim metaforama

SKOPLJE - Izjava evropske komesarke Marte Kos, koja je pitanje makedonskog identiteta svela na gastronomiju izazvala je brojne pojedinačne i medijske reakcije u Skioplju, a glavna poruka je da se osetljiva identitetska pitanja ne mogu rešiti gastronomskim metaforama.

Kos je, naime, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom RSM Hristijanom Mickoskim, posle Samita o Planu rasta Zapadnog Balkana, na pitanje o garancijama da Bugarska neće nametati nove uslove zvaničnom Skoplju, izjavila:

„Identitet, po mom mišljenju, nikada ne može biti stvar političkih odluka. Identitet je nešto što nosimo u duši i srcu. Identitet je kako brinemo o našim tradicijama, poput manastira ovde u Severnoj Makedoniji, poput pogače, tavče na gravče, pinđura ili punjenih paprika... kako gledamo na tradicionalne nošnje, kakav stav imamo prema starijima u zemlji, kakav stav imamo prema očuvanju našeg jezika i to je nešto što niko ne može oduzeti Makedoncima“, rekla je Kos.

Ova izjava izazvala je lavinu negativnih reakcija. Levičara, stranke poznate po svojim tvrdokornim nacionalističkim i evroskeptičnim stavovima. Iz stranke su ocenili da takvom retorikom EU devalvira i relativizuje nacionalni identitet makedonskog naroda. Smatraju da izjava potvrđuje da makedonski narod ne veruje u punopravno članstvo zemlje u EU.

Univerzitetski profesor i bivši poslanik VMRO-DPMNE Jove Kekenovski takođe je reagovao, napisavši u otvorenom pismu Kosovoj da „Evropa mora da sluša čak i kada boli, mi nismo recept već narod.“ Društvene mreže su bile preplavljene komentarima, a izjava je postala glavna tema u medijima, zasenivši ekonomske poruke sa Samita, preneli su makedonski mediji.

Premijer Hristijan Mickoski je na pres konferenciji sa Kosovom uputio oštar odgovor, distancirajući se na taj način od njene definicije identieta.

„Pažljiviji sam kada je u pitanju identitet. Da, on je u nama, ali moram priznati da smo za ovih 30 godina izgubili veliki deo njega, menjajući zastavu, ime, menjajući Ustav nekoliko puta... Moj identitet nije samo divna makedonska kuhinja, već i Goce Delčev, Kuzman Šapkarev, braća Miladinovci, Ilindenski ustanak, Dame Gruev, Jane Sandanski itd. Ne znam da li će naše istočne kolege (iz Bugarske) deliti iste misli, ali to su ljudi koji su deo našeg makedonskog identiteta“, rekao je Mickoski.

Ovaj odgovor je, navode mediji, protumačen kao jasno definisanje „crvenih linija“ nove vlade po pitanjima identiteta i kao direktna poruka Briselu da pojednostavljene i uvredljive percepcije neće biti prihvaćene.

Ministar za evropske poslove, Orhan Murtezani, kasnije je pokušao da smiri situaciju, rekavši da izjava evropske komesarke odražava evropsko shvatanje identiteta kao nečeg prirodnog i nespornog, ali je priznao da se takav pristup ne primenjuje na Balkanu, posebno u odnosima sa Bugarskom.

Izjava Marte Kos, pišu mediji, može se analizirati na više nivoa. Najjednostavnije tumačenje je da je u pitanju bio diplomatski gaf i nesrećan izbor reči komesarke koja dolazi iz zemlje (Slovenije) sa relativno homogenim iskustvom u integracijama u EU, bez teških bilateralnih sporova koji utiču na identitet. Prema ovom gledištu, njena namera je bila da pojednostavi koncept identiteta kako bi prenela poruku da je to unutrašnji osećaj koji ne može biti ugrožen spolja.

Međutim, dublja analiza, navode, sugeriše da ovaj pristup, svestan ili ne, otkriva frustraciju nekih evropskih birokrata dugogodišnjim i, za njih, iracionalnim balkanskim sporovima. Svođenje identiteta na folklor i kuhinju može se protumačiti kao pokušaj minimiziranja značaja istorijskih i političkih dimenzija spora sa Bugarskom, koji stoje na putu proširenja. Ovo je u skladu sa stavom EU da su ustavne promene tehnički uslov koji treba ispuniti, dok pitanja identiteta smatraju bilateralnim.

Reakcija premijera Mickoskog, međutim, signalizira promenu u retorici makedonske vlade. Za razliku od prethodne vlade, koja je često imala defanzivan i pomiriteljskiji stav prema zahtevima Brisela i Sofije, nova vlada zauzima čvršći i odlučniji stav. Nabrajanjem istorijskih ličnosti koje su u srži makedonsko-bugarskog spora, Mickoski je jasno stavio do znanja da identitet za Makedoniju nije apstraktni pojam, već je duboko ukorenjen u istoriji i nacionalnoj borbi, elementima koje Bugarska direktno osporava.

Incident, navodi se, ističe rastuće nepoverenje u proces evropskih integracija u Makedoniji. Dok EU insistira na ispunjavanju uslova, percepcija u makedonskoj javnosti, pojačana takvim izjavama, jeste da Unija ne razume suštinu problema i da su zahtevi jednostrani. Ova situacija ide na ruku evroskeptičnim snagama poput „Levice“, koja dobija podršku upravo kroz takve narative.

Najzad, mediji konstatuju da, iakoje Skopski samit bio fokusiran na ekonomiju, ostaće upamćen po diplomatskoj epizodi koja je pokazala da put Makedonije ka EU ostaje popločan ne samo reformama, već i dubokim i osetljivim identitetskim pitanjima koja se ne mogu rešiti pojednostavljenim i gastronomskim metaforama.