Crna Gora: U Pljevljima započet ciklus predavanja o obnovi Lovćenske kapele

PLJEVLJA  - Predavanjem u Pljevljima započet je ciklus razgovora posvećen obnovi Lovćenske kapele, koju su govornici označili kao jedno od ključnih pitanja duhovnog identiteta Crne Gore.

Predavanje je održano sinoć u Centru za kulturu u organizaciji Javne ustanove Narodna biblioteka "Stevan Samardžić".

Predsednik Opštine Pljevlja Dario Vraneš kazao je da nije slučajno to što se upravo u Pljevljima započinje ciklus predavanja o obnovi Lovćenske kapele, jer taj grad, kako je naveo, danas simbolizuje slobodu u Crnoj Gori.

„Pljevlja su danas najslobodniji grad u Crnoj Gori i imamo čast da se upravo odavde pokrene ciklus predavanja posvećen obnovi Lovćenske kapele“, rekao je Vraneš, ističući da je reč o velikom istorijskom i duhovnom poduhvatu.

On je naglasio da je posebno značajno što se to skup održava u prisustvu arhijereja Srpske pravoslavne crkve, poručivši da je obnova kapele na Lovćenu kruna duhovne obnove Crne Gore.

„Ne smemo da sumnjamo da ćemo uspeti u obnovi kapele. Možda se ponekad pokažu slabosti našeg naroda, ali moramo znati da mučenička krv hristovih učenika postradalih širom Crne Gore neće dozvoliti da na krovu srpske zemlje stoji paganska građevina“, kazao je Vraneš.

Dodao je da je zadatak vernika da slede svoje vladike i svetitelje, ističući da današnji arhijereji nastavljaju da „razgrću žar vere koji je prvi razgrnuo mitropolit Amfilohije“. Prema njegovim rečima, nema istinske sreće u Crnoj Gori bez obnove Lovćenske kapele i potpunog duhovnog preporoda naroda.

„Varaju se svi koji misle da će ekonomski preporod doneti i duhovni. Upravo je obrnuto, ekonomski preporod dolazi kao posledica duhovnog preporoda“, poručio je Vraneš i obraćanje završio porukom „dogodine u Prizrenu“.

O značaju Lovćenske kapele govorio je i mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, podsetivši na zavet Petra II Petrovića Njegoša.

Kako je naveo, Njegoš je iste godine kada je napisao „Luču mikrokozma“ započeo i gradnju kapele na Lovćenu „i jasno zapovedio da u njoj bude sahranjen, što je potvrdio i na samrtnom času, obavezujući svoje srodnike i naslednike da ispune njegov amanet“.

„Njegoš je svojom crkvom i grobom želeo da štiti Crnu Goru, ali je uvek gledao i na ceo srpski narod“, kazao je mitropolit Joanikije.

Prema njegovim rečima, vladika Danilo je, čim su se stekli uslovi, izvršio Njegošev amanet, a kasnije je i knjaz Nikola vodio računa da se u kapeli redovno služi sveta liturgija, naročito na Petrovdan, za šta postoje istorijska svedočanstva. On je odbacio tvrdnje da liturgija nije služena i da kapela nije bila crkva, ocenivši ih kao neistine.

Govoreći o obnovi kapele nakon njenog rušenja u Prvom svetskom ratu, mitropolit Joanikije je naveo da je kralj Aleksandar finansirao obnovu, dok je glavni teret posla izneo mitropolit Gavrilo Dožić.

„Kapela je ostala posvećena Svetom Petru Cetinjskom, obnovljena je na istom mestu i u istim dimenzijama, a sve što je zatečeno od stare kapele ugrađeno je u obnovljeni hram“, naglasio je on, navodeći da su suprotne tvrdnje laži koje se decenijama ponavljaju.

Osvrnuvši se na izgradnju mauzoleja na Lovćenu, Joanikije je rekao da je reč o građevini u kojoj je „ugrađeno najviše nesporazuma i kontroverzi“, nazivajući je spomenikom nasilja nad Njegošem i Srpskom pravoslavnom crkvom. Naveo je da odluka o izgradnji mauzoleja nikada nije zvanično objavljena, te da je iza rušenja Lovćenske kapele stajao Josip Broz Tito.

Kazao je i da je prilikom rušenja lovćenske kapele došlo do nezakonitog braka između nacizma i komunizma.

„Glavni argumenti za rušenje kapele potekli su od Savića Štedimlije, a kasnije ih je u ime Tita razrađivao Vladimir Dedijer“, rekao je Joanikije, podsetivši da su se rušenju protivili brojni ugledni umetnici i intelektualci, među kojima Petar Lubarda, Mihailo Lalić, Risto Stijović, Miroslav Krleža, Skender Kulenović…

Na kraju je poručeno da Lovćenska kapela, iako porušena, i dalje snažno deluje duhovno, o čemu svedoče brojne Njegoševe kapele podignute širom Crne Gore i regiona.

„Kapela će se vratiti na Lovćen kada mi budemo bolji, složniji i kada se pokajemo za greške iz makar poslednjih sto godina. Tek tada ćemo biti sposobni da obnovimo kapelu na Lovćenu“, zaključio je mitropolit Joanikije, prenele su podgoričke Vijesti.