Botun: Policija i dalje čuva ograđenu lokaciju predviđenu za gradnju kolektora

PODGORICA - U očekivanju novih razgovora meštana sa predstavnicima vlasti o čemu je dogovor postignut juče u odsustvu premijera Milojka Spajića, na lokaciji na kojoj je planiranja gradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u zetskom selu Botun, nalazi se desetak policajaca i desetak pripadnika privatnog obezbeđenja. Ispred ulaza na tu parcelu, postavljena je žičana ograda na koju je postavljen znak na kojem piše „strogo zabranjen pristup“.

Na parceli nema šatora, a ulaz na parcelu gde su se prethodnih dana okupljali građani koji se protive izgradnji postrojenja je prokopan.

Na parceli su i mašine koje bi trebalo da se koriste za izgradnju postrojenja. Botunjani očekuju da će novim dijalogom biti postignut dogovor da se postrojenje gradi na nekoj drugoj lokaciji.

Međutim, gradonačelnik Podgorice Sasa Mujović više puta do sada izjavio da bi traženje druge lokacije potrajalo, kao i da bi Crna Gora pretrpela štetu.

Botun pokazao ko je uz narod, ko je za dijalog, a ko je pobegao

Zetsko selo Botun ogolelo je istinu koju su mnogi znali, ali nisu imali hrabrosti da je pogledaju u oči, a kada je postalo najteže, kada je pretila eskalacija, kada su pendrek i marica zamenili razgovor – pokazalo se ko u Crnoj Gori ima političku težinu, autoritet i odgovornost, a ko funkciju shvata kao protokol i fotografiju za inostranstvo, piše danas podgorički portal Borba.

Današnja situacija u Botunu jasno je pokazala da su predsednik NSD i predsednik Skupštine Andrija Mandić i lider DNP i poslanik Milan Knežević jedini političari u Crnoj Gori koji imaju kapacitet da pokrenu i odbrane narodnu volju, ali i da istovremeno drže napetu situaciju pod kontrolom i upravljaju procesima u interesu države, a ne trenutnog političkog marketinga.

"Milan Knežević je bio tamo gde je morao biti – uz građane. Ne iza saopštenja, ne iza policijskog kordona, već rame uz rame sa ljudima koji su branili svoje pravo na dostojanstven život. Njegova borba u Botunu nije bila borba protiv države, već borba za državu koja mora da sluša svoje građane. To je razlika koju neki nikada nisu razumeli", piše porta i ističe:

"Andrija Mandić je, sa druge strane, radio ono što rade iskusni političari i državnici – tražio rešenja. Dok su drugi podizali tenzije ili bežali od problema, Mandić je podržavao Kneževića, smirivao situaciju i na kraju iskusno uveo celi proces u dijalog i dogovor, čime je sprečeno dalje produbljivanje krize. To nije slabost, to je snaga politike koja zna da vlast nije sila, već odgovornost".