BiH: Osamnaest pitanja AfD Bundestagu o statusu i legitimitetu Šmita u BiH

SARAJEVO/BERLIN - Poslanička grupa krajnje desničarske Alternative za Nemačku podnela je poslaničko pitanje u nemačkom Bundestagu u vezi sa ulogom Kristijana Šmita u BiH i zatražila procenu legitimiteta njegove pozicije u svetlu nedostatka odobrenja Saveta bezbednosti UN, kao i odbijanja Rusije i Kine da potvrde Šmitovo imenovanje.

U zahtevu koji su uložili poslanik Јan Venzel Šmit i poslanička grupa AfD-a stoji da je Kristijana Šmita u maju 2021. godine imenovao Upravni odbor Saveta za implementaciju mira (PIC), prenosi N1.

Međutim, to imenovanje nije potvrđeno od Saveta bezbednosti UN, što, prema mišljenju podnosilaca ovog pitanja, dovodi u sumnju međunarodnopravnu legitimnost njegove funkcije i njegovih odluka. Uprkos tome, "visoki predstavnik" je, prema pravnom shvatanju podnosilaca pitanja, doneo više odluka koje duboko zadiru u ustavni poredak BiH. Podnosioci pitanja imaju ozbiljne sumnje da su ovim odlukama prekoračene nadležnosti visokog predstavnika.

S tim u vezi poslanička grupa AfD postavila je Saveznoj vladi Nemačke 18 pitanja, među kojima, su: da li je Savezna vlada formirala stav o međunarodnopravnoj legitimaciji Kristijana Šmita, s obzirom na nedostatak odobrenja Saveta bezbednosti UN, i ako jeste, kakav je taj stav, zatim koje posledice Savezna vlada izvlači iz činjenice da su Ruska Federacija i Kina odbile potvrditi Kristijana Šmita kao visokog predstavnika u Savetu bezbednosti UN-a, kao i koje pravno obavezujuće odluke je, prema proceni Savezne vlade, Šmit doneo u 2022. i 2023. godini, te da li je Savezna vlada formirala stav o tim odlukama i kakav je on?

Takođe, postavljeno je pitanje da li Savezna vlada u tim odlukama vidi prekoračenje nadležnosti koje Šmit ima prema Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma, i ako ne, zašto ne, zatim kakve posledice Savezna vlada vidi po stabilnost i suverenitet BiH usled ovih mera, kao i i da li je Savezna vlada preduzela korake da se imenovanje Kristijana Šmita potvrdi u Savetu bezbednosti UN, i ako jeste, koje, odnosno ako nije, zašto nije?

Poslanička grupa AfD pita i da li Savezna vlada planira zalaganje za reformu mehanizama imenovanja Šmita kako bi se njegova međunarodna legitimnost ojačala, i ako da, na koji način, zatim da li se Savezna vlada bavila pitanjem da li su politički procesi u BiH – posebno protiv predstavnika Republike Srpske – politički motivisani, i ako jeste, kakva su saznanja dostupna i koje mere Savezna vlada preduzima, ukoliko ih ima, da osigura pravične i transparentne procese, kao i da li je Savezna vlada formirala stav o tome da li odluke Kristijana Šmita mogu dovesti do dalje političke destabilizacije regiona, i ako jeste, kakav je taj stav?

Poslanici AfD pitanju dalje Saveznu vladu nemačke da li je formirala stav o tome kako ocenjuje delovanje Šmita u kontekstu suvereniteta i nezavisnosti BiH, i ako jeste, kakav je taj stav, da li je Savezna vlada formirala stav o tome da li je delovanje Šmita vredno podrške, čak i ako ga lokalni akteri i međunarodni partneri smatraju pravno upitnim, i ako jeste, kakav je taj stav, kao i da li je Savezna vlada formirala stav o različitim međunarodnim pozicijama u vezi s imenovanjem i delovanjem Šmita, i kakav je taj stav?

Pitaju takođe da li Savezna vlada vodi razgovore s međunarodnim partnerima kako bi razvila zajednički stav o ulozi Šmita, i ako da, s kojim partnerima i o kojim temama, zatim da li je Savezna vlada formirala stav o tome kakve posledice odluke Kristijana Šmita imaju po ekonomsku stabilnost BiH, i ako jeste, kakav je taj stav, kao i da li Savezna vlada vidi mogućnost ekonomske podrške od strane EU radi smanjenja napetosti u regionu, i ako da, kakvu?

Najzad, poslanička grupa AfD pita da li Savezna vlada planira korake kako bi pomogla BiH u sprovođenju reformi za integraciju u EU, i ako da, koje, zatim da li Savezna vlada smatra da trenutna uloga Kristijana Šmita doprinosi ili ometa dugoročni mirovni proces i političku stabilnost zemlje, i ako da, na koji način, kao i da li je Savezna vlada formirala stav o tome kakav uticaj odluke Kristijana Šmita imaju na zaštitu ljudskih prava u BiH, i ako jeste, kakav je taj stav?