NVO Dokumenta: Hrvatska nema nijedan postupak za ratni zločin protiv pripadnika Hrvatske vojske

ZAGREB  - Šefica hrvatske NVO Dokumenta Vesna Teršelič je predstavila izveštaj o praćenju suđenja za ratne zločine za 2024., prema kojem je prošle godine vođeno 54 krivična postupka koji su bili u fazi rasprave, od kojih js 33, odnosno 61,11 posto, vodi su u odsutnosti, što smatra nije dobro.

"Zabrinjava i kada vidimo ko su okrivljeni i optuženici jer nemamo nijedan postupak za ratni zločin koji se vodio protiv pripadnika Hrvatske vojske ili MUP-a RH, samo su tri krivična dela protiv pripadnika HVO-a reč je o delima počinjenim na području BiH. Svi ostali postupci su bili protiv pripadnika srpskih paravojnih i parapolicijskih snaga", navela je Teršelić.

Reč je, navela je, o 187 okrivljenih od kojih su tri (1,6 posto) iz HVO-a, a 184 (98,4 posto ) iz srpskih paravojnih i parapolicijskih snaga.

Veliki broj postupaka, kazala je, u predistražnoj fazi i postupaka u kojima još nema optužnica što zabrinjava jer smo u godini kada smo već obeležili 30. godišnjicu VRA Bljesak za koju nikada nije sproveden nijedan postupak ni za jedan zločin, a zločina je bilo.

Postupci koji se tiču akcije Bljesak uglavnom su u nadležnosti Županijskog državnog tužilaštva Osijek i oni nam, rekla je, kažu da su ispitali jako puno svedoka, a svi su iz jedinica HV-a ili MUP-a.

"Bojimo se da vlada zavera ćutanja. Stvarno je tužno da nijedan postupak koji se tiče akcije Bljesak nije došao do faze optužnice", navela je Teršelič.

Kada je o vojno-policijskoj akciji Oluja reč, rekla je da je stanje kao i prethodnih godina. "Imamo nekoliko podignutih optužnica i nekoliko postupaka, pravosnažno okončane postupke za zločine u Mandićima, Prokljanima i Kijanima, ali tu nema ništa novo", rekla je.

Tako nema postupka ni za Bogdanovc, gde su mahom stradali Hrvati, Albanci i pripadnici drugih nacionalnih manjina.

Porodice smrtno stradalih i nestalih očekuju pravdu i da će je videti kroz suđenje za ratne zločine, ali se to ne događa, ocenila je šefice Dokumente, dodavši da je, uz suđenja u odsustvu, problem i nerazumna dužina trajanja postupka.

Od priključenja Hrvatske Evropskoj uniji efikasnost procesuiranja ratnih zločina i transparentnost objava presuda, stagnira. Iako se tada počela nazirati ideja da čin ratnog zločina zahteva nedvosmislenu osudu, bez obzira na pripadnost žrtve i počinioca, taj pristup u društvu od tada do danas nije u potpunosti zaživeo, iznela je Teršalić ocenu iz Dokumentinog Izveštaja pod nazivom 'Skrivena pravda'.

U njemu se ističe da na stvaranje društvene klime utiču javni nastupi najviših državnih zvaničnika u kojima prevladavaju jednostrana i pojednostavljena tumačenja najnovije istorije.

U svojim obraćanjima predsednik RH, premijer i ministri, obično ne spominju zločine počinjene od pripadnika hrvatskih jedinica, čak ni kad govore na lokacijama stradanja u kojima su u sudskim postupcima u Hrvatskoj izrečene pravosnažne kazne", navodi se u Izveštaju.

Simptomatično je i ćutanje prilikom godišnjih obeležavanja vojne akcije u Medačkom džepu i poricanje činjenica o Lori, a izuzetak su obeležavanja godišnjice stradanja u Varivodama na kojima su predstavnici svih nivoa vlasti, otkuda su snažne poruke poslali tadašnji predsednik Ivo Josipović i premijer Andrej Plenković, nagovestivši mogućnost izgradnje poverenja.

"Ali, umesto uzajamnog priznanja patnje proces je krenuo u smeru onemogućavanje učešća predstavnika Srba u koloni sećanja u Vukovaru i Škabrnji, zbog uzastopnih poteza stranaka s desne strane političkog spektra, navodi se u Izveštaju.

"Za uspostavljanje poverenja važno je uzajamno priznanje patnje", navela je Teršelič.