Vašington Reporter: BiH kao ključni dobavljač municije NATO standarda

VAŠINGTON - U trenutku kada se Sjedinjene Države i njihovi saveznici suočavaju sa ozbiljnom nestašicom municije, što ugrožava spremnost Zapada u vreme eskalacije globalnog sukoba, Bosna i Hercegovina se pojavljuje kao "neočekivano rešenje", piše američki portal Vašington Reporter.

Pozivajući se na neimenovane izvore iz Kongresa i Ministarstva odbrane, portal piše da im je rečeno da BiH sa bogatom industrijskom istorijom i strateškim položajem na Balkanu, ima temelje da postane "ključni dobavljač municije NATO standarda".

Bosna je, podsećaju, formalno otvorila pregovore o pristupanju EU u martu 2024. godine, prateći preporuku Evropske komisije, usklađujući svoje standarde sa evropskim kontrolama nabavki i izvoza, što je neophodno za ugovaranje sa NATO-om.

"U srcu tog potencijala je Pretis, proizvođač municije u Vogošći koji je nekada proizvodio i do milion artiljerijskih metaka godišnje", navodi portal i dodaje:

da je nedavnoj Sarajevskoj konferenciji o bezbednosti, važnom regionalnom forumu o odbrani koji je okupio zvaničnike NATO-a, kreatore politike i lidere industrije, Vil Somerindajk, predsednik američke kompanije Regulus Global, koja ima udeo u Pretisu, predstavio je plan za pozicioniranje Bosne kao čvorišta municije svetske klase.

Ovo je, navode, ključno jer SAD i njenim saveznicima nudi priliku da se pozabave krizom municije.

Portal je na uvid dobio kopiju Somerendajkovog govora na toj konferenciji na kojoj je on rekao:

„Širom Evrope, proizvodne linije se ponovo pokreću, postrojenja se modernizuju i stižu dugoročne porudžbine. To je više od trke; to je poziv pouzdanim proizvođačima koji mogu da isporuče proizvode u velikim razmerama. Bosna i Hercegovina ima nasleđe, radnu snagu i strateški položaj da odgovori na taj poziv.“

Somerendajk je, kažu, obećao plan modernizacije Pretisa od 100 miliona dolara, fokusirajući se na nadogradnju proizvodnih linija, digitalizaciju poslovanja i postizanje ciljeva EU.

Portal podseća da su, na primer, u julu ove godine SAD obustavile isporuke raketa Patriot i artiljerijskih granata kalibra 155 mm Ukrajini kako bi sačuvale sve manje zalihe kod kuće.

Odložena isporuka uključivala je desetine presretača Patriot, skoro 8.500 granata kalibra 155 mm, preko 250 preciznih raketa GMLRS i 142 rakete Hellfire, što ističe akutne ranjivosti u američkim zalihama koje su iscrpljene tekućom pomoći Ukrajini i operacijama na Bliskom istoku.

Zvaničnici Pentagona su, dodaje se, više puta priznali potrebu za „obnovom kapaciteta za održivo odvraćanje“ nakon decenija nedovoljnog ulaganja u proizvodnju municije, pri čemu je budžetski zahtev za fiskalnu 2025. godinu smanjio ključno finansiranje konvencionalne precizne municije za 1,2 milijarde dolara u odnosu na prethodne nivoe, dajući prioritet drugim oblastima usred fiskalnih ograničenja.

Problem se proteže, ukazuju, i van Amerike.

Lideri NATO-a upozorili su da su zalihe zemalja članica i dalje daleko ispod zahteva za dugoročne odbrambene obaveze, što je dovelo do hitnog poziva da se postigne dogovor o novom oružju i ciljevima za trupe pre letnjeg samita u Hagu.

"Ovo dolazi nakon ranijih procena koje su otkrile nedostatke kritičnih artikala poput granata kalibra 155 mm, raketa HIMARS i municije za protivvazdušnu odbranu, što je pogoršano isporukama Ukrajini. NATO-ov pritisak na veće ciljeve zaliha i obavezu odbrambene potrošnje od 3,5 procenata BDP-a do 2035. godine naglašava borbu alijanse za obnavljanje spremnosti.

Očekuje se da će se ovaj nedostatak pogoršati kako Rusija i Kina povećavaju svoju vojnu proizvodnju. Rusija je počela izgradnju velike fabrike eksploziva u postrojenju Bijski Oleum u Sibiru 2023. godine, a proširenja su nastavljena do 2024. godine kako bi se godišnje proizvelo do 6.000 tona eksploziva RDX i HMX - dovoljno za preko 1,28 miliona artiljerijskih granata kalibra 152 mm - sa ciljem održavanja njenih operacija u Ukrajini usred sankcija i uvoza iz Severne Koreje.

U međuvremenu, Kina je ubrzala svoju ekspanziju odbrambene industrije, premašivši 600 operativnih nuklearnih bojevih glava do sredine 2024. godine i unapredivši konvencionalne kapacitete prilagođene potencijalnim pacifičkim sukobima, uključujući brzo gomilanje nuklearnih kapaciteta i integrisanu proizvodnju odbrambene opreme kako bi se osporila dominacija SAD u Indo-Pacifiku.

Zapadni analitičari odbrane upozoravaju da SAD rizikuju zavisnost od stranih dobavljača bez proširenja svoje industrijske baze.

Pauze u izvozu Pentagona odražavaju širu zabrinutost da će proizvodni kapacitet, a ne samo politika, odrediti buduću bezbednost, što dokazuju pozivi za dodatno finansiranje za obnavljanje zaliha iscrpljenih pomoći Ukrajini i regionalnim operacijama, piše Vašington Reporter.