Danijel Radović: Dešavanja na Sretenje 1804. i 1835. odredila nacionalni identitet Srba

BEOGRAD - Istoričar Danijel Radović ocenio je danas da je Sretenje jedan od najznačajnijih datuma u istoriji srpskog naroda, jer su dešavanja na taj dan 1804. i 1835. godine u velikoj meri odredila nacionalni identitet Srba i da je više nego opravdano što se obeležava kao Dan državnosti.

"Kada je komisija za izbor praznika odredila Sretenje gospodnje za dan državnosti na osnovu zbora u Orašcu koji se desio 1804. godine i na osnovu Sretenjskog ustava donetog 1835, to je bila više nego opravdana odluka, jer su to dva događaja koja na neki način označavaju početak srpske revolucije i njen kraj", rekao je Radović za Tanjug.

Zborom u Orašcu, na Sretenje 1804. godine, podignut je Prvi srpski ustanak i počelo je oslobađanje od Turaka pod vođstvom Karađorđa, a istog datuma 1835. donet je prvi moderni ustav Srbije koji je napisao Dimitrije Davidović.

Na pitanje koliko je Prvi srpski ustanak uticao na razvoj moderne Srbije, Radović ističe da je taj događaj pokrenuo talas nacionalnih revolucija na prostoru Balkana.

"Počelo je srpskom revolucijom, kasnije je došlo do grčke revolucije, pa do revolucije ostalih balkanskih naroda. To je ujedno bila borba i za izgradnju države, ali i borba za slobodu prvenstveno", istakao je Radović.

Podseća da je zboru u Orašcu prethodila seča knezova, odnosno likvidacija najistaknutijih srpskih vođa na prostoru Beogradskog pašaluka.

"To je ujedno bio poslednji čin strahovlade janičara ili dahija u Beogradskom pašaluku. Tako da je to bila borba za slobodu, a pored toga i borba za izgradnju države. Stojan Novaković, jedan od naših značajnih istoričara srpske revolucije, kaže da je upravo izbor Karađorđa za vođu srpskog ustanka, na neki način bio prvi korak u izgradnji srpske države", naveo je Radović.

On je dodao da je kao potencijalni vođa Prvog srpskog ustanka najpre predlagan hajduk Stanoje Glavaš, a potom knez Teodosije Marićević, ali da je Karađorđe tada pokazao najviše hrabrosti, izbegao seču knezova i sam spasao svoju glavu.

"Ustanici su primarno ustali protiv dahija, tačnije protiv njihove strahovlade. Dahije su zapravo bili odmetnici od turske centralne vlasti, a tek od 1805. i od 1806. godine, ustanici kreću u borbu za svoju državu i za slobodu", objasnio je Radović.

Govoreći o značaju Sretenjskog ustava, Radović napominje da je on donet kao rezultat pobune Milete Radojkovića (Miletina pobuna) koja je nastojala da ograniči vlast kneza Miloša Obrenovića.

"Knez Miloš je bio prinuđen da donese novi ustav i njega je veoma brzo sastavio Dimitrije Davidović, učen čovek i diplomata. Donet je drugog dana na Sretenjskoj skupštini u Kragujevcu. Skupština je imala oko 2.500 ljudi i 10.000 zainteresovanog sveta. Kragujevac je, u tom trenutku kao prestonica, imao oko 2.500 ljudi, što jasno govori koliko su ljudi bili zainteresovani za taj događaj", rekao je Radović.

On ističe da velike sile nisu blagonaklono gledale na donošenje Sretenjskog ustava, jer je on na neki način predstavljao revolucionarni čin.

"Mnoge države u Evropi nemaju svoj ustav. Najzainteresovanije sile na Balkanu, Rusija i Habsburška monarhija nemaju svoj ustav, Osmansko carstvo takođe nema, tako da je on bio na snazi svega 55 dana", rekao je Radović.

On je naveo da je taj Ustav predviđao podelu vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.

"Ali ono što je možda kuriozitet i po čemu je na neki način on danas prepoznat je u toj oblasti građanskih prava i građanskih sloboda, gde se upravo ugledao na francuske i belgijske modele iz tog perioda. Imate onu tvrdnju da svaki rob koji stupi na srpsku zemlju postaje slobodan čovek, što je u tom trenutku zaista bilo na neki način revolucionarno", navodi Radović i dodaje da se ustav temeljio na prilično liberalnim idejama za to vreme.

Knez Miloš Obrenović, prema njegovim rečima, takođe nije bio oduševljen tim ustavom, jer je njime u velikoj meri ograničavana njegova vlast.

"Međutim, treba reći da je kao veliki državnik pred velikim silama branio taj ustav, jer je branio pravo Srbije da sama donosi svoj ustav. Međutim, to nije prihvaćeno i na neki način je na njega gledano sa podsmehom kada su u pitanju konzervativne sile poput Petrograda, Beča, Carigrada", rekao je Radović.