Milan Srdić: Zaštitna oprema može da spasi život učesnicima u saobraćaju

BEOGRAD - Milan Srdić iz Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) izjavio je danas da je nakon nesreće koju je doživeo 2008. godine odlučio da širi svest o bezbednosti u saobraćaju i istakao da on ranije nije bio svestan da zaštitna oprema može da spasi život i ublaži posledice saobraćajne nezgode.

"Ali eto, tog 23. juna sam se uverio na svojoj ličnoj koži kako može da se sve preokrene u sekundi jednom nepažnjom, nepoštovanjem saobraćajnog propisa, bahatim ponašanjem u saobraćaju. Ja nisam nosio zaštitnu opremu. Nisam gledao na zaštitnu opremu kao nešto što može da mi spasi život, kao nešto što može da ublaži posledice saobraćajne nezgode. Uvek sam imao neki izgovor za to i uvek sam imao nešto čime bih opravdao taj svoj postupak. Nisam razmišljao uopšte da može da dođe do neke veće nezgode, da može da dođe do nekog strašnijeg pada", rekao je Srdić za Tanjug.

On je 23. juna 2008. godine motorom krenuo na bazen na koji su ga pozvali prijatelji, međutim na taj bazen nije stigao, jer je nakon samo nekoliko minuta vožnje Milan (18) doživeo nesreću iz koje je jedva ostao živ, ali sa posledicama.

Srdić je ukazao da je 2002. godine položio za motor i u tom periodu života nije razmišljao o posledicama i nije pomišljao da može nešto da se desi i da dovede do posledica koje mogu da preokrenu njegov život za 180 stepeni.

"Kada smo moji vršnjaci i ja napunili 18 godina, kada smo dobili tu ličnu kartu, mislili smo da smo uradili nešto veliko u životu sa tim što smo napunili 18 godina, mislili smo da je ceo svet naš, da ne može ništa da nam se dogodi. Nismo slušali starije, nismo slušali savete", rekao je Srdić.

Dodao je da bi voleo da su tada postojale obuke kakve Agencija za bezbednost saobraćaja Srbije danas sprovodi i prezentuje mladima u kojima se prikazuje mladima šta utiče na bezbednost saobraćaja i kroz ličnu priču osoba sa invaliditetom koji su svoje invaliditete stekli u saobraćajnim nezgodama.

Na taj način, kaže širi se priča o važnosti pravilnog ponašanja u saobraćaju.

Ukazao je da se do saobraćajne nesreće bavio samo svojom fudbalskom karijerom, ali je nakon nje odlučio da upiše Fakultet tehnoloških nauka, smer bezbednost u saobraćaju i da se kroz život bavi bezbednošću i saobraćajem.

Istakao je da je imao ogromnu podršku porodice i prijatelja u tih prvih par godina.

"Ja u prvim trenucima nisam znao da ću biti trajni korisnik invalidskih kolica. Uvek ide onako postepeno - vežbaj, radi, treniraj, biće to sve u redu. Prolazili su dani, meseci. Doktori su uvek govorili - polako, biće to sve u redu vremenom, ali nekako moje stanje se ne menja. Ništa se nije promenilo", rekao je Srdić.

Dodao je da je odlučio da se vrati školi, upisao je fakultet i marljivo učio, a od kolega je naišao na maksimalnu podršku, razumevanje i prihvatanje što mu je dalo snagu da ide dalje.

Ukazao je da i osobe sa invaliditetom treba da se bave sportom, jer je to produženi vid rehabilitacije.

Govoreći o svom poslu, rekao je danas da mladima drži predavanja koja imaju dva segmenta - jedan je stručni deo gde iskazuju fakore koji utiču na bezbednost u saobraćaju, a drugi je deo lične priče kroz koje navode primere ljudi.

"Kroz te neke lične primere i lične priče utičem na njih da se bezbedno ponašaju u saobraćaju, da ne mogu da kažu to 'meni se to neće desiti', jer sam ja tako razmišljao, da se meni to nikada neće desiti", rekao je Srdić.

Ocenio je da se mladi na početku njegovih predavanja prvo fokusiraju na to kako se on kreće i kako funkcioniše budući da im to uglavnom bude prvi kontakt sa korisnikom invalidskih kolica, nakon toga kroz prikaz stručnog dela doskočicom pokušavaju da obezvrede to što se prikaže, ali kada se dođe do ličnih priča onda pomno prate i svesni su da to ne mogu da obezvrede, jer je to realnost.

"Nije to snimljena reklama, nisu glumci, to je jednostavno život koji se desio. Da se se poštovali saobraćajni propisi, da se nosila zaštitna oprema, ne bi došlo do ovoga.

Naveo je da svoja predavanja završava slikom dece i kroz tu sliku prikazuje mladima da ako zbog nepoštovanja bezbednosti u saobraćaju sutra sa svojom ili tuđom decom neće moći da se igraju na primer loptom i da deca najčešće traže tako neke jednostavne stvari i teško je da im se objasni zašto tako nešto neko ne može.

"Apelujem na mlade da se uvek bezbedno ponašaju u saobraćaju, da budu srećni i da budu nasmejani. Da kada svi oni za praznike odu svojim kućama, kao sada za Vaskrs, ili za Božić, slavu i druge praznike i kada se budu našli za stolom da onda pričaju o veselim temama, da pričaju sa velikim osmehom, a da ne pričaju o tome da li je neko preživeo ili nažalost nije preživeo, apelujem na njih da bi im život bio ispunjen uvek sa radošću i sa smehom", rekao je Srdić.

Ukazao je da kod mladih postoje četiri faktora koji najčešće utiču na saobraćajne nesreće i naveo je da su to neprilagođena brzina, nevezivanje sigurnosnog pojasa, alkohol i upotreba mobilnog telefona, dok je i bitan faktor kod mladih vozača - neiskustvo.

Mladima je poručio da se bezbedno ponašaju u saobraćaju.

"Neka poštuju sve znakove koji se nalaze pored puta, neka poštuju ograničenja, neka vezuju sigurnosni pojas, neka ne voze automobile pod dejstvom alkohola,neka poštuju brzine, kako bi mogli da jednostavno uživaju u životu, da budu srećni, da ne dozvole da jedan sekund nepažnje okrene njihov život za 180 stepeni", zaključio je Srdić.