Boško Savić: Sveti Georgije se slavi u celokupnom hrišćanskom svetu i druga je najveća slava

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru i to je druga najveća slava, izjavio je danas sveštenik iz Vaznesenjske crkve u Beogradu Boško Savić dodajući da se ovaj svetac slavi u celokupnom hrišćanskom svetu.

On je za Tanjug rekao da Đurđevdan, koji je jedna od najčešćih slava kod Srba slave i različita udruženja, najčešće vojna udruženja, a slavi ga i policija i žandarmerija.

"Svetog Georgija slavi i Moskva i taj svetac je zaštitni znak na grbu tog grada. U Engleskoj je slavljenje Svetog Georgija na državnom nivou, a on je i nacionalni praznik u Kataloniji. Običaj je da za Svetog Georgija u Barseloni muškarci ženma kupuju cveće, a žene kupuju knjige muškarcima i tada je veliki popust na knjige i one se prodaju na ulici", rekao je Savić.

On je dodao da je sveta liturgija u svim hramovima u Beogradu danas održana u 9 časova.

Savić je objasnio i da je veliki mučenik Georgije, kako ga crkva slavi bio jedan od mučenika iz vojske cara Dioklecijana, odnosno da je bio vojskovođa i da je tako kao najbliži savetnik cara bio mučen nekoliko dana.

"Posle svakog mučeništva, Sveti Georgije je dobio samo sve više i više pristalica i sve više i više ljudi koji su bili njegovi mučitelji, postajali su hrišćani", kazao je on.

Prema rečima sveštenika, zabeleženo je da je Sveti Georgije mučen tako što mu je stavljan jedan veliki kamen na grudi i tako je mučen dva dana, posle toga je bio isečen noževima, a bio je zakopan i u živi kreč.

Savić dodaje da je car Dioklecijan kad nije znao šta da uradi više kako bi on pristao da izda hrišćansku veru doveo svog najvećeg maga iz mnogoboštva koji je trebao da sa otrovima otruje Svetog Georgija, ali taj otrov nije delovao na njega.

Sveštenik objašnjava i da se na ikonama Sveti Georgije slika na belom konju kao pobednik sa kopljem u ruci, da donosi pravdu i da ubija aždaju što znači da pobeđuje zlo.

"Iza Svetog Georgija se obično slika mlada žena lepo obučena i to je najverovatnije carica Aleksandra koja je primila hrišćansku veru, carica žena imperatora Dioklecijana", rekao je Savić.

Kako dodaje, pored ove ikone imamo i ikone gde se slika crkva iza, a to je znak da je Sveti Georgije jedan od onih kojima su najviše posvećivane crkve, počev od Sirije gde se i dan danas najviše slavi, zatim Palestine, pa do naših prostora.

Prema predanju, Sveti Georgije, zaštitnik profesija, organizacija i bolesnika, rođen je između 275 i 280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici.

Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao.

Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, a Đorđe je stupio pred cara i rekao da je i on hrišćanin.

Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica i strašna mučenja nisu ga pokolebali, on se neprestano molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti.

Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog pokojnika, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra.

Car je potom odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica Aleksandra je izdahunla na putu do mesta pogubljenja, a Georgije je posečen 23. aprila, odnosno 6. maja po novom kalendaru 303. godine.

Prikaz Svetog Georgija koji ubija aždaju, simbol paganstva, zasnovan je na popularnoj legendi hrišćanske mitologije - Georgije i Aždaja.

Đurđevdan je u srpskom narodu praznik sa najviše običaja. Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se bacaju u tekuću vodu. Veruje se da venčić ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet.

Ako je na Đurđevdan vedro vreme, biće plodna godina, kaže staro verovanje, a ako pada kiša, predstoji sušno leto.

Prema narodnim pesmama, na Đurđevdan su se sastajali i hajduci, pa je tako Đurđevdan hajdučki sastanak.

Srpska pravoslavna crkva ga slavi dva puta godišnje. Glavni praznik je Đurđevdan i praznuje se 6. maja po gregorijanskom kalendaru (23. aprila po crkvenom kalendaru), a drugi je prenos moštiju i obnavljanje Hrama Svetog Georgija - Đurđic, koji se slavi 16. novembra (3. novembra po crkvenom kalendaru).