Marko Đurić u Briselu: Primanjem celog Zapadnog Balkana u Šengen bilo bi otključano novih 50 milijardi evra

BRISEL - Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da bi sa momentom primanja celog regiona Zapadnog Balkana u šengenski prostor bilo otključano 50 milijardi evra nove ekonomske vrednosti.

On je to rekao u Briselu nakon neformalnog sastanka šefova diplomatije EU i Zapadnog Balkana, odgovarajući na pitanje Tanjuga da li je na sastanku bilo govora o predlogu predsednika Vučića da se ceo region Zapadnog Balkana zajedno primi u EU. "Mislim da bi prihvatanje predloga predsednika Vučića da ceo Zapadni Balkan bude primljen odmah, bez odlaganja, u Evropsku uniju, bio najbolji mogući korak i za Evropu i za Balkan, da bi smirio tenzije, otključao pun potencijal... zamislite koliko bi niže tenzije u našem regionu bile, ukoliko bi svi Srbi, svi Albanci, svi Bošnjaci mogli potpuno nesmetano, bez granica, da se kreću, uvažavajući suverenitet, državnost, zakone, ali bez birokratskih prepreka", rekao je Đurić.

Dodao je da bi se u tom slučaju granice šengenskog prostora smanjile za 20 odsto, a da bi bilo potrebno dodatno pojačano nadzirati samo 19 međunarodnih ulaznih tačaka - aerodroma i luka. "Nešto što bi smanjilo troškove Evropske unije za održavanje svih tih graničnih službi i svega ostalog, a pritom ne bi ni za jotu povećalo priliv migranata, jer u Evropu ni fizički praktično nije moguće ući preko Balkana, a da pre toga ne prođete pored ili preko drugih evropskih zemalja. Treba staviti prst na čelo, treba staviti papučicu na gas priključivanja našeg regiona Evropi, i mislim da je ono što je predsednik Vučić uradio, i individualno i u saradnji sa nekim drugim liderima iz regiona, ozbiljan impuls i pružena ruka koju se nadam da će je države članice što pre prihvatiti", rekao je Đurić.

Na pitanje da prokometariše izjavu komesarke za proširenje Marte Kos, koja je uoči sastanka rekla da nije doneta formalna odluka da se Srbiji zamrznu pristupni fondovi iz Plana rasta za Zapadni Balkan, Đurić je odgovorio da mu deluje da u javnoj komunikaciji oko teme upotrebe evropskih fondova postoji "političke igrarije", sa ciljem da se stavi određeni politički pritisak i izvrši određeni politički uticaj na srpske unutrašnje odnose. "Ne postoji nijedna jedina odluka Evropske unije kojom bi Srbiji bila uskraćena ekonomska ili razvojna podrška EU. I isto tako je činjenica da Srbija naporno i vredno radi na tome da sprovede reforme i sve druge organizacione i tehničke i političke korake koji su potrebni za to da budemo u potpunosti podržani. Kada se to i ne desi, to veoma često jeste rezultat političkih procena", rekao je Đurić.

Naveo je da Srbija svojim delovanjem nije zaslužila da bude tretirana "kao crna ovca" i ocenio da je zemlja koja prednjači u usvajanju različitih zakonskih i organizacionih i drugih koraka na planu evropskih integracija. "Imamo naše specifičnosti unutrašnje, imamo našu unutrašnju političku situaciju kao i svaka zemlja, ali tvrditi da Srbija ne dobija pomoć iz razvojnih fondova Evropske unije zato što je neka odluka doneta te vrste, jednostavno je politička manipulacija i ne odgovara istini", rekao je Đurić.

Želimo da EU što pre uključi naš region u šengenski prostor

Ministar Đurić izjavio je u Briselu da je ključna poruka Srbije na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i Zapadnog Balkana, a uoči sastanka Saveta za spoljne poslove, bila da bi Evropa trebalo da ubrza proces integracija kao i da što brže otvori šengenski prostor za region Balkana."Frustrirajuće je da imamo tvrde granice na svakih 150 do 200 km koje bukvalno prekidaju krvotok i život ljudi, porodica, ali i ekonomije, turizma, svega drugog, i nema nijednog razloga da Evropa već ovog leta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u Šengen", kazao je Đurić novinarima u Briselu.

Prema njegovim rečima, otvaranje punog potencijala Šengena u regionu, direktno bi dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost Evropske unije i bezbednost celog našeg kontinenta. "Naprotiv, smanjilo bi tenzije u našem regionu i bilo bi jako korisno, kao što smo i za brzo uključivanje našeg regiona u zajednički ekonomski prostor", rekao je Đurić.

On je rekao da je porukla Srbije bila i da rapidne promene u svetu nalažu da Unija u svoje redove bez odlaganja primi države koje još nisu članice. Đurić je ocenio da Evropa danas, suočena sa širim nizom izazova, zaista radi na tome da ubrza proces proširenja EU i naglasio da je poruka Srbije bila i da ona  želi da vidi što je moguće brže otvaranje šengenskog prostora za sve zemlje regiona. 

Dodao je da su neki od ministara pozitivno reagovali i podržali te stavove i istakao da je ukupan ton rasprave bio pristojan i sa poštovanjem prema Srbiji. "Nadam se da će naš proces evropskih integracija da nastavi da napreduje, bez obzira na sve ideološke ponekad i politički motivisane pritiske kojima je naša zemlja iz pojedinih centara neretko izložena", rekao je Đurić.

Šef srpske diplomatije, govoreći o temama sastanka, ocenio je da moramo da se adaptiramo na globalne okolnosti koje su, kako kaže, zaista bez presedana.  "Ja sam govorio o tome da nije bilo generacije koja se istovremeno suočila sa usponom veštačke inteligencije koji je ekvivalent novoj industrijskoj revoluciji, usponom društvenih mreža koji je ekvivalent onome što je bila Gutenbergova presa i pronalazak štamparske mašine, i da u isto to vreme imamo potpuni prekid ili promenu globalnog geopolitičkog poretka", rekao je Đurić.

Takođe, ukazao je da se Srbija izdvaja među državama koje još uvek nisu članice EU, po ekonomskim, demografskim i geopolitičkim karakteristikama, kao zemlja koja ima 53 odsto regionalne ekonomije i kao zemlja koja najbrže raste kada je reč o ekonomiji u prethodnih više od jedne decenije.

Dodao je i da je na sastanku govorio o situaciji u Bosni i Hercegovini, gde je, kako je rekao, nastojao da na pristojan način zaštiti srpski interes od onih koji žele da prikažu samo Republiku Srpsku kao jedinog ili kao glavnog krivca za teške unutrašnje odnose u BiH.  "Srbija je uvek bila na strani stabilnosti, uvek bila i ostala na strani Dejtonskog sporazuma, ali Srbija najčvršće moguće stoji na stanovištu da narodi u Bosni i Hercegovini treba da budu ti koji opredeljuju sudbinu ove države, ne bilo ko sa strane", poručio je ministar.

Naglasio je da je strana pomoć uvek dobrodošla, ali da težišni posao mora da bude obavljen između političkih aktera u BiH. "Ponavljam, Srbija je pokazala u prethodne tri decenije koliko doprinosi toj normalizaciji odnosa, sprečavajući na neki način da stvari odu izvan kontrole, barem kada je reč o onome na šta mi možemo da utičemo", rekao je Đurić.

Takođe, šef srpske dipomatije je ukazao da je tokom sastanka bilo diskusije i o drugim otvorenim pitanjima u regionu, kao i o dijalogu Beograda i Prištine, ističući da je podsetio da Zajednica srpskih opština nije formirana duže od jedne decenije, kao i da je to bila obaveza koja je u Briselu potpisana i dogovorena. "Bio sam i svedok toga 19. aprila 2013. godine. Predstavnici Prištine pokušali su da Srbiju okrive za različite regionalne probleme i prikažu je kao izvor nestabilnosti u našem regionu", rekao je Đurić.