Kosidba na Rajcu okupila najbolje kosce iz Srbije i regiona

LJIG - Kosidba na Rajcu, 56. po redu, okupla je danas najbolje kosce iz Srbije i regiona, ali i hiljade posetilaca u želji da vide kako se čuva tradicija i kako izgleda veština košenja trave, koja je nekada, prema rečima direktora Turističke organizacije Opštine Ljig Vladimira Ivanovića, bila najvažniji posao na selu, posebno u stočarskim krajevima.

Ivanović je za Tanjug podsetio da je Kosidba na Rajcu nastala na velikom narodnom vašaru, koji se organizovao od 1892. godine.

"Rajački vašar nastao je kao potreba za proslavom, za svetkovinom, za saborom, posle košenja planinskih livada", kazao je oni i podsetio da je ranije, najvažniji posao na selu, a posebno u stočarskim krajevima, bilo pokositi travu i spremiti je za stoku.

Direktor TO Ljig podsetio je da je 1970. godine organizovana prva kosidba na Rajcu kada je uvedeno takmičenje, sa propozicijama u cilju da se sačuva veština kosidbe i uspomenu na taj važan posao.

"Danas to rade najsavremenije kosačice, mogli smo da vidimo traktore sa kosačicama. Sada postoje baterijske kosačice i kosidba ide vrlo lako, ali da se ne bi zaboravilo kako je to bio važan i težak posao, organizuju se manifestacije poput kosidbe na Rajcu", kazao je Ivanović.

Kosidba na Rajicu je, dodaje, finale svih manifestacija u okruženju. Kaže da se u razgovoru sa kolegama u Austriji može čuti da imaju kosidbu gde takmičar kosi u šorcu i atletskoj majci sa brojem na leđima, jer shvataju da je kosidba sport.

"Mi se trudimo da imamo taj takmičarski deo, da se meri i vreme i kvalitet, ali pre svega se okrećemo revijalnom delu, gde su ljudi u belim vezenim košuljama, sa pojasevima oko pasa, vunenim čarapama, opancima, da pokažu kako se to nekad radilo i da pored ove veštine sačuvamo i nošnju ne samo našeg naroda, nego i ostalih naroda koji dolaze na Rajac", kazao je Ivanović.

Dragić Simić, jedan od učesnika kosidbe, rekao je da je rodom iz Toplice gde su mobe bile najznačajniji radovi u polju koji su morali da se obave da bi se obezbedilo seno za stoku.

"Sa desetak godina me je otac učio, napravio mi je malu kosu, pa sam počeo da kosim okrajke drvorišta. Naša moba bila je na Vidovdan, bile su velike površine po desetak hektara, zavoleo sam košenje, ali sam prestao sa 18 godina", rekao je Simić i dodao da se prošle godine prvi put prijavio za takmičenje ali nije imao narodnu nošnju koja je uslov za takmičenje.

"Pozajmio sam nošnju iz jednog batajničkog KUD", rekao je Simić i dodao da mnogi učesnici ovog takmičenja učestvuju na kosidbama širom Srbije i regiona od Slovenije, Hrvatske, Kupresa, Grmeča ... i osvajaju zlatne kose.

Prema njegovim rečima, veoma je značajno da se pokaže mlađim naraštajima kako je sve nekada izgledalo, kako se radilo, iako nam sada izgleda mnogo komplikovano i teško.

"Meni je tradiciju prenosio deda koji je kosio ručnom kosom, on me sve učio, dok sam bio dete. Imao sam malu kosu koju sam sam oštrio i kosio pored dede", kazao je za Tanjug jedan od učesnika.

Mnogi od učesnika i onih koji su došli da vide kako se čuva tradicija, izrazili su zadovoljstvo u anekti za Tanjug zadovoljstvo što imaju priliku da vide sve ono što se danas moze videti na obroncima planine Rajac i naglasili da treba pričati deci koji su im bili preci. Jedan od posetilaca, koji kako kaže, dolazi iz Užica, naglašava da Kosidba na Rajcu treba da bude tradicija večna za Srbiju.

Drugi ističe važnost negovanja tradicije i dodaje da mladi moraju mnogo da neguju tradiciju, jer zaboravljaju.

Jedan od učesnika manifestacije koja se održava 56. put kaže da mu je na Rajcu puno srce i da bi mu bilo jako drago da tradiciju prenese na unuku Ognjena i Luku, koji vuku korene sa Like i Banije odnosno Like i Šumadije.

Saša Savković iz Bijeljine kaže da on i porodica nisu prvi put na ovoj najstarijoj manifestacija u Srbiji koja je prilika da se svi prisete starih običaja i da ih prenesu na mlade naraštaje.