Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti obeležen u Beogradu

BEOGRAD - U susret Svetskom danu borbe protiv Alchajmerove bolesti koji se obeležava 21. septembra, srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest i HHU "Hleb života" su u Beogradu priredili javni događaj za građane, predstavnike institucija sistema, obolele i članove udruženja kako bi podigli svest javnosti o toj bolesti, njenom uticaju na porodice i zajednicu.

Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest saopštilo je da su i ove godine na obeležavanju ovog dana skrenuli pažnju na izazove sa kojima se suočavaju oboleli, njihovi srodnici i negovatelji koji brinu o njima i ukazali na neke od pravaca prevazilaženja problema i poboljšanja položaja obolelih i njihovih porodica.

Neurolog sa Neurološke klinike VMA doktor Smiljana Popović Kostić, u svom obraćanju, naglasila je da je prevencija ključna i da smanjenje faktora rizika ne samo da odlaže početak bolesti, već može poboljšati ishod bolesti koja se već manifestovala.

"Rana dijagnoza daje šansu terapiji, jer nove terapije deluju samo ako se primene na vreme, u ranim fazama bolesti. Lečenje Alchajmerove bolesti zahteva integrativni pristup. Podjednako su važne i nefarmakološke intervencije: kognitivni treninzi, radna terapija, fizikalna terapija, logopedski tretmani i podrška negovateljima u specijalizovanim dnevnim centrima i servisima lokalnih zajednica. Time se produžava funkcionalnost bolesnika, olakšava život negovateljima i smanjuje potreba za institucionalizacijom. To su ulaganja koja dugoročno donose i finansijsku i ljudsku korist celom društvu", istakla je Popović Kostić.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u svom izlaganju je naglasila da su pravo na lečenje, negu i druge vrste podrške osnovna ljudska prava i moraju biti dostupna svima pod jednakim uslovima.

"Ova bolest se često u svakodnevici svodi na zaboravnost, koja je zapravo normalni deo procesa starenja, a ne gubitak sećanja - što je mnogo ozbiljnije i jedan od simptoma bolesti. Ali rekla bih pre da se zaboravnost u ovom kontekstu više odnosi na stanje društva", rekla je Janković.

Predsednica srpskog udurženja za Alchajmerovu bolest Nadežda Satarić ukazala je da je negovanje osobe sa demencijom zahtevnije od negovanja osoba sa fizičkom bolešću, da taj posao nije dovoljno cenjen i vrednovan i da je ceo teret brige prepušten porodici, a u okviru porodice, je uglavnom na ženi.

"Zato je neophodna preraspodela brige o obolelima kako unutar porodice tako i između porodice i zajednice", rekla je ona.

Odala je počast svim članovima porodica, koji brinu o svojim bližnjima obolelim od demencije i profesionalnim negovateljima koji rade u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite.

Navela je da u Srbiji živi oko 140.000 ljudi sa nekim oblikom demencije.

Glumica Katarina Radivojević je pročitala poruke Kristine Bajden koja živi sa demencijom 20 godina (od svoje 46. godine) i odrecitovala pesmu Kol Blejka "Moja žena, moj život" koju je napisao svojoj supruzi koja živi sa demencijom, a on je neguje osam godina.

Ključna poruka sa ovog skupa, navode u saopštenju, je da je nacionalna strategija za borbu protiv demencije od ključnog je značaja - kao okvir koji povezuje zdravstvene i socijalne servise, omogućava edukaciju, rano prepoznavanje bolesti i sveobuhvatnu podršku obolelima i njihovim porodicama.

U pratećem programu "Igre i pesme za pamćenje" učestvovali su članovi ansambla "Hleb života", članovi folklorne grupe "Jeleče" sa Novog Beograda i Hor studentkinja sa odseka za muzičku pedagogiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.