Živoradu Bećagoviću posthumno dodeljena Medalja pravednika među nacijama

BEOGRAD - U beogradskoj sinagogi danas je održana ceremonija uručenja "Medalje pravednika među nacijama", koja je posthumno dodeljena Živoradu Bećagoviću, pravedniku koji je tokom Drugog svetskog rata u svojoj kući u Grockoj skrivao jevrejsku devojčicu Beti Đildu (Mandil) Kabiljo i njenu majku Leu.

U pitanju je najviše priznanje koje Država Izrael i jevrejski narod ukazuju onima koji nisu Jevreji, a koji su u najmračnijim danima Holokausta, rizikujući svoje živote i živote svojih porodica, spasavali Jevreje od sigurne smrti.

Medalju je ambasadorka Izraela u Beogradu Avivit Bar-Ilan uručila Živoradovom unuku koji nosi njegovo ime - Živoradu Bećagoviću, a na ceremoniji kojoj je prisustvovala i 89-godišnja Beti Đilda Kabiljo. Ona je u Beograd došla iz Izraela, gde danas živi, sa članovima svoje porodice, koji žive u Americi i Izraelu.

Ambasadorka Bar-Ilan istakla je da je povod okupljanja u beogradskoj sinagogi iskazivanje poštovanja jednim činu humanosti, kako kaže, toliko veličanstvenom, da prevazilazi vreme, nacionalnost i veru.

"U ime Države Izrael i jevrejskog naroda, želim da izrazim našu večnu zahvalnost porodici Bećagović, kojoj danas ukazujemo počast. Neka njihova priča nastavi da inspiriše generacije - u Srbiji, Izraelu i širom sveta - da se odupru nepravdi, izaberu hrabrost i čuvaju dragocenost života", poručila je Bar-Ilan.

Navela je i da sećanje na Holokaust nije samo dužnost, već i obaveza.

"Naša je obaveza da se suprostavimo onima koji umanjuju, iskrivljuju ili čak negiraju Holokaust. Protiv takvih pretnji, svedočanstva preživelih i nasleđe Pravednika među nacijama stoje kao nepokolebljiva istina", poručila je Bar-Ilan.

Memorijani centar "Jad Vašem" je u martu ove godine Živorada Bećagovića posthumno proglasio "Pravednikom među nacijama". Njegov unuk Živorad je primajući nagradu, istakao da je njegov deda bio hrabar i ponosan čovek, kao i da je porodica Bećagović ponosna na njega.

"Moj deda je u to zlo vreme svesno izlagao svoj život i živote svojoj porodici smrtnoj kazni, zbog čuvanja Jevreja. Bio je hrabar i nije se bojao za posledice po život. Jedini njegov motiv bio je da sačuva živote i sačuvao ih", rekao je Bećagović.

U ime porodice Mandil se obratila Oren Zah, kćerka Beti Đilde (Mandil) Kabiljo, koja je istakla da će porodica Mandil i Bećagović zauvek ostati zajedno.

Ceremoniji u organizaciji Ambasade Izraela prisustvovali su i ministri u Vladi Srbije Marko Đurić i Nemanja Starović, Vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asijel, kao i brojni predstavnici jevrejske zajednice u Srbiji i diplomatskog kora u Beogradu.

Rabin Asijel je podsetio da se Drugi svetski rat završio pre 80 godina, a da priče o dobroti i požrtvovanosti ljudi koji su spavali jevrejske živote isplivavaju na površinu i dan-danas.

"Istina se ne može sakriti. Blagoslov Božji je na pravednicima koji su spasili Jevreje", kazao je Asijel.

Ministar Starović je poručio da čuvanjem sećanja na hrabre ljude iz Srbije, koji su tokom Drugog svetskog rata, po cenu sopstvenih života, spasavali svoje jevrejske sugrađane od sigurne smrti, branimo ne samo prošlost, već istovremeno šaljemo jasnu poruku generacijama koje dolaze.

"O razmerama žrtve tih ljudi svedoči i činjenica da je za skrivanje i spasavanje samo jednog građanina jevrejske nacionalnosti u određenim situacijama bila potrebna pomoć više od 10 srpskih porodica. Branimo naše jevrejske sugrađane i danas, boreći se protiv antisemitizma, iskrivljavanja Holokausta i istorijskog revizionizma", kazao je Starović.

Beti Đilda Kabiljo rođena je kao Đilda Mandil u Beogradu 1936. godine od oca Mordehaja - Marka Mandila (nastradao u logoru Topovske šupe 1941. godine) majke Jelene Bećagović, udate Mandil (uoči udaje prelazi u jevrejsku veru i dobija ime Lea).

Tokom trajanja Drugog svetskog rata, Lea i Đilda su se u dva navrata skrivale kod Leinog rođaka Živorada Bećagovića i njegove porodice u Grockoj.

Nakon oslobođenja, vraćaju se u svoj stan u Beogradu, da bi se 24. decembra 1948. iselile u Izrael.

Memorijalni centar "Jad Vašem" osnovan je 1953. godine na osnovu zakona usvojenog u izraelskom Parlamentu - Knesetu, kako bi se sačuvalo sećanje na šest miliona Jevreja koji su stradali od ruke nacista i njihovih saradnika tokom Holokausta, ali i da bi se odala počast malobrojnim pojedincima nejevrejskog porekla koji su, rizikujući svoje živote i živote svojih porodica, spasavali Jevreje od sigurne smrti.

To su "Pravednici među nacijama". Njima se dodeljuje Medalja pravednika i prateća povelja (u slučaju posthumnog priznanja, medalja se uručuje najbližem srodniku), a njihova imena se upisuju na Zid časti u Vrtu Pravednika Jad Vašema.