Održan skup o lečenju bolesti jetre: Za lečenje neophodan uređen sistem

BEOGRAD  - Uređen sistem za lečenje bolesti jetre u kome svi delaju u istom pravcu je neophodan, zaključeno je prilikom predstavljanja dokumenta "Poziv na akciju za nacionalni odgovor na izazove lečenja bolesti jetre u Srbiji".

Skup je organizovalo Udruženje pacijenata sa bolestima jetre Hronos i na njemu je specijalista infektologije i gastroenterohepatologije Ivana Milošević najavila da će 31. oktobra u Klinici za infektivne i tropske bolesti biti svečana promocija Nacionalnog vodiča za terapiju i prevenciju virusnih hepatitisa.

"Vodič je značajan zato što se osvrće na sve nivoe zdravstvene zaštite, jer kreće od primarne zdravstvene zaštite, od lekara opšte prakse, specijalista opšte medicine, zato što su oni temelj našeg zdravstvenog sistema i filter kroz koji prolazi najveći broj pacijenata i to je put da mi otkrijemo nove bolesnike", navela je Milošević.

Ona je dodala da na svakom od sastanaka i konferencija, doktori apeluju na testiranje na virus.

"Stariji od 18 godina bi trebalo da se testiraju bar jednom u životu na hepatits B i C, jedno je da aplujemo na svest opšte populacije, a sasvim drugo da, gotov dokument, usmerava naše kolege sa primara zdravstvene zaštite u kom pravcu treba da rade, da bismo otkrili što veći broj bolesnika", rekla je Milošević.

Maja Jovanović sa Kliničkog centra u Nišu istakla je da virusni hepatitisi B i C imaju i dalje veliki javno-zdravstveni značaj na globalnom nivou i da je prema najnovijim epidemiološkim podacima, u svetu oko 245 miliona obolelih sa hroničnim virusnim hepatitisom B, a sa hepatitisom C oko 50 miliona obolelih.

Problem kod virusnih hepatitisa, naglasila je ona, jeste to što je infekcija u najvećem broju slučajeva asimptomatska.

"Pacijenti nemaju izražene kliničke tegobe i simptome. Drugi problem kod ovih bolesti je hronicitet, akutna infekcija u velikom broju slučajeva prelazi u hroničnu formu bolesti", navela je Cvetanović.

Prema njenim rečima neprepoznata i nelečena infekcija, bilo da je B ili C hepatitis u pitanju, kroz dugi niz godina vodi u progresivno oštećenje jetre.

"To sa sobom nosi ozbiljne komplikacije, kao što su ciroza jetre i hepatocelularni karcinom. Od komplikacija ciroze jetre godišnje u svetu umre oko milion ljudi. Zato bi trebalo da se stavi fokus na rano otkrivanje infekcije i nadzor nad svim rizičnim grupama", rekla je Cvetanović.

Ona je istakla da je je u Srbiji veoma dobra situacija u pogledu lečenja hroničnih bolesti

"Što se tiče lečenja ovih hroničnih bolesti, tu dobro stojimo i Srbija ima odlične mogućnosti. Direktno delujući virusni agensi su pravo otkriće, u epidemiološkom i kliničkom smislu, za hronični hepatitis C", rekla je Cvetanović.

Istakla je da su efikasnost, dužina trajanje lečenja, način uzimanja tableta značajno unapredili tok lečenja bolesti i na taj način smanjili transmisiju virusa unutar same populacije.

"Što se tiče situacije u našoj zemlji, ova terapija je široko dostupna od 2022. godine i uspešno je do sada lečeno preko dve hiljade pacijenata širom zemlje, sa velikim procentom izlečenja. Takođe, najsavremenija terapija za hronični hepatis B je u našoj zemlji dostupna bez ikakvog ograničenja", navela je Cvetanović.

Tamara Milovanović sa Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju KCS istakla je važnost podizanja svesti o potencijalnim štetnim uzročnicima na jetru.

"Jedna trećina obolelih od bolesti jetre jeste zbog virusnih infekcija. Takođe, veliki broj obolelih je zbog masne bolesti jetre, zloupotrebe alkohola i imunoloških bolesti", rekla je Milovanović.

Kako je istakla Srbija ima potencijal i mogućnosti za lečenje, ali treba na vreme da se bolesti otkriju.

Marija Ristić sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije je istakla da je hepatocelularni karcinom najčešći oblik karcinoma jetre.

"Takav karcinom nastaje na dugotrajno oštećenoj jetri, zbog čega je od važnosti da se ovakvi pacijenti što pre otkriju, jer od ranog otkrivanja zavisi i uspešnost lečenja. Pacijenti se javljaju veoma kasno, kada je bolest odmakla u meri da više nije moguće da se sprovede", rekla je Ristić i dodala da je takva vrsta karcinoma bila potpuno zapostavljena u Srbiji i da nije bilo dostupnih terapija.

Konferencija predstavlja završni događaj u okviru kampanje "Misli o svojoj jetri", koja traje šest meseci i sprovodi se kroz edukativne postere, infografike i video sadržaje u gradskom prevozu širom Srbije.