Pomen u Beogradu u Lisičjem potoku svim nevinim žrtvama komunističkog režima u Srbiji

BEOGRAD - Godišnji pomen nevinim žrtvama komunističkog režima u Beogradu i čitavoj Srbiji održan je danas kod Spomen-parka Kraljeva česma u Lisičjem potoku, jednoj od 212 lokacija na kojima je širom zemlje iz političkih razloga, uglavnom bez suđenja, ubijeno 60.000 ljudi.

Istoričar, koji je i predstavnik Udruženja "U ime naroda - za slobodnu Srbiju" Srđan Cvetković rekao je za Tanjug da je da je sve u vezi sa žrtvama komunizma u Srbiji dokumentovano.

"Tako da priča o nevinim žrtvama komunističkog režima više nije 'rekla kazala' već organizovan zločin o kojem se dugo ćutalo jer je Josip Broz Tito dugo bio miljenik u vreme hladnog rata", rekao je on.

Naveo je da je Lisičji potok jedna od 212 lokacija u celoj Srbiji gde je stradalo oko 60.000 ljudi i gde su dešavale slične stvari.

"Ljudi su dovođeni u kolonama, bez odeće i streljani bez suđenja, administrativnom odlukom OZNE, nakon nekoliko dana provedenih u zatvoru", rekao je Cvetković.

Naveo je da su prvi put ove godine dobili priliku da projekat i istraživanje o žrtavama predstave u SAD - u veoma važnoj instituciji Fondaciji za sećanje na žrtve komunizma.

Dodao je da postoji mogućnost da se osnuje i odeljenje gde bi se američkim studentima i javnosti govorilo tačno ono što se dešavalo u Srbiji.

Ocenio je da je pomen značajan za kulturu sećanja, za podele koje na neki način i danas traju, kako nam se slične stvari ne bi ponovile, i kako bi svi shvatili da su životi važniji od politike, ideologije i bilo koje klasne političke pripadnosti.

Kaže da su svi ti ljudi ubijani, jer su ih oznaccili kao neprijatelje današnjice - dobijali su etikete da su klasni, politički, narodni neprijatelji zbog kojih se nikad više nisu vratili svojim kućama.

"Među ubijenima bili su mnogi ljudi važni za srpsku kulturu, privredu i društvo. Streljani su glumci Aca Cvetković, Jovan Tanić, dekan tehničkog fakulteta, jedan od najboljih slikara u međuratnom vremenu Branko Popović, kao i Ilija Pržić i mnogi drugi. Tri hiljade trgovaca, zanatlija, industrijalaca, ... na hiljade ljudi koji su bili srednji obrazovaniji sloj, stradali su iz političkih i klasnih razloga, što ih je neko označio prstom", rekao je Cvetković.

Istoričar je naveo da Srbija do skora nije imala mesto opredeljeno za kulturu sećanja na žrtve komunističkog režima, ali da je naporom udruženja "U ime naroda - za slobodnu Srbiju" i brojnih organizacija i pojedinaca a uz podršku Grada i Aleksandra Šapića, nakon skoro desetak godina, močvara i šuma koje krase prostor oko Kraljeve česme, pretvorena u dostojanstveni memorijalni projekat.

Nakon pomena, vence su ispod krsnog znamenja u Lisičjem potoku, jednoj od 20 lokacija u Beogradu na kojoj su streljane nevine žrtve, položili predstavnici Grada Beograda - savetnik gradonačelnika Radovan Tvrdišić, udruženja i organizacija koje su učestvovale u stvaranju tog memorilanog centra.