Milorad Vujičić: Natalijina ramonda oživljava nakon suše, simbol obnove Srbije posle Velikog rata

BEOGRAD - Natalijina ramonda, biljka koja može da "oživi" i kada se potpuno osuši, simbol je primirja u Velikom ratu u Srbiji, jer simbolizuje ono kroz šta je srpska vojska prošla tokom Prvog svetskog rata, rekao je danas Milorad Vujičić sa Biološkog fakulteta povodom Dana primirja.

"Natalijina ramonda je jedna od biljaka koja spada u grupu poikilohidričnih biljaka, što je izuzetno retko za cvetnice. Biljke u toj grupi imaju sposobnost da uđu u potpunu anabiozu kada su uslovi staništa takvi da nema dovoljno vode. Biljka tada zaustavlja u potpunosti svoje metaboličke procese, bilo da se radi o primarnom ili sekundarnom metabolizmu, a nakon malih padavina ili dostupnosti vode ona ponovo vaskrsava i zato je nazivamo 'biljkom Feniks'", rekao je Vujičić za Tanjug.

Upravo iz tog razloga ova biljka je postala simbol primirja u Prvom svetskom ratu, dodao je Vujičić i ukazao da je srpska vojska i država izgubila više od 30 odsto stanovništva, ali da se Srbija kao država ponovo obnovila i nastavila da postoji.

Vujičić je naveo da je Natalijinu ramondu 1884. godine u okolini Niša otkrio dvorski lekar Sava Petrović, koji je na terenska istraživanja išao zajedno sa najvećim srpskim botaničarem Josifom Pančićem.

Objasnio je da ta biljka raste na vrlo specifičnim staništima - u usecima stena, te da zbog toga ona u prirodi nije u toj meri ugrožena.

"Njena staništa su nedostupna, ali sva ona staništa gde se može doći do nje već postaju prilično ugrožena. Biljka se uzima u različite dekorativne svrhe ili iz nekih drugih razloga. Predstavlja endemit Balkanskog poluostrva, centralnog Balkana, i dominantno se može naći kod nas u okolini Sićevačke klisure u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj", naveo je.

Vujičić je objasnio da je Natalijina ramonda vrsta biljke bliska Ramondi serbici i smatra se da se ona procesom poliploidije odvojila od Ramonde serbike i ima neke svoje specifične karakteristike.

"Natalijina ramonda ima izražen rizom. Ima krinične listiće, najčešće njih četiri, ređe pet do šest kruničnih listića, i u tome se ona razlikuje u odnosu na Ramondu serbiku. Naravno, žive na sličnim staništima, ali to su neke suštinske razlike u broju kruničnih listića", ukazao je Vujičić.

Takođe, objasnio je da su Natalijina ramonda, Ramonda serbika i srodne vrste preživele ledeno doba svojim vrlo specifičnim biohemijskim i fiziološkim mehanizmima odgovora na različite uslove životne sredine, bilo da se radi o nedostatku vode ili niskim ili visokim temperaturama.

"Ova biljka je zbog toga nepresušni izvor istraživanja i kod nas na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i danas postoje grupe koje se zapravo bave različitim aspektima ove biljke. Pre svega su to neka ekofiziološka, biohemijska i molekularna istraživanja gde se ispituju različita jedinjenja koja su uključena u odgovore kako na niske temperature tako i na vodni deficit", naveo je.

Odgovor leži u tome, rekao je Vujičić, da vrlo specifična jedinjenja koja se produkuju i ekspresija na nivou molekularne biologije omogućavaju ovoj biljci da živi već toliko dugo, da su njeni najbliži srodnici u Africi.

"Ona predstavlja suptropsku floru i do danas postoji u takvoj formi i na takvim staništima", naveo je Vujičić.

Danas se u Srbiji obeležava Dan Primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.