Nadbiskup Nemet: Putovanje pape u Tursku je važan istorijski trenutak

BEOGRAD - Apostolsko putovanje pape Lava XIV u Tursku povodom 1700. godišnjice sabora u Nikeji predstavlja važan istorijski trenutak, naveo je beogradski nadbiskup, kardinal Ladislav Nemet, u tekstu povodom posete pape Turskoj.

“Iako ne mogu lično da učestvujem u svečanostima, posmatram ove dane iz perspektive kardinala u pretežno pravoslavnoj zemlji i povezujem ih sa pitanjem koje danas dotiče čitavu Evropu: kako da ponovo izgradimo mostove između različitih kultura i religija”, napisao je Nemet u tekstu objavljenom na sajtu Beogradske nadbiskupije.

On je dodao da je tu i pitanje kako da povežemo istorijsko i teološko značenje prvog ekumenskog – vaseljenskog ‒ sabora sa današnjim izazovima Katoličke crkve i hrišćanstva uopšte.

Kako je kardinal Nemet dodao, Sabor u Nikeji nije samo definisao teološke istine već je pokazao da je jedinstvo na zajedničkom temelju središnjih istina naše vere moguće i onda kada se razlikujemo po kulturi i običajima.

“U Srbiji katolici žive kao manjina zajedno sa pravoslavnom većinom, ali i jedni i drugi ispovedaju taj isti nikejski Simbol vere. Tu leži temelj istinskog bratstva koje se gradi ne na uniformnosti, nego na zajedničkoj dimenziji vere”, istakao je Nemet.

Prema njegovim rečima, ljubav prema sopstvenoj kulturi, tradiciji i konfesiji ne vodi do isključivanja drugih, nego upravo omogućava istinsku razmenu različitosti.

“Pravoslavna i zapadna tradicija imaju različite liturgijske oblike i duhovne naglaske, upravo u tome je prilika da jedni od drugih učimo”, ukazao je beogradski nadbiskup.

Kako je dodao, u prošlosti je evropski kontinent bio prepun vizija, a preko granica nije prelazila samo roba, nego i ideje i oblici religioznosti, pri čemu Balkan nikada nije bio periferija, nego most između svetova i prostor na kojem se dodiruju Evropa, Bliski istok i Azija.

“Dvadeseti vek nas je bolno naučio da sistemi koji su želeli da uklone veru nisu doneli oslobođenje, ali to nisu učinili ni sistemi koji su zloupotrebljavali religiju kao oružje. Odgovor nije u međusobnom potcenjivanju, nego u novoj razmeni u potpunom poštovanju različitost”, napisao je kardinal Nemet.

Kako je u tekstu naveo, pored delotvornih struktura, Evropi je potrebna kultura unutrašnje povezanosti kao duhovnost zajedništva koja ne mora da bude vezana za određenu konfesiju, nego za zajednički san o budućnosti u kojoj mržnja, podele, govor mržnje i karikiranje "drugih" neće imati poslednju reč, nego snage udružene za ljubav, pravdu i pomirenje.

"Bilo da se izražava religijskim ili sekularnim jezikom: Bog – ili ono što čoveka pokreće na ljubav – jeste Bog ljubavi. Ta ljubav ne poznaje granice, ne zaustavlja je pripadnost tradiciji ili ideologiji; ona se obraća onome što je u nama najdublje zajedničko i podseća nas da smo jedni drugima povereni", naveo je Nemet.

Beogradski nadbiskup je naglasio da posle Nikeje 2025. ostaje pitanje unutrašnjeg stava koji želimo da negujemo.

“Vera znači uverenje da je, uprkos svim razlikama, moguće duboko zajedništvo u traganju za istinom – verski shvaćeno kao poverenje u jedinog Boga, humanistički kao poverenje da ljudi mogu da se razumeju i zajedno traže dobro”, dodao je on.

Nadbiskup je u svom tekstu ukazao i da nada znači računati s tim da će sinodsko zajedništvo učiniti Crkvu i društvo zdravijim, kao i da će Evropa ponovo smoći snage da bude više od administrativne zajednice i da će ponovo početi da sanja.

“Mladi ljudi u Evropi su budni i kritični. S pravom ne prihvataju da se odluke donose iza zatvorenih vrata i da se odgovornost raspline bez traga. Njihov zahtev za transparentnošću i učešćem savremeni je oblik sinodalnosti – i tiče se i Crkve i političkih i društvenih institucija”, naglasio je Nemet.

Prema njegovim rečima, ovoj generaciji potrebna je Evropa koja sanja sa njima i za dobrobit svih nas, i to ne imperijalne snove, nego viziju sveta u kojem se čuva različitost, u kojem vera i kritičko mišljenje stoje jedno pored drugog.

“Takav san traži hrabrost i maštu. Potrebni su i mlađi i stariji ljudi koji su spremni da grade mostove umesto zidova, koji veruju u pomirenje i ne pristaju na to da cinizam ima poslednju reč”, navodi se u tekstu.

Kako je nadbiskup istakao, slaviti Nikeju posle 1.700 godina znači priznati da vera u mogućnost jedinstva u različitosti i dalje živi.

“Jedinstvo nije mrtvo, a nada u njegovo produbljivanje nije napuštena. Neka ovo putovanje bude blagoslov za čitavu Crkvu, za sve hrišćane, za narode između prošlosti i budućnosti i za svet koji čezne da ljudi različitog porekla dođu jedni drugima bliže – ne brisanjem razlika, nego deljenjem onoga što je u njima najdublje, u duhu istine, ljubavi i nade. Jer Bog, ili ono na čemu se zasniva naša najdublja nada, jeste Bog ljubavi i veći je od našeg srca”, zaključio je u tekstu beogradski nadbiskup, kardinal Ladislav Nemet.