Vojislav Rodić: Zakon u Australiji dobar za ograničavanje neproduktivnog vremena na internetu

BEOGRAD - IT konsultant Vojislav Rodić izjavio je danas da je Zakon o zabrani društvenih mreža za mlađe od 16 godina, koji je uveden u Australiji, dobra interventna metoda za ograničavanje provođenja neproduktivnog vremena na internetu i dodao da desetine drugih zemalja priprema različite oblike ograničavanja vremena na društvenim mrežama.

"Brain rot ili truljenje mozga je izazvano pasivnim listanjem beskonačnih strana jer svaka od tih mreža ima beskonačno strana. Šta će sada da urade oni kojima je nalog zatvoren, sa tim slobodnim vremenom, da li će ga provesti u druženju, sportu, čitanju, to bi trebalo sada se utvrdi", rekao je on za Tanjug.

Na pitanje šta su najveći izazovi ovakvog zakona, Rodić je rekao da je ovaj zakon najveći izazov za vlasnike internet plarformi koji imaju najmoćnije i najbogatije firme na planeti.

Kako je naveo, iako su željene posledice ovakvog zakona da se smanji vreme koje neko provodi na internetu, niko nije dao odgovor čime će mladi sada zameniti to vreme koje neće provoditi na društvenim mrežama.

"Po meni trebalo je prvo uvesti zakon koji će ograničiti vreme roditeljima za istu tu aktivnost da se roditelje spreme za to kada im se deca oslobode od ekrana. Ovo može da bude samo deo jednog šireg skupa mera digitalnog minimalizma, ne kompletno odricanje od tehnologije nego odricanje od suvisnog korišćenja sa određenim ciljem", poručio je on.

Rodić je ocenio da ovakav zakon može da bude samo jedan segment oslobađanja od zavisnosti društvenih mreža koje su napravljene tako da ljudi što duže gledaju u ekran i postanu zavisni od tih društvenih mreža.

Svaki put kad vi gledate internet, internet još više proučava vas, napomenuo je on i dodao su društvene mreže napravljene tako da same izbacuju ono što se ljudima najviše svidelo i privuklo pažnju, što dovodi do neproduktivnog gubljenja vremena.

Psiholog Željko Mašović izjavio je danas da Zakon o zabrani društvenih mreža za mlađe od 16 godina, koji je uveden u Australiji, nije pravo rešenje za zaštitu dece od digitalnih nasilnika i onlajn predatora jer postoje i igrice preko kojih postoji mogućnost komunikacije, kao i "dark web".

"Ideja ovog zakona kao ideja je dobra. Čim je došlo do tog pokušaja potpune zabrane znači da su se stvari otrgle kontroli. Nisu jedina adikcija samo socijalne mreže već i igrice, a najbitnija je stvar što deca mogu da se predstave kako god hoće i naprave druge naloge", naveo je on za Tanjug.

Mašović je ocenio da će ovaj zakon olakšati roditeljima da oni ne budu ti koji brane korišćenje interneta, ali je napomenuo da ako deca danas naume da se "dočepaju" interneta to će i uraditi jer provere nisu još toliko striktne i definisane.

Govoreći o dužini provođenja vremena na društvenim mrežama, Mašović je naveo da iako stručnjaci kažu da je pet, šest sati provođenja vremena za nekim ekranom pokazatelj zavisnosti, neko može da bude zavistan od interneta i sa manje provednog vremena.

"Dovoljno na tebe utiče to socijalno okruženje, kako ćeš da izgradiš sliku o sebi, a ovo je dodatni napad zato što na internetu imaš ljude koji te ne poznaju pa mogu da te napadaju, gde se onda dodatno gubi samopouzdanje", objasnio je on.

Na pitanje koji su negativni a koji pozitivni efekti ovog zakona, Mašović je napomenuo da će negativan efekat biti nalaženje novih načina da se dopre do društvenih mreža jer je u tom uzrastu zanimljivije sve što je zabranjeno.

Istakao je da bi najveći pozitivni efekti ovog zakona bili ako bi se internet vratio u ono za šta je trebalo da služi, a to je da ljudi budu obrazovani, edukovani i da se organizuju.