Nebojša Damjanović: Najjača cenzura proslave Božića je vladala za vreme komunizma u SFRJ

BEOGRAD - Istoričar Nebojša Damjanović izjavio je danas da se kroz vekove način proslave Božića i tradicija razlikovala od kraja do kraja u kome su Srbi živeli i naglasio da se u pojedinim istorijskim momentima njegovi običaji nisu poštovali zbog režima u kojima je narod živeo.

Govoreći o načinu proslave Božića kod Srba kroz istoriju, Damjanović je za Tanjug rekao da je u periodu vladavine komunizma u bivšoj Jugoslaviji Nova godina imala prednost u odnosu na Božić, naglasivši da se taj praznik slavio u okviru kuće.

"Bilo je stišano, tu je bila na delu autocenzura. To je najjača cenzura, osobito za pravoslavnu Novu godinu, Mali Božić takozvani, to je polovina januara, 13. na 14. januar. Tada su kafane zatvarane ranije i tad su i opominjani oni gde je to bilo nužno", rekao je Damjanović.

Damjanović je ukazao da se Božić kroz srpsku istoriju često povezivao sa događajima koji su beležili stradanje srpskog naroda i dodao da taj praznik budi sećanje na njih.

"Recimo, na odstupanje Srpske vojske, a to je bio decembar, januar 1915. i 1916. kad se proslavljao Božić. U vreme drugog svetskog rata, da za trenutak zanemarimo Ravnogorce, nego u partizanskim jedinicama 1942. osobito, široko se proslavljao Božić. Posebno u partizanskim jedinicama iz Crne Gore, Hercegovine. Iako su ih vodili, bez sumnje, onako prekaljeni revolucionari i ateisti, to se tolerisalo u tim vremenima", naveo je on.

Damjanović je istakao da se za vreme bivše Jugoslavije malo šta od narodnih običaja poštovalo, kao što je unošenje badnjaka u kuću ili jutarnji dolazak položajnika, što su simboli proslave Božića.

Kada je reč o položajniku i zašto se to odnosi na muškarca koji će na Božić prvi ujutru da uđe u kuću, Damjanović je naveo da to potiče iz perioda kako kaže, agrarnog društva, u kome se smatralo da je muškarac najvažniji u odbrani zajednice i kada su njemu pripadali najteži poslovi.

Dodao je i da je kroz vekove Božić shvatan kao porodični praznik, ali da se od kraja do kraja razlikovala njegova proslava.

"Ako ćemo govoriti o famoznoj pečenici, dakle, to je čitav obred, to je uglavnom bilo prase, ali nije moralo, moglo je biti i jagnje, mogla je negde biti i živina. Ali to se smatralo onda da je to vrlo siromašno i da se skoro praznik degradira i ne samo to nego sa nekim sujevernim strahom da to najavljuje neku vrlo lošu godinu", ukazao je Damjanović.

Govoreći o tradiciji proslave Božića kod Srba, Damjanović navodi da dosta stvari predstavljaju kult predaka, ističući da je mnoge paganske običaje crkva hristijanizovala.

"To će ljudi crkve teško priznati, znate, ali u stvari to je toliko očigledno, na kraju nisi naši etnolozi bili neki anticrkveno nastrojeni ljudi. To je utvrđeno i to se zna, i to je tako kod svih evropskih naroda", kazao je on.