Dogodilo se na današnji dan - 12. januar

BEOGRAD - Danas je ponedeljak, 12. januar, 12. dan 2026. Do kraja godine ima 353 dana.

812 - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabea su s franačkim carem Karlom Velikim u Ahenu sklopili mir posle više od decenije rata. Jedan od uzroka rata bilo je Karlovo krunisanje 800. u Rimu za rimskog cara, što je titula na koju je isključivo pravo imao vladar Konstantinopolja. Taj sporazum je imao ozbiljne posledice po srpske zemlje, pošto su podeljene linijom koja će vremenom postati granica istočnog i zapadnog hrišćanstva.

1628 - Rođen je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i deci širom sveta poznate bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica". Ostala dela: "Vek Luja Velikog","Poređenja starih i modernih".

1773 - U Čarlstonu u Južnoj Karolini osnovan je prvi muzej u SAD.

1829 - Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. S bratom Augustom Vilhelmom Šlegelom uređivao je glavni romantičarski časopis "Ateneum". Pored radova o antičkoj književnosti, eseja, pesama i pripovedaka, pisao je aforizme. Dela: roman "Lucinda","Istorija stare i nove književnosti" (jedan od prvih pregleda svetske literature).

1852 - Rođen je francuski maršal Žozef Žak Sezer Žofr, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik odsudne bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

1876 - Rođen je američki književnik Džek London, jedan od najčitanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politički opredeljen i angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: "Zov divljine", "Beli očnjak", "Gvozdena peta", "Martin Idn", "Ljudi sa ponora", "Zlato", "Kralj alkohol", "Džeri ostrvljanin", "Morski vuk", "Mesečeva dolina", "Priče s južnih mora".

1876 - Rođen je italijanski kompozitor nemačkog porekla Ermano Volf-Ferari, obnovitelj italijanske komične opere, koji je komponovao uglavnom prema komedijama italijanskog pisca Karla Goldonija. Komponovao je i instrumentalne kompozicije i kantate. Dela: opere "Četiri grubijana", "Radoznale žene", "Škola za očeve", "Suzanina tajna".

1878 - Rođen je mađarski pisac Ferenc Molnar, tvorac publicističkog stila u mađarskoj literaturi, koji je romanom "Junaci Pavlove ulice" stvorio klasično delo omladinske književnosti. U pozorišnim komadima je iskazao izuzetnu tehniku i duhovitost. Ostala dela: drame i komedije "Liliom", "Vuk", "Gardist", "Crveni mlin", "Čudo među brdima", "Labud", "Olimpija", "Igra u dvorcu".

1893 - Rođen je Herman Gering, rajhsmaršal Trećeg rajha i osnivač nacističke političke policije - Gestapo. Upamćen je kao organizator pljačke kulturnog blaga širom okupirane Evrope. Kao ministar vazduhoplovstva odgovoran je za bombardovanje i masovno stradanje civila u Drugom svetskom ratu. Posle smrtne presude koju mu je zbog ratnih zločina izrekao Međunarodni sud u Nirnbergu, ubio se u oktobru 1946. ispivši otrov.

1899 - Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman Miler, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1948. koji je otkrio insekticid DDT.

1916 - Rođen je Piter Bota, južnoafrički predsednik iz vremena aparthejda. Bota se povukao 1989. godine, a novi predsednik De Klerk je odbacio zakone na kojima se zasnivao Aparthejd. Poricao je da je znao za stradanja ljudi tokom njegovog predsedničkog mandata. Odbio je da se pojavi pred Komisijom za istinu i pomirenje, koju je imenovala nova vlada. U konačnom izveštaju komisija je

2003. konstatovala da je Bota odgovoran za progone i ubistava izvršenih poslednjih 10 godina njegove vlasti.

1932 - Heti Karavaj, demokrata iz Arkanzasa, postala je prva žena izabrana u Senat SAD.

1964 - Zbacivanjem sultana u Zanzibaru - mesec dana pošto je ta ostrvska afrička država u Indijskom okeanu postala nezavisna - okončan je ustanak i proglašena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Zanzibar se četiri meseca docnije ujedinio s Tanganjikom i obrazovana je Tanzanija.

1976 - Umrla je engleska književnica Agata Kristi, autor brojnih detektivskih romana, ali i dramskih dela. Napisala je i neobično zanimljivu autobiografiju. Dela: "Ubistvo Rodžera Ajkrofta", "Leš u sarkofagu", "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Deset malih crnaca", "Vašar zločina", "Nikotin", "Tajna zamka Čimniz", "Tajna sedam brojčanika", "Otvorenih karata", "Ubistvo u Mesopotamiji".

1990 - Rumunski predsednik Jon Ilijesku saopštio je da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.

1991 - Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu da vojnom silom izbaci iračku armiju iz Kuvajta.

1992 - Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to "nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa". Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa, a islamisti su ubrzo odgovorili terorističkim napadima.

1993 - Na mirovnim pregovorima u Ženevi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić prihvatio je ustavne principe predviđene Vens-Ovenovim mirovnim planom za BiH.

1995 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je za još 100 dana produžio delimičnu suspenziju sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji.

1996 - Ruske jedinice stigle su u BiH, kao sastavni deo IFOR, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i drugih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.

1998 - Kanađanka Luiz Frešet imenovana je za zamenika generalnog sekretara UN, funkciju koja do tada nije postojala u svetskoj organizaciji.

1998 - Nemačka je pristala da ustanovi fond od 200 miliona maraka s ciljem obeštećenja oko 18.000 Jevreja iz istočnoevropskih zemalja, žrtava nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

2000 - Turska vlada saglasila se da odloži izvršenje smrtne kazne nad liderom kurdskih pobunjenika Abdulahom Odžalanom.

2000 - Velika Britanija je homoseksualcima dozvolila službu u oružanim snagama.

2002 - Preminuo je Sajrus Vens, američki političar, državni sekretar. Godine 1991. nalazio se na mestu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Havijera Peresa de Kueljara u bivšoj Jugoslaviji.

2005 - Evropski parlament ratifikovao je Ustav Evropske unije.

2006 - U stampedu, poslednjeg dana hodočašća u Mini, istočno od Meke, poginulo je 363 osoba a više od 200 je povređeno.

2006 - Turčin Mehmed Ali Agdža, koji je 1981. pokušao da ubije papu Jovana Pavla II, pušten je na slobodu posle odležanih gotovo 25 godina robije u italijanskim i turskim zatvorima zbog atentata na papu kao i ubistva jednog turskog novinara.

2009 - Umro je Klod Beri, francuski režiser, glumac, producent i scenarista, dobitnik Oskara. Među njegovim najpoznatijim filmovima su adaptacije priča iz života francuskog provansalskog pisca Marsela Panjola - "Žan de Floret" i "Manon".

2009 - Preminuo je Dragan Savić, srpski ilustrator, karikaturista i strip autor, poslednji iz plejade velikih strip autora međuratnog Beograda. Nakon Drugog svetskog rata završio je Akademiju za primenjenu umetnost. Najveći deo radnog veka proveo je kao karikaturista i novinar u dnevnom listu "Borba". Njegove karikature objavljivane su i u "Njujork tajmsu", "Krokodilu", "Uniti", "Ođiju", "Čikago san tajmsu", "Asahi šimbunu". Bio je dopisni član Akademije "San Marko" u Veneciji. Prvi je dobitnik nagrade za karikaturu "Pjer", a dobio je i niz međunarodnih priznanja poput Srebrne medalje s palmom na Svetskom festivalu karikature u Bordigeri, prve nagrade na Svetskom konkursu "Karikatura u borbi za mir" u Njujorku, Zlatne medalje na Bijenalu humora u Tolentinu.

2010 - Na Haitiju se dogodio strahovit zemljotres sa epicentrom oko 25 kilometara zapadno od glavnog grada Port-o-Prensa. Po broju žrtava bio je to drugi najsmrtonosniji zemljotres u istoriji uopšte. Tamošnje vlasti procenile su konačan broj žrtava na čak 316.000.

2019 - Umro je Slavoljub Đukić, novinar, publicista. Novinarsku karijeru zapoceo je 1949. u "Sportu", a potom je bio novinar "Večernjih novosti", "Borbe", "Politike" i glavni urednik neđeljnika "NIN". Posebno je upamćen kao plodan publicista. Dela: "Slom srpskih liberala", "Kako se dogodio vođa", "Između slave i anateme: politička biografija Slobodana Miloševića", "On, ona i mi", "Lovljenje vetra: politička ispovest Dobrice Ćosića". Za "Politicko groblje" dobio je nagradu Desimir Tošić za najbolju knjigu iz oblasti publicistike. Jedan je od autora dokumentarne serije "Tito - crveno i crno".

2024 - Vojno pomorske snage SAD i Britanije izvele su udare na vojna postrojenja i druge mete Huta u Jemenu. Bilo je to prvo direktno angažovanje ovih zemalja protiv borbenih potencijala Huta, koje inače podržava Iran. Huti, šiitska militantna grupa sa krajnjeg jugozapada Arabije u prethodnom periodu intenzivno su napadali komercijalne, trgovače, brodove najrazličitijih zemalja u Crvenom moru, koji su se inače kretali međunarodnim vodama. Udari su izvedeni iz aviona, sa brodova i podmornica, korišćenjem raketa tipa "tomahavk" po logističkim centrima, sistemima PVO i skladištima oružja.