Milan Simonović: "Novo lice Ćele-kule" način da se vrati identitet srpskim ratnicima

BEOGRAD - Milan Simonović iz Društva za akademski razvoj rekao je danas da je cilj projekta "Novo lice Ćele-kule" kroz koji su rekonstruisane i digitalizovane lobanje uzidane u Ćele-kuli kod Niša, vraćanje identiteta poginulim srpskim ratnicima predvođenim Stevanom Sinđelićem u bici na Čegru.

Simonović je naglasio da je projekat podrazumevao nekoliko faza.

“Prva faza je podrazumevala prikupljanje sredstava za finansiranje samog projekta, a to smo uspeli uz pomoć 154 donatora. U toj fazi smo naučnike doveli u Ćele-kulu i tada smo u septembru 2023. Sa njima proveli nedelju dana na Ćele-kuli. Tada su naučnici uspeli da digitalizuju svaku lobanju i izvrše antropološku analizu svake lobanje”, objasnio je Simonović.

Kako je rekao, nakon toga, sve to što je pretvoreno u digitalni format, bilo je potrebno obraditi.

“To je druga faza. Ono što je bilo najizazovnije u samom delu digitalne obrade jeste što je prilikom fotogrametrije bilo potrebno očistiti lobanje od zida. Prilikom fotogrametrije taj zid se oslikava u digitalnom ambijentu pa je zbog toga bilo važno ukloniti ga sa lobanja. Kod nekih lobanja je bilo potrebno i vilice vratiti na mesto jer su bile isturenije prilikom uziđivanja”, rekao je Simonović.

On je istakao da je fotogrametrija nešto što se u svetu već dugo koristi dok je u našoj zemljji korišćeno za lice čoveka iz Lepenskog Vira.

“Kad ne bi postojao ovaj metod fotogrametrije, jedan ovakav projekat rekonstrukcije lica bio bi mnogo skuplji i mnogo bi duže trajao”, rekao je Simonović.

Kako je naveo, prilikom ranijih rekonstrukcija same kule, neke lobanje se nisu poklapale sa vilicama koje su bile kraj njih tako da je bilo potrebno pronaći odgovarajuću vezu između donje vilice i lobanje.

On je rekao da je prilikom prvog obilaska procenjeno da od 58 lobanja na Ćele-kuli može da se analizira 48.

“Od 58 lobanja, 57 je uzidano, a za jednu se veruje da je lobanja vojvode Stevana Sinđelića i ona je jedina van kule. Desetak lobanja ne može da se analizira. Njihova lica ne možemo rekonstruisati jer se nalaze u oštećenom i jako teškom stanju. Negde gde bi trebalo da se nalazi cela lobanja, nalazi se samo temena kost I na osnovu toga je stvarno nemoguće rekonstruisati lice”, rekao je Simonović.

Kako je istakao, prilikom analize lobanja, insistira se na verodostojnosti.

“Ono što smo mi prikazali za ova četiri lica, kao naučni rezultat rekonstrukcije, podudara se sa onim kako je lice izgledalo u realnosti. Ono što ne možemo verodostojno prikazati jeste frizura i brada. To je nešto što smo uspeli da saznamo na osnovu istorijskih podataka”, naveo je Simonović.

Kako je rekao, dok je trajala digitalna rekonstrukcija lica, rađeno je istorijsko istraživanje o periodu Prvog srpskog ustanka.

“Na osnovu antropoloških istraživanja, došli smo do podatka da su ljudi koji su uzidani u Ćele-kulu imali težak život jer su na lobanjama nekoliko primećeni tragovi neuhranjenosti”, rekao je Simonović.

Kako je naveo, lobanja vojvode Stevana Sinđelića će biti prikazana na kraju.

“Za lik Stevana Sinđelića postoji najveće interesovanje. To je jedina lobanja koja je van kule i jedina koja može sa svih strana da se istraži, samim tim će njena verodostojnost biti najbolja u odnosu na sve ostale”, rekao je Simonović.

Kako je naveo, analizom vilica, u istraživanju su došli do podataka o starosti ustanika.

“Ne može se utvrditi tačna starosna godina, ali može raspon na osnovu toga koliko su izrasli zubi. Imamo primer lobanje deteta između 11 i 12 godina. Ne verujemo da je to dete učestvovalo u samoj bici na Čegru nego da je verovatno krenulo za nekim sa kim je bilo u srodstvu”, objasnio je Simonović.

Doktorka fizičke antropologije Nataša Šarkić rekla je da je njen zadatak na projektu bio antropološka analiza lobanja koje su ugrađene u Ćele-kulu kao i analiza lobanje za koju se pretpostavlja da je lobanja Stevana Sinđelića.

“Što se tiče antropološke analize ona je limitirana samim tim što nemamo na raspolaganju niti ceo skelet ni celu lobanju već se radi o manjem delu. U suštini, koristimo samo facijalni deo tako da je analiza limitirana time, ali ono do čega smo uspeli da dođemo je starost. Do toga smo došli gledajući stepen istrošenosti zuba”, rekla je Šarkić.

Kako je istakla, pol su procenjivali na osnovu facijalnih karakteristika na samom skeletu.

“Što se tiče povreda, neke od njih su bile vidljive na samim lobanjama”, rekla je Šarkićeva.

Kako je navela, jedna od prvih lobanja koja se može videti kada se uđe u Ćele-kulu je lobanja deteta.

Šarkić je naglasila da je sama ideja projekta da se na neki način vrati identitet tim ljudima, ali i da se potvrdi ili ne potvrdi identitet Stevana Sinđelića, kao i da se sazna malo više o tom istorijskom periodu.

“Projekat je poseban zato što je zaista neobično da se radi sa lobanjama koje su uzidane. To je već samo po sebi zahtevalo jednu novu taktiku i način rada. Takođe, ovo je prvi takav projekat u našoj zemlji koji je u potpunosti finansiran od novca građana", rekla je Šarkić.

Doktor radiologije na Medicinskom fakultetu u Trstu Fabio Kavali rekao je da je projekat Novo lice Ćele-kule dobra prilika da sazna nešto više o srpskoj istoriji.

“Rekonstrukcijom lica se bavim više od 25 godina. Moja uloga je jednostavna, radim u grupi sa pametnim ljudima. Otišao sam u Niš da sa kolegama digitalizujem ceo spomenik, a sada pokušavam da rekonstruišem lica tamo gde je to moguće”, rekao je Kavali.

On je istakao da projekat predstavlja priliku da se dokažu metode rekonstrukcije lica.

“To je veliki izazov jer generalno koristim celu lobanju sa vilicom i licem. Pripremam osnovu za rad, zatim pravim 3D rekonstrukciju crta lica naučnom metodom, ali u ovom slučaju imam samo deo lobanje. Manje-više lice. Dakle, moram biti veoma precizan da bih obrađivao lobanju pomoću 3D editora, zatim pripremio, i to dugo traje, ali je veoma, veoma zanimljivo. Zatim, imam grafiku koja pravi frizure i brkove jer ja pravim forenzičku rekonstrukciju, koristim ovu tehniku za forenzičko prepoznavanje skeleta”, objasnio je Kavali.