Ljubinko Đurković: Bitka na Košarama utemeljila odbranu pravoslavlja i sačuvala Srbiju

BEOGRAD - Komadant odbrane Košara Ljubinko Đurković rekao je danas da je ta bitka, koja je počela na Veliki petak 9. aprila pre 27 godina i koja danas predstavlja sibmol herojstva srpske vojske tokom NATO agresije 1999. godine, utemeljila odbranu pravoslavlja, sačuvala srpsku istoriju i očuvala Srbiju.

Đurković je, povodom godišnjice od početka bitke na Košarama, za Tanjug istakao da su tokom čitave bitke hrabri srpski vojnici imali nepisano naređenje, čak i kada je stigla depeša o povlačenju - nema povlačenja ni predaje, ni pedalj srpske zemlje ne sme pasti neprijatelju u ruke.

"Ne daj Bože da smo na bilo koji način poklekli tom naređenju, srpska srednjovekovna istorija bi bila spaljena, jer ta razularena masa, odnosno ti teroristi OVK bi srušili i Dečane i Pećku patrijaršiju i sve redom. Bio bi počinjen i masakr na stanovništvu u Metohiji koje je ostalo tu da zatečeno", rekao je Đurković.

Naveo je da svakako ne umanjuje zasluge srpskih vojnika koji su se borili u ostalim delovima zemlje, ali da bi, da nije bilo Košara, tzv. Kosovo danas bilo mnogo veće.

"Košare su utemeljile odbranu pravoslavlja, sačuvale istoriju srpsku, sačuvale Srbiju. Ne umanjujem zasluge i onih koji su čuvali poštu u Nišu i one poginule u Aleksincu i mnoge druge i u u Drenici i na Paštriku, ali Košare su, kao što kaže ruski ideolog Aleksandar Dugin, Termopili Evroazije, jer su stavili bedem i dali vremenski prostor Rusiji od 10 godina da se vazdigne i vaspostavi i da bude ovo što danas jeste", naveo je Đurković.

Dodao je da je u odbrani fronta na Košarama učestvovalo oko 1.357 vojnika među kojima je najviše bilo mladića od 19 do 21 godinu.

"Ja sam imao 37 godina, ali sam ih ja gledao kao decu, bez obzira na to što sam tih desetak, faktički 15 godina bio stariji od njih, ali su oni za mene bili deca i ja dan-danas njih oslovljavam sa decom", naglasio je Đurković.

Priseća se da su u bici na Košarama učestvovali mladići koji su bili spremni da se žrtvuju za odbranu otadžbine.

"Borbeni ili rodoljubivi moral poneli su od kuće vaspitanjem da je otadžbina svetinja. A onda smo mi oficiri, odnosno komandiri i podoficiri, nadogradili taj borbeni i rodoljubivi moral kroz inostituciju vojske", rekao je Đurković.

Borbe na jugoslovensko-albanskoj granici trajale su 67 dana, a u odbrani je poginulo 108 pripadnika tadašnje Vojske Jugoslavije, a komadant odbrane Košara kaže da ni jedan nastradali ne sme biti zaboravljen, kao što se ne smeju zaboraviti ni zasluge preživelih vojnika.

Učesnicima bitke na Košarama, prema njegovim rečima, država mora da obezbedi pristojan život.

"Nije to ni privilegija, nije ni to da mi sad njima vraćamo neki dug, nego je naša moralna obaveza kao društva da njima obezbedimo za pristojan i normalan život bilo da se to zvala nacionalna penzija ili se to zvao borački dodatak", poručio je Đurković.

Vojnik u odbrani Košara Tibor Kanjo rekao je za Tanjug da je kada je počela bitka za Košare imao 24 godine i da je bio na redovnom služenju vojnog roka.

"Ja nisam graničar, ja sam bio pripadnik čete vojne policije 125. motorizovane brigade. Igrom slučaja, pored svojih dužnosti koje smo imali, kao što su obezbeđenje komande, komandnog mesta i komandanta, obezbeđenje teritorije, imali smo zadatak koji je borba protiv terorističkih grupa i diverzantskih", naveo je Kanjo.

Priseća se da su on i njegovi saborci bitku za odbrnu otadžbine vodili u neljudskim uslovima - gladni, neispavani, promrzli probijali su se kroz sneg koji je bio do pojasa pod punom ratnom opremom.

Nikada nisu odustali niti ostavili ni jednog ranjenog na bojištu.

"Svaki put kad smo kretali u akciju bar kod mene u četi, je bilo postrojavanje. Znači, može da se desi da nekome nije momenat, da se ne oseća dobro. Pitanje je uvek postavljano: 'Ko ne može, ko nije spreman? Nemoj onda da ide'. Ima razlog zašto se to pita jer bolje ako nisi spreman taj dan da ne ideš u akciju, nego da poginu pored tebe još trojice zbog tvoje nespremnosti", objašnjava Kanjo.

Dodao je da je njegova četa imala 152 vojnika, od kojih su četvorica poginula, a 39 njih lakše i teže ranjeno.

Kaže da se nikada ne zaboravlja ono što se desi na bojištu, ali da život ide dalje.

"Imate posao, izgubite posao, propadne nešto, završite na njivi, posle se vratite ponovo u fabriku, u svoju struku, nastavite da radite, borite se ceo život", naveo je Kanjo.

Ipak, smatra da žrtva heroja sa Košara nije bila uzaludna.

"Po onome što ja znam, a verovatno znate i vi, njihov cilj je tada bio do Niša. Ne Kosovo, do Niša", zaključio je Kanjo.