Lekari na 8. Beogradskom masterklasu iz kliničke endokrinologije: Važan skup za razmenu iskustva

BEOGRAD - Drugog dana regionalnog 8. Beogradskog masterklasa u kliničkoj endokrinologiji, dijabetesu i metabolizmu, stučnjaci iz ove oblasti istakli su da su ovakvi skupovi značajni kako bi se razmenilo mišljenje, iskustvo i znanje iz ove oblasti i kako bi se usavršila dijagnoza i lečenje pacijenata.

Grčki endokrinolog Georgios Mastorakos je rekao novinarima da je njegova tema na ovogodišnjem masterklasu bilo vežbanje i stres i dodao da je to posebno važna tema pogotovo u evropskim zemljama.

"Mi smo u našim istraživanjima želeli da utvrdimo da li vežbanje, ponekad i prekomerno, može imati negativan, odnosno štetan uticaj na endokrini sistem, naročito zbog povećanog lučenja kortizola, čiji nivo može ostati povišen ne samo tokom samog vežbanja, već i u pauzama između treninga. Sve smo to predstavili. Takođe smo pokazali kako prekomerno vežbanje kod mladih devojaka može negativno uticati na menstrualni ciklus i dovesti do stanja koje nazivamo 'hipotalamusna amenoreja', posebno kada je to praćeno negativnim energetskim bilansom, odnosno nedovoljnim unosom hrane. One mnogo vežbaju, a nedovoljno jedu, a to stanje se može preokrenuti uz pomoć naših kolega endokrinologa, kako ovde u Srbiji, tako i širom sveta", rekao je on.

Kada je u pitanju pozitivna strana vežbanja, grčki stručnjak je rekao za novinare da je ta tema posebno analizirana više puta od strane stručnjaka.

"Moj zaključak, bar kada je reč o mojoj temi, jeste da ne treba preterivati ni u jednom pravcu. Treba izbegavati potpunu neaktivnost, ali ne treba ni insistirati na intenzivnom vežbanju. Susrećemo se sa pacijentkinjama koje imaju hipotalamusnu amenoreju ili izostanak menstruacije, a koje nam kažu da trče 50 kilometara nedeljno. Sa stanovišta savremene endokrinologije, to se smatra prekomernim naporom", objašnjava on.

Međutim, ukoliko je ravnomerno, Mastorakos kaže da može pomoći kod psihološkog stresa.

"I moramo jasno naglasiti da danas razlikujemo najmanje dve vrste vežbanja. Tu su aerobne vežbe i imamo intervalni trening visokog intenziteta, koji deluje veoma važno i korisno, jer se pozitivni efekti mogu postići za kratko vreme. Tu su i vežbe sa opterećenjem, koje dobijaju sve veći značaj. Kada vežbamo, pored lučenja kortizola, istovremeno lučimo i supstancu koja predstavlja svojevrstan endogeni opijum 'beta-endorfin'. Poznato je da se neki ljudi bave vežbanjem upravo zato što u tome uživaju, upravo zbog tog lučenja. Ipak, ne treba preterivati, ali svakako treba vežbati", rekao je on.

Mastorakos je na predavanju govorio o vežbanju i stresu i njegovim efektima na HP (hipotalamus-hipofiznu osovinu) i HPG (hipotalamus-hipofizno-gonadalnu osovinu), kao i o stresu.

On je objasnio šta je oblast stresa i adaptivnih odgovora, jer često pogrešno nazivamo reč stres.

"Govorimo 'pod stresom sam', ali zapravo govorimo o stresorima. Stres je proces adaptacije. Bez stresa ne bismo živeli. Termin stres je pozajmljen iz fizike i kaže se da označava međusobno dejstvo oštećenja naspram odbrane ili otpora. Sile koje se odvijaju u bilo kom delu tela i mogu biti endogene ili egzogene", rekao je on.

Dodao je da postoji razlika između hroničnih i akutnih stresova.

"Akutni stres je onaj koji nam mnogo pomaže da se prilagodimo. Hronični stres može biti veoma štetan", rekao je doktor.

Rekao je da odgovor na stres počinje u mozgu, adaptivni odgovor, i telo oslobađa kako kaže, poplavu hormona koji na kraju mogu stvoriti štetu.

Prema njegovim rečima, ključni zaključci o tome kako fizička aktivnost utiče na telo i stres su da je vežbanje vrsta fizičkog stresa, ali sa pozitivnim efektom adaptacije.

Mastorakos ističe da je samo vežbanje zapravo fizički stresor koji narušava homeostazu tela.

"Kada vežbamo, aktiviraju se autonomni nervni sistem i HPA- osa (hipotalamus-pituitarno-adrenalna osa), što dovodi do trenutnog skoka kortizola (hormona stresa) i kateholamina (adrenalin i noradrenalin) u krvi", rekao je on.

U svojim novijim pregledima iz oblasti neuroendokrinologije, kaže da analizira kako različite forme treninga utiču na naš endokrini sistem i stres.

Mastorakos objašnjava da je ljudski odgovor na stres evolutivno dizajniran kao priprema za fizičku akciju.

Kako kaže, pošto u modernom društvu patimo od psihološkog stresa u foteljama, ne trošimo te hormone.

"Kombinacija hroničnog stresa i fizičke neaktivnosti vodi u kardiometaboličke bolesti i emocionalne poremećaje", rekao je on.

Mastorakos je na kraju svog predavanja zahvalio kolegi prof. dr Đuri Macutu na pozivu i tome da govori na ovom važnom skupu.

Član Izvršnog komiteta Evropskog društva za endokrinologiju i predsednik Komiteta za izdavaštvo i komunikaciju Marek Ruhala rekao je da je njegovo predavanje bilo posvećeno tretmanu raka štitne žlezde i novim mogućnostima lečenja pacijenata, novim dijagnostičkim i terapijskim alatima.

"To je toliko neophodno, jer se incidenca raka štitne žlezde stalno povećava. Zato što imamo bolje dijagnostičke alate, ali i zbog toliko faktora životne sredine, endokrinih ometača, koji utiču na ovu situaciju i razvoj raka je visok u Evropi, Poljskoj, a takođe i u Srbiji", rekao je on novinarima.

Kako kaže, skup u Beogradu, bila je velika prilika da podeli svoje mišljenje sa kolegama iz Srbije i drugih zemalja a ovakvi sastanci i paneli veoma su važni, kako bi se razmenila iskustva.