Počeli Beogradski dermatološki dani, predstavljen novi Nacionalni vodič za melanom

BEOGRAD - U Beogradu su danas počeli jubilarni, 25. Beogradski dermatološki dani, skup dermatovenerologa koji je okupio 40 predavača iz 16 zemalja, među kojima su vodeći evropski i regionalni stručnjaci, a na kome je predstavljen novi Nacionalni vodič za prevenciju, dijagnostiku i lečenje melanoma.

Prvi dan simpozijuma, koji traje do 7. novembra, posvećen je melanomu i predstavljeni su najnoviji pristupi lečenju metastatskog melanoma, kao i primena tečne biopsije i biomarkera u kliničkoj praksi.

Predsednica Udruženja dermatovenerologa Srbije Danica Tiodorović rekla je na konferenciji za medije da dermoskopija danas zauzima centralno mesto u ranoj dijagnostici melanoma kao najmalignijeg tumora kože i da Udruženje poslednjih deset godina besplatno edukuje dermatologe širom Srbije kroz osnovni i napredni kurs dermoskopije.

U svakodnevnom radu, rekla je za Tanjug, susreće se sa mnogo više slučajeva melanoma na nedeljnom nivou nego što je bilo pre deset godina.

''Vidimo i neke retke melanome, kao što je melanom nokatne ploče, genitalne regije, melanom lica, takozvani lentigo maligna. I ono što je još značajnije reći: dijagnostika melanoma u ranijem životnom dobu, znači kod odraslih mlađih, kod tridesetih, pa čak i kod dece. Tako da je akcenat na sve uzrasne kategorije. Ukoliko primetite da se neka promena menja, javite se odmah dermatologu radi pregleda'', izjavila je Tiodorović za Tanjug.

Udruženje dermatovenerologa Srbije od 2021. godine obavlja besplatne preventivne preglede po celoj zemlji, a najveća akcija ove godine obuhvatila je 23 mesta u Srbiji kada je pregledano 4.624 građana, a sumnja je postavljena na 42 melanoma, 66 spinocelularnog i 210 bazocelularnog karcinoma kože.

Besplatne preglede, navela je Tiodorović, obavljaju eksperti iz oblasti dermoskopije tercijalnih zdravstvenih ustanova, od klinika za dermatologiju, Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu i Vojnomedicinske akademije do Kliničkog centra Vojvodine, a stanje svih pacijenta je dalje praćeno u najbližem tercijalnom centru, a adekvatna terapija organizovana odmah.

Predsednica Organizacionog odbora Tatjana Radević rekla je da je program skupa osmišljen da prati evropske i svetske standarde i da kroz predavanja, radionice i prikaze slučajeva, lekari usvajaju nova znanja kolega različitih struka iz regiona i evrope.

"Danas je saradnja neophodna, ne samo poželjna. Novi koncept u savremenoj medicini je zapravo multidisciplinarno lečenje svakog pojedinačnog pacijenta", rekla je Radević, i objasnila da je koža kao organ često pokazatelj mnogih bolesti unutrašnjih organa.

Kod melanoma je, kako je ocenila, pravovremena saradnja najvažnija: dermatolog uočava suspektnu promenu, hirurg operiše, a potom ceo tim lekara konsilijarno donosi odluke o daljem lečenju, dok kod savremenih terapija dermatolog prvi prepoznaje neželjene reakcije na koži.

Predsednica Naučnog odbora Lidija Kandolf objasnila je da se u lečenju melanoma skoro svake godine ostvaruje napredak, pošto se terapijske opcije koje su se pojavile od 2011. godine kombinuju na različite načine, a ključna je saradnja multidisciplinarnog tima na nivou tercijarne zaštite, kako bi pacijent dobio najbolje lečenje u pravom trenutku.

Kandolf je rekla da su u Nacionalni vodič implementirane preporuke koje su trenutno u evropskim vodičima i najavila novu mobilnu aplikaciju namenjenu lekarima koja će obuhvatati dijagnostiku, prevenciju i lečenje melanoma.

''Aplikacija je namenjena lekarima, a stvar je u tome da se preporuke za lečenje, uopšte dijagnostika i sve u medicini vrlo brzo menjaju, mnogo brže nego pre par decenija. Upravo zato ovakve aplikacije mogu da to unaprede i ubrzaju, i onda pacijent dobija pravovremenu i pravu odluku lekara", rekla je Kandolf za Tanjug.

Predstavnik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma i Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović je rekao da je, po njegovom iskustvu, najveći problem to što lekari nemaju dovoljno vremena za razgovor sa pacijentima.

Katarina Zarić iz udruženja pacijenata obolelih od bolesti hidradenitis supurativ, hronične dugotrajne upale kože, rekla je da pacijenti sa tom bolesti jako dugo čekaju na dijagnozu teškog stanja sa kojim žive, dok im kvalitet života znatno opada.