Teološkinja Nataša Filipović: Smisao Badnjeg dana i Božića je milosrđe prema drugima

BEOGRAD - Teološkinja Nataša Filipović istakla je danas da su običaji za Badnji dan i Božić različiti, ali da većina više pripada sujeverju nego Hrišćanstvu, te da je osnovni smisao ovog praznika ljubav i milosrđe prema drugima.

"Ima mnogo običaja, koji se poštuju u nekim krajevija Srbije, a koji nisu hrišćanski već pripadaju sujeverju. Zato je važno da akcenat ovog najradosnijeg praznika bude na tome da nahranimo, okrepimo i utešimo one kojima je to potrebno", rekla je Filipović za Tanjug.

Dodala je da nije slučajno što se u školama organizuju razne humanitarne aktivnosti tokom praznika, posta i Božića, jer se time na delu pokazuje briga o drugom čoveku.

"Smisao Hrista i tajne Božića jeste da delimo sa drugima . Ključno jeste da da i u svim tim raličitim običajima koji se poštuju u različitim krajevima, ljudi osete tu radost Božije ljubavi i dolaska božijeg u ovaj svet i da kroz ta osećaj dele ljubav i radost sa drugima", rekla je Filipović.

Istakla je da je vreme u kome živimo takvo da bi trebalo više nego ikada da se setimo da Bog postoji, da je on radost u ljubav i da širimo mir i ljubav među ljudima.

"Badnji dan se započinje u očekivanju velike radosti tajne Božića i rođenja Hrista, zato i nazivamo Božić najradosnijim paraznikom , jer se tada rodio Hristos spasitelj sveta. Započinjemo ga okupljanjem u crkvi na bogosluženjima, a zatim nastavljamo popodne paljenjem Badnjaka. Ti običaji su značajni, jer su obojeni radošću, a čovek je biće obreda i kulta i uznošenja ka Bogu", kaže Filipović.

Prema njenim rečima hrišćanstvo je tim običajima dalo simbološku dimenziju, jer i sam Badnjak i položajnik simbolizuju mudrace sa Istoka koji su prepoznali zvezdu sa Istoka i samog Hrista.

"Samo lomljenje česnice među ljudima je simbol večne trpeze evharistije i pričešća gde lomimo hleb i pijemo vino, odnosno krv Novoga zaveta. Badnji dan je bdenje pred radošću tajne Božića, koji označava rođenje Hristiovo. Momenat večne trpeze se oslikava baš u evharistiji, toj večnoj trpezi, radosti da dođemo ujutru na liturgiju da bismo se napunili božanske svestlosti i radosti", ističe ona.

Naglašava da je u bibliskoj pripovedi o stvranju čoveka, on predstavljen kao glavno biće, a čitav svet kao njegova trpeza i da se zato slika trpeze provlači kroz celu Bibliju.

"To je razlog što se okupljamo sa porodicom oko trpeze da bi podelili tu radost i ljubav u porodičnom i toplom okruženju, a sve je to odsjaj božanske radosti", navodi Filipović.

Objašnjava da je uvraženo mišljenje da se na Badnji dan iz kuće ne daje ništa odraz sujeverja i da Hrišćanstvo upravo govori nešto drugo, a to je da se u toku božićnog posta pripremamo da dadelimo sa drugima, da nahranimo gladnog i pomognemo siromahu.

"U ranom Hrišćanstvu se postilo da bi se višak hrane dao onom ko nema dovoljno. To je bilo merilo da li si Hriščanin ili ne", podseća ona.

Govoreći o proslavi Božića uz pucnjavu, vatromet i petarde , ona ističe da to nije u skladu sa praznovanjem ovog blagog dana, ali da je narod naučio da se tako veseli.

"Ključ je da se sabiramo u pesmi i paljenju Badnjaka koji nastavljamo liturgijom što bi trebalo da bude u miru, a ne sa petardama", naviodi teološkinja.

Dodaje da je simbolika položajnika koji prvi ulazi na Božić u kuću takođe povezana sa mudracima sa Istoka koji su prepoznali Hrista.

"Položajnik je neko ko donosi radost u kuću, koga volite i kome se radujete. Zato se obično deca šalju da budu položajnici , jer su deca čista i imaju tu iskrenu ljubav, a samim tim i najbliža su Bogu ", ističe Filipović.