Projekat Pasoš kompetencija od jeseni će sprovoditi i Nacionalna služba za zapošljavanje

BEOGRAD - Građani koji nisu stekli obrazovanje kroz školski i univerzitetski sistem, kao i oni koji to jesu, ali žele da se bolje pozicioniraju na tržištu rada, uz pomoć sertifikata kompetencija mogu da sertifikuju i životno znanje kako bi lakše došli do željenog posla, a tu uslugu će im od jeseni pružati i savetnici u Migracionim servisnim centrima (MSC) pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ).

Projekat „Pasoš kompetencija” koji je do sada sprovodila Mreža aktivista za Pasoš kompetencija u Srbiji (MAPS) uz podršku Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, od jeseni nastavlja i NSZ/MSC, saopštila je danas NSZ.

MSC savetnici će uz pomoć ovog instrumenta građanima pružati još kvalitetnije savetovanje i podršku pri definisanju i vrednovanju znanja, veština i iskustava stečenih tokom života.

Ivana Ristićević iz GIZ ističe da su građani koji su im se obraćali za pomoć dobro prihvatili Pasoš kompetencije.

„Pasoš kompetencija je već pokazao dobre rezultate u osnaživanju osoba iz osetljivih ili teško zapošljivih kategorija da se istaknu na tržištu rada, pogotovo što njegova primena ne zavisi od obrazovanja i socio-ekonomskog statusa osobe koja koristi uslugu izrade Pasoša. Zato je GIZ je podržao savetnike pri Migracionim servisnim centrima obukom za korišćenje alata i time im na neki način olakšao svakodnevni rad sa klijentima”, kaže Ristićević.

Pasoš se razlikuje od klasičnog karijernog savetovanja po tome što je više usredsređen na osnaživanje savetovane osobe - na jačanje njenih snaga kroz definisanje kompetencija koje već poseduje, ali i prepoznavanje neiskorišćenih potencijala za razvoj novih kompetencija.

Savetnik za zapošljavanje iz filijale u Beogradu Miroslav Jović navodi da je u komunikaciji sa klijentom ključno pomoći mu da se oslobodi, otvori prema sebi i prepozna svoja znanja i veštine značajne na tržištu rada.

„Razgovor koji se vodi u više sesija trebalo bi da otvori ličnost, da prođe kroz svoj celokupni radni iskustveni period života. Treba uzeti u obzir i prijavljeni i neprijavljeni radni staž, ono što je osoba radila u okviru svoje delatnosti i van nje, šta je radila u porodici. Upravo je to Pasoš kompetencija - ako neko, na primer, u kući kreči, lepi tapete, ako je bio pomoćni radnik u gradnji svoje kuće, da se to sve uzima u obzir. Ljudi treba da dobiju potvrdu da je to poslodavcima vredno“, objašnjava Jović.

Pasoš kompetencija može biti efikasan instrument i za pomoć poslodavcima u procesu profesionalne selekcije ili sistematizacije radnih mesta.

„Poslodavci će upoznajući se sa korisnicima koji imaju sertifikat o svojim kompentencijama biti osvešćeniji da je to nešto što treba uzeti u obzir. Recesija radne snage dodatno je potvrda da je potrebno zapošljavati ljude zbog njihovih znanja, veština i isukustava, ne zbog formalnog obrazovanja“, kaže Vinka Žunić iz MAPS