Crnojević: Ne treba uvoditi zabranu iskopavanja litijuma, to je regularan proces

BEOGRAD - Direktor Instituta BioSens Vladimir Crnojević izjavio je danas da bi usvajanjem predloga izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim se traži zabrana istraživanja i eksploatisanja litijuma i bora, Srbija bila prva zemlja na svetu koja zabranjuje hemijski element, odnosno da se radi bilo šta sa njim.

On je za Tanjug rekao da za nešto što je svuda u svetu regularan proces ne treba uvoditi zabranu, i dodao da se na sednici Skupštine Srbije, na kojoj se raspravlja o predlogu za izmenu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, nije čulo ništa novo, već samo isti argumenti koji se koriste mesecima.

Iako država ima određene procene šta dobija a šta gubi izgradnjom rudnika za projekat "Jadar", Crnojević je istakao da studije o proceni uticaja na životnu sredinu nisu završene, i dodao da dok one ne budu urađene niko ne može da priča prouzdano o uticaju ovog projekta.

Na pitanje kakve obaveze je Srbija preuzela na sebe potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi 2020. godine, Crnojević je rekao da iako Srbija "hvata voz" sa ostalim ekološki svesnim zemljama i radi na tome da stavi pod kontrolu elemente koji utiču na životnu sredinu, zagađenje i promenu klime, treba više da se fokusira na podizanje svesti ljudi o svemu tome.

"Važnija stvar je podizanje svesti ljudi o svemu tome. Danas imamo po jednog vozača u automobilu, elektrane na ugalj, septičke jame, nesređene deponije, i to je ono što po meni treba da bude prioritet i što jeste deo agende", poručio je on.

Pored toga što je Srbija deo strategije 17 ciljeva održivog razvoja čovečanstva, koju je usvojila Generalna skupština UN 2015. godine, a koji treba da budu dostignuti do 2030. godine kako bi odgovorili na globalne izazove, Crnojević je istakao da je veoma važno što je Srbija predlagač rezolucije o ulozi nauke, inovacija i tehnološkog razvoja u postizanju ciljeva održivog razvoja.

"Mi smo iscrpli jako puno resursa, a kasnimo sa tim ciljevima. Nije ostvareno ni 20 odsto od onog što je planirano, niti će biti ostvareno. Srbija smatra, i to su podržale ostale zemlje, da nauka, inovacije mogu da budu jedan od motora i čarobni recept kako da ipak stignemo do te agende i da probamo da spasimo čovečanstvo", objasnio je on.