Ristić: Predloženi zakon o javnim medijskim servisima korak u dobrom pravcu

NOVI SAD  - Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić ocenio je večeras da je predloženi zakon o javnim medijskim servisima, korak u dobrom pravcu, koji će svakako pomoći da RTS i RTV izgledaju i funkcionišu drugačije.

"Radna grupa koja je radila na izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima radila je od septembra prethodne godine vrlo intenzivno, nekoliko puta nedeljno. Radnu grupu je činilo 14 ljudi – dva predstavnika Ministarstva, po jedan predstavnik oba javna medijska servisa i predstavnici novinarskih udruženja, odnosno stručnjaka u oblasti javnog informisanja. Rad je bio vrlo konstruktivan i produktivan sa puno dobrih predloga i komparativnih analiza", rekao je Ristić gostujući na Radio televizije Vojvodine.

Na konsataciju, kada je reč o finansiranju RTS-a i RTV-a, kao i o tome da neki članovi radne grupe kažu da način kako je finansiranje RTS-a i RTV-a opisan i predložen sada, neće doneti finansijsku stabilnost, niti uređivačku samostalnost i nezavisnost javnih servisa, ministar je rekao da su to navodi dva od 14 članova radne grupe.

"To je njihovo demokratsko pravo, svako može da iznese stav. Bitno je da je prošle godine povećan iznos takse za javne medijske servise sa 299 na 349 dinara. Ideja oba javna medijska servisa i predlog je bio da taksa iznosi jedan odsto prosečnog ličnog dohotka u Srbiji, što je sada blizu 1.000 dinara", rekao je Ristić.

Ministar je naveo da su najveći broj članova radne grupe, kao i predstavnici ministarstva bili protiv smatrajući da bi to bilo drastično i ogromno povećanje sa 349 dinara na 1.000 da može da ugrozi standard građana, tako da su članovi radne grupe glasali i nisu prihvatili taj predlog.

Dodao je da limit takse nije menjan do 500 dinara i naglasio da analize pokazuju da ne postoji potreba za većom cenom takse od limita.

Na pitanje da li je reč o populizmu, kada se radi o pretplati za dva javna servisa kojima je u zakonu naloženo da moraju istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno informišu, da moraju da razvijaju medijsku pismenost, da proizvode domaći dokumentarni igrani program, da doprinose razvoju kulture umetničkog stvaralaštva, negovanje humanih, moralnih, umetničkih i kreativnih vrednosti, da zadovolje zabavne, rekreativne i sportske potrebe građana, da informišu građane u inostranstvu, sve to za 349 dinara koje se dele na dva javna servisa, Ristić je rekao da se dele samo za AP Vojvodine ne za ostatak Srbije.

"Naplata takse kod nas je visoka, izuzetno vrlo stabilna. Za dobar deo navedenih aktivnosti nisu potrebna nikakva sredstva. Država se ne meša u uređivačku politiku ni jednog medija, posebno ne javnih medijskih servisa i nema ni zakonske ni druge mehanizme da se meša u to, niti želi da se meša. Ne može se odgovornost za deo građana koji sa pravom nije u potpunosti zadovoljan kvalitetom medijskog sadržaja javnih medijskih servisa svoditi na to da javnom medijskom servisu treba više novca kako bi taj kvalitet biti veći", rekao je Ristić.

RTS godinama ne dobija nikakve dotacije od države, kaže Ristić i dodaje da se isključivo finansira iz naplatne takse i svojih komercijalnih prihoda koji u ovom trenutku iznose 25 odsto od ukupnog budžeta sa kojim raspolažu.

Dodao je da je jedini javni servis koji dobija dotacije od države RTV i to 900 miliona dinara godišnje, jer bez tih dotacija, imajući u vidu da emituje program na 16 jezika manjina zbog čega ima male komercijalne prihode, kako kaže, ne može da postoji.

Ristić je istakao da predloženi načini finansiranja javnih servisa nije u nesaglasju sa medijskom strategijom.

Kako kaže, ta strategija predviđa da glavni način finansiranja javnih servisa bude iz takse.

Govoreći o izveštaju Evropske komisije kada je reč o medijima u Srbiji, Ristić je rekao da je "pun materijalnih grešaka" jer beleži da su oba medijska udruženja - UNS i NUNS, u izveštajnom periodu zabeležila povećanje broja slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara iako je zabeležen pad takvih slučajeva u odnosu na 2023. godinu.

"Vrlo bih rado problematizovao taj deo izveštaja i druge. To smo problematizovali u direktnim razgovorima sa predstavnicima Evropske komisije jer on sadrži čitav niz materijalnih grešaka pa smo postavili pitanje kako su došli do tih grešaka i dali smo podatke Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije", rekao je Ristić.

Odgovarajući na pitanje o etiketiranju novinara od strane državnih zvaničnika rekao je da je to selektivni pristup i da "svaka medalja ima dve strane".

"Na koji način tretiramo hajke koje se osmišljavaju i vode protiv najviših državnih zvaničnika i protiv Republike Srbije kroz pojedine medije i novinarska udruženja koji su sve samo ne mediji, koji su parapolitički entiteti i aktivni učesnici u političkom životu Srbije. Mi sada imamo, ovih dana, naslovnu stranu jednog dnevnog lista na kojoj je prikazana karikatura predsednika Srbije sa nacističkim pozdravom i potpunom fizionomijom Adolfa Hitlera", rekao je Ristić.

Naglasio je da je Ministarstvo od početka maja, kada je izabran novi sastav Vlade više puta reagovalo.

"Ja kao ministar sam vrlo javno i odlučno reagovao, zastupajući pravo svakog slobodnomislećeg građanina Srbije, da u javnom prostoru iznese svoj stav kakav god želi, ali da bude svestan odgovornosti za izneto", naglasio je Ristić.

Na pitanje da li staje na stranu novinara ili brani Vladu rekao je da ministar po definiciji štiti zakonitost i javni interes i nikoga drugog.

"To je veštačka dilema. Nijedan ministar ne treba da štiti državne zvaničnike niti novinare. Svaki ministar mora da postupa po zakonu i da štiti javni interes u kom su zaštićeni pojedinačni interesi svih nas. Važno je da prihvatimo svoj deo odgovornosti, prava pre svega, ali i odgovornosti", zaključio je Ristić.