Jurić: Brojnim projektima ćemo značajno doprineti zaštiti dece na internetu

BEOGRAD  - Predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić danas je na prvom okruglom stolu održanom povodom borbe protiv seksualnog eksploatisanja dece na internetu, izjavio da će naredne tri godine u okviru projekata imati brojne kampanje, koje će, kako je istakao, značajno doprineti zaštiti dece na internetu.

Jurić je naveo da je značajno to što je obuhvaćena kompletna zajednica, odnosno roditelji, nastavnici, ljudi iz nevladinog sektora, tužilaštva, advokata i mnogi drugi.

"Cilj današnjeg okruglog stola je da stručnjaci razmene iskustva iz prakse i daju savete kako bi se kampanjama i incijativama doprinelo bezbednosti dece na internetu", rekao je Jurić i dodao da će debatovati o izuzetno bitnoj temi za bezbednost dece, odnosno o digitalnom nasilju i usklađivanju zakonskih procedura i mera sa Evropskom unijom.

Ocenio je da Srbija još uvek kaska za Evropskom unijom kada je reč o trendovima i digitalnim transformacijama zločinaca na internetu, zbog čega će razgovarati sa stručnim ljudima iz nevladinih organizacija i MUP-a o tome šta bi doprinelo povećanju bezbednosti dece na internetu.

Jurić je istakao da uprkos nastojanjima tužilaštva, MUP-a i Ministarstva pravde da zlostavljači dece na internetu dobiju zaslužene kazne, to često nije slučaj i dodao da su kazne koje im sudovi izriču često bliže zakonskom minimumu ili oslobađajuće.

On je naglasio da je moguće podići bezbednost dece na internetu na viši nivo, te da će kampanje Centra za nestalu i zlostavljanu decu biti izuzetno glasne, navodeći da očekuje povratnu reakciju od institucija.

Ocenio je da se sa tim problemom Srbija još uvek nije uhvatila u koštac, kao i da MUP i tužilaštvo nemaju dovoljno kapaciteta da se nose sa izazovima.

Tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Danijela Jokanović je istakla važnost specijalizacije tužilaca, objašnjavajući da tužioci koji postupaju u maloletničkim predmetima moraju da prođu određene obuke.

Ona je navela da u beogradskom Višem javnom tužilaštvu postoje tri tužioca koji su kontakt tačke za krivična dela trgovine ljudima, gde se često procesuira krivično delo seksualna eksploatacija dece, kao i tužioci iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal koji rade krivična dela dečje pornografije.

Jokanović je ocenila da je ovo vrlo osetljiva tema i naglasila da se u takvim situacijama primenjuju posebna pravila za posebno osetljivog svedoka, odnosno, kako je ukazala, svedok se nikad ne saslušava u prisustvu drugih učesnika u postupku, već u posebnoj prostoriji koju nazivaju i "skrin soba".

Na pitanje kako je moguće da za ta krivična dela učinioci budu oslobođeni ili osuđeni na minimalne kazne, Jokanović je rekla da tužilaštvo uvek predlaže maksimalne kazne zatvora.

"Moje iskustvo je pokazalo da se uvek pored glavnih krivičnih dela kao što su silovanje ili trgovina ljudima, redovno pojavljuju i dečja pornografija, jer kad pregledate telefone tih učinilaca, vi vidite da oni kupuju razne patološke sadržaje i nikada se ne predlaže kazna koja je manja od maksimalne", rekla je ona i istakla da su tužioci u obavezi da predlažu primenu "Marijinog zakona", što znači da krivična dela kao što su eksploatacija dece nikada ne zastarevaju.

Predstavnik Ministarstva informisanja i telekomunikacije, zadužen za informaciono društvo i informacionu bezbednost Nikola Bićanin je podsetio da su deca najosetljivija i najugroženija kategorija u digitalnom svetu, s obzirom da su naivniji od odraslih.

On je istakao da je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija 2017. godine oformilo Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu kao institucionalno rešenje koje, kako je naveo, ima i preventivnu ulogu, kroz edukacije za roditelje i decu.

Bićanin je podsetio da pored preventivnog dela Nacionalni kontakt cenar ima i besplatni broj telefona 19833 gde svako može anonimno da prijavi svaki oblik digitalnog nasilja.

"Zadovoljni smo što smo podigli svest o značaju te teme i rezultati su uspešni, ali znate kako, uspešni smo kad otkrijemo svaku vrstu digitalnog nasilja. I dalje je ono prisutno, ali se nadam da ćemo u saradnji sa Centrom za nestalu decu kao pouzdanim partnerom Ministarstva raditi dalje na osnaživanju kapaciteta i uticaju da deca budu bezbedna u tom digitalnom prostoru" rekao je Bićanin.

On je dodao da je u 2017. godini bilo 50.000 poziva koji su uglavnom informativnog karaktera, dok jedan deo poziva upućuju MUP-u i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.