Analitičari: Odluka o prihvatanju migranata iz SAD način da se Priština dodvori Zapadu

BEOGRAD - Privremene prištinske institucije odlučile su da pruže privremenu zaštitu za 50 osoba iz trećih zemalja u okviru saradnje sa SAD, a analitičari ocenjuju da je to način da se vlasti u Prištini dodvore Zapadu i pokušaju da ojačaju svoju poziciju, posebno prema SAD, dodajući da je ovo zabrinjavajuća odluka, ne samo za Srbiju, već i za ceo region.

Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun izjavio je danas da odluka predstavlja način Prištine i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da se dodvori nekome na Zapadu i da pokušaju da ojačaju svoje pozicije, posebno prema SAD.

"Zvanična Srbija ne može ništa da učini po tom pitanju bez obzira na to kakav stav ima. Nema tu zvaničnog stava Srbije, to je dogovor koji su privremene institucije samouprave u Prištini napravile i žele da sprovode. Beograd na to ne može da utiče", rekao je Drecun za Tanjug.

Na pitanje da li ova odluka Prištine ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, Drecun je istakao da bezbednost Srba najviše ugrožava ponašanje Prištine koja nastavlja da teroriše srpski narod i jednosrane akcije koje Kurti sprovodi.

Pored toga, Drecun je dodao da na bezbednost srpskog naroda utiče i opasnost od organizovanih kriminalnih grupa i radikalnih islamističkih elemenata koji su izuzetno prisutni na KiM.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, ogovarajući na pitanje kakav je njegov stav o ovom sporazumu, rekao je da takav sporazum predstavlja samo jedan od mogućih sporazuma koji bi trebalo da uslede, a deo su šireg plana SAD da se protiv iregularne migracije bore na taj način što bi ljude sa svoje teritorije izmeštali, između ostalog i na zemlje Zapadnog Balkana.

"Priština je jedan prvi primer, ali nije isključeno da tu budu i druge zemlje Zapadnog Balkana, od Albanije, Severne Makedonije, možda Bosne i Hercegovine, a možda i Srbije", rekao je on za Tanjug.

Dodao je da kada se govori o ovakvim sporazumima, to su sporazumi koji podrazumevaju pre svega prebacivanje ljudi koji su legalno u zemljama SAD, koji su imali samo uslovni boravak.

"Govori se o ljudima koji su iz četiri centralnoameričke zemlje, Venecuele, Haitija, Kube, Nikaragve i za sada su to ljudi koji su bili legalno u zemljama SAD, imali su kratko boravak, do dve godine i posle toga njihov boravak, ukoliko ga nisu regulisali drugačije, nije legalan. U tom smislu predmet ovih pregovora jesu upravo ovi ljudi, ali nije isključeno da u budućnosti SAD ne razmišljaju o tome da sve one koji su nelegalno u Americi, a mnogi borave i desetinama godina, uključe u ovaj proces- udaljavanja sa svojih teritorija", naveo je Đurović.

Rekao je da se isto tako postavlja i pitanje položaja tih ljudi dok su na KiM, poštovanja ljudskih prava, poštovanja međunarodnih propisa, imajući u vidu probleme koji postoje uopšte vezano za KiM i poštovanje seta međunarodnih propisa do sada.

Govoreći o pravima tih migranata, Đurović je rekao da je većina stvari i dalje u procesu "pod velom tajne" i da su nepoznati svi uslovi ovog sporazuma, osim toga da 50 ljudi koji su nelegalno u SAD treba da budu prebačeni, a kada, u kom vremenskom periodu, u kakvom statusu će oni biti na KiM to je sve upitno, ostaje da se dalje vidi i sazna.

"Problemi kada se ljudi prebacuju negde na teritoriju gde nisu imali nikakve prethodne veze, jesu problemi boravka, zadržavanja, ali isto tako i eventualno integracije ili preseljenja. To sve onda može da se reflektuje i na region, i na Srbiju, i na druge zemlje Zapadnog Balkana, ukoliko KiM nema mogućnosti da konačno završi takve procese uspešno", rekao je on.

Tim sporazumom migranti će godinu dana biti na teritoriji KiM, a odgovarajući na pitanje šta će biti nakon tih godinu dana sa njima, Đurović je rekao da je na osnovu prethodnog iskustva drugih zemalja upitan upravo konačan ishod takvih sporazuma, odnosno šta sa ljudima posle određenog vremenskog perioda koji je predviđen za boravak na određenoj teritoriji primajuće zemlje.

On je rekao da se vrlo često ovi sporazumi zaključuju i onda kada se želi izaći u susret i postići neki politički i geopolitički poen, a da se konačan ishod i sudbina ljudi koji su u pitanju ne uzima primarno u obzir.

Govoreći o detaljima takvih sporazuma, kao što je biografija tih ljudi i način na koji se oni biraju, Đurović je rekao da mnoge zemlje ne dele sve informacije o takvim tipovima sporazuma, posebno imajući u vidu poreklo, karakter, identitet ljudi koji će biti prebačeni.

"Ostaje da se vidi, a to se spominje u američkoj javnosti, da je reč o o ljudima koji su legalno ušli u sve američke države i nekoliko godina legalno boravili, a da dolaze iz ovih četiri latinoameričke zemlje, iz Venecuele, Haitija, Kube i iz Nikaragve, da su to prvi ljudi koji bi trebalo da budu preseljavani. Međutim, da li će to zaista biti slučaj? Da li će se uključiti u prebacivanje neki drugih ljudi koji su ilegalno u svim američkim državama iz drugih zemalja? Da li su to ljudi koji su učinili neka krivična dela prethodno i izdržali kazne zatvora? Ili su to ljudi koji su samo ilegalno prešli na tlo svih američkih država, a nisu tražili azil? To ostaje da bude zaista viđeno u konkretnom slučaju", rekao je on.

Kako je naveo, ako je Priština tako brzo izašla u susret zahtevu SAD za prihvat ljudi, onda je sigurno da će i prihvatiti različite ljude koji će biti prebačeni na zahtev SAD koje one odaberu.

"Tako da ne vidim da tu Priština ima mnogo mogućnosti da postavlja uslove ako je već ovako voljna da unapred prihvati. Treba takođe reći da kroz prihvatanje ovakvih sporazuma, postižu se politički, geopolitički i drugi problemi i to je suština ovih sporazuma, jer kada je reč o migraciji, ne postoji jasan interes zemalja Zapadnog Balkana da primaju ljude koji nikad nisu prošli kroz ove teritorije, nemaju nikakve veze sa Zapadnim Balkanom ili Evropom. Ovde se radi ipak o politici više nego o rešavanju ovog problema iz interesa zemalja Zapadnog Balkana", rekao je on.

Profesor bezbednosnih nauka Miroslav Bjegović ocenio je danas da spremnost tzv. Kosova za saradnju sa SAD u vezi se prihvatanjem i privremenim preseljenjem državljanja trećih zemalja na KiM zabrinjavajuća odluka ne samo za prostor Srbije već i za ceo region, jer kako je naglasio, poznato je da je tzv. Kosovo ''utočište terorista, ne samo sa područja Bliskog istoka, nego i sa prostora SAD''.

On je Tanjugu kazao da misli da vlada privremenih prištinskih institucija želi da se odlukom da primi problematične osobe na svoj prostor dodvori i stekne naklonost nove administracije SAD kojoj nisu baš bili naklonjeni.

"Ne čudi ova odluka tzv. vlade Kosova na čelu sa Aljbinom Kurtijem o prihvatanju imigranata sa područja SAD, ali i sa područja Velike Britanije i možda još pojedine evropske zemlje koje u određenom smislu žele da se reše onoga što nazivamo opasnost za njihov sistem nacionalne bezbednosti. Mislim da se ovde radi o veoma opasnim pojedincima, prvenstveno onima koji su došli sa područja Sirije i Iraka, a koji su, da kažem, sledbenici Al Kaide i nije slučajno Kurti rekao da će oni birati ko će doći sa tog spiska koji je ogroman", rekao je Bjegović.

On je naveo i da samo na prostoru SAD ima oko 520.000 imigranata.

Bjegović je kazao i da je ovakvih situacija već bilo, da su se sa prostora Velike Britanije oslobađali takvi pojedinaci i da je Albanija već primila jedan određen broj "problematičnih osoba iz kriminalnog miljea".

"Na prostoru tzv. Kosova i Albanije u nekim budućim mesecima grupisaće se jedna određena problematična kriminogena grupa, koja će predstavljati jedan bezbednosni rizik kompletno za prostor celog Balkana, a pod okriljem da se udome migranti, ali ovde se ne radi o običnim migrantima, već o bezbednosno problematičnim osobama, koje u određenom trenutku mogu biti možda i upotrebljene za neke određene akcije širom EU", naglasio je.

Bjegović smatra I da će se oni koji se vrate biti pod određenom lupom bezbednosnih službi i da uvek mogu biti upotrebljeni za prljave poslove, koji su štetni i za interese Srbije, ali i za ceo prostor EU.

On je kazao i da ne misli da će javno biti objavljena imena tih pojedinaca koje će tzv. Kosovo da primi.

"Ti migranti posle godinu dana mogu dobiti i trajno utočište na prostoru Kosova i Metohije, možda mogu čak biti angažovani njima za određene, da kažem, potrebe i poslove, pa je zato sve to problematično prvenstveno za naš državni prostor gde spada i Kosovo i Metohija", rekao je Bjegović.

Prema njegovim rečima, takozvana lažna država Kosovo je utočište terorista i tamo je sa prostora Islamske države završilo preko 1.500 njihovih nedržavljana.

"Hoću da kažem da je upravo negde ta lažna država Kosovo označena kao podobna za okrilje narkokriminala, za okrilje organizovanja i vrbovanja obuke terorista i da oni tu imaju odlično utočište pod nadzorom najjačih obaveštajnih službi poput CIA, MI6 i da oni upravo vrše negde nadzor, kontrolu i upotrebu takvih pojedinaca", rekao je Bjegović.

On ističe da o tome treba otvoreno da se govori, jer, kako tvrdi, nije više nepoznanica i treba upravo postavljati pitanje tim najvećim silama šta one to žele ili šta one smeraju sa takvim pojedincima.

"Zašto Evropa po tom pitanju spava mislim da je pitanje za sve nas", rekao je Bjegović.

Na pitanje zašto je Priština ovo odradila bez ikakve konsultacije sa Srbijom, Bjegović je kazao da je to veliko pitanje koje ne treba postavljati nekim predstavnicima tzv. Kosova, već predstavnicima SAD i Velike Britanije, kao i njihovim obaveštajnim sistemima.