Radoš Đurović: Neophodno da postupak za dobijanje azila u Srbiji bude brži

BEOGRAD - Direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica, da najveći broj izbeglica u Srbiju dolazi iz Ukrajine, i poručio da je neophodno ubrzati postupak za dobijanje azila u Srbiji kako bi izbeglička populacija mogla bolje da se integriše.

"Srbija je zemlja na putu migracije, ali i zemlja u koju dolazi raznovrsna izbeglička populacija i ostaje. Imamo oko 46.000 ljudi koji dolaze iz Rusije, oni ne traže azil, ne dobijaju privremenu zaštitu ali takođe mogu da se posmatraju kao ljudi koji su zbog rata napustili zemlju. Imamo ljude koji dolaze iz Azije i Afrike ali je taj broj mnogo manji, prema procenama našeg centra oko devet hiljada ljudi je ušlo i prošlo kroz zemlju", naveo je on za Tanjug.

Tako raznovrsna populacija izbeglica u Srbiji zahteva posebnu brigu i napore sistema da se ona što pre zaštiti i integriše, istakao je Đurović u poručio da bi znali ko je izbeglica a ko nije, postupak za dobijanje azila u Srbiji mora da bude mnogo brži.

Đurović je rekao da j je najveći broj ljudi koji se zatekne u Srbiji u neregulisanom položaju, što znači da još nije utvrđeno da li su oizbeglice ili nisu, i napomenuo da je za pružanje zdravsvene zaštite, socijalne pomoći, integracije neophodno da se zna da li ljudi zaslužuju izbeglički status ili ne.

"Statistike nisu dobre, od preko 189 ljudi koji su uspeli da izraze nameru za azil u prvih pet meseci samo je jedan dodeljen. To je trend koji se nastavlja od prošle godine gde je svega sedam azila dodeljeno", dodao je on.

Kada je reč o pozitivnim primerima, Đurović je istakao da se već sada iz prakse vidi da je brzo dodeljivanje zaštite Ukrajincima i pravo na pristup tržištu rada odmah po dobijanju te zaštite, daje izuzetne rezultate.

Govoreć o trenutnoj situaciji u svetu kada su u pitanju izbeglice, Đurović je rekao da svet svedoči trendu dramatičnog rasta izbeglih ljudi u celom svetu, s obzirom na to je 2005. godine broj izbeglih ljudi bio 8,4 miliona, danas je preko 47,2 miliona izbeglih ljudi.

Dodao je da taj podatak govori o tome da nesigurnosti, ratovi, krize na Bliskom istoku i okruženju Mediteran aprodukuju veliki talas izbeglica.

"Kada govorimo o primajućim zemljama, tu su Turska, Iran, Pakistan, Nemačka kao glavne zemlje gde su ljudi prihvaćeni. Najveći broj ljudi koji pobegne od rata se najčešće skloni u druge delove iste zemlje ili u zemlju okruženja", izjavio je on.

Ocenjuje i da kada bi postojala solidarnost između većine zemalja sveta lakše bi se prihvatila i rešila izbeglička kriza, i poručio da ukoliko bi sve zemlje solidarno u prema svojim kapacitetima prihvatile manji broj izbeglica ne bi bilo nikakvog problema sa izbeglištvom.

"Međutim političke tenzije, geopolitičke promene utiču na to da razvijene zemlje gledaju kako da urede samo svoje dvorište. Ako ovaj problem izbeglištva rešavamo svaka zemlja za sebe, tu rešenja nema, i onda klizimo u sve veće probleme", izjavio je Đurović.