Korkodelović: Poremećaj odnosa EU i Kine bi zadao težak udarac globalnoj privredi

BEOGRAD - Spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović izjavio je danas, povodom samita Kine i Evropske unije u Pekingu i obeležavanja 50 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, da su odnosi EU i Kine jedni od najvažnijih bilateralnih odnosa u svetu, i napomenuo da, ukoliko bi se ti odnosi poremetili, to bi zadalo težak udarac globalnoj privredi.

"To su dve među tri najveće privrede sveta - Kina je prema paritetu kupovne moći vredna 40 biliona dolara, SAD oko 30 biliona, EU oko 26 biliona. Privredna saradnja između EU i Kine čini praktično jednu trećinu ukupnog društvenog proizvoda na globalnom planu, i jednu četvrtinu ukupne trgovine širom sveta", istakao je on za Tanjug.

Na pitanje kakvu poruku je kineski predsednik Si Đinping poslao Evropljanima insistiranjem da se Samit održi u Kini i zbog čega je odbio da dođe u Belgiju, Korkodelović je rekao da to nije bilo odbijanje već da su i iz Brisela smatrali da jubilarnih 50 godina diplomatskih odnosa treba da bude obeleženo u Pekingu.

Prema njegovim rečima, Si Đinping je poslao poruku da je neophodno da svi pre svega gledaju svoje interese, da nastoje da ostvare stratešku autonomiju i da je potrebno zajednički graditi budućnost čovečanstva.

Odgovarajući na pitanje koliko odnose Brisela i Pekinga komplikuje činjenica da EU u trgovinskoj razmeni sa Kinom ima deficit od 400 milijardi evra i da li je ekonomija jedini razlog narušenih odnosa, Korkodelović je rekao da ekonomija nije jedini razlog odnosa koji su komplikovani i koji posebno od početka rata u Ukrajini postaju sve složeniji.

"Na sajtu EU sam našao da oni kažu da je njihov deficit 305 milijardi dolara, Kinezi kažu da je taj deficit 247 milijardi dolara, s tim što je to razmena roba. Kada se uzme razmena usluga, onda EU ima suficit od oko 50 milijardi dolara. Taj suficit Kine se polako, ali postojano poslednjih godina smanjuje", naveo je on.

Korkodelović je objasnio da su u odnosima Kine i EU problem politički odnosi i to koliko sadašnja garnitura u Briselu predvođena Ursulom fon der Lajen može da ostvari cilj za koji se zalaže francuski predsednik Emanuel Makron o strateškoj autonomiji Evrope, da Evropa čak ima vlastitu armiju i da Evropa ne bude privredno orijentisana isključivo ili na SAD ili na Kinu.

Na pitanje da li bi bolja kinesko-evropska saradnja donela svetu više sigurnosti, Korkodelović je poručio da je za ceo svet nužno da EU i Kina prevazilaze komplikovane odnose koje imaju, i dodao da je to dugoročan proces koji će trajati.

Kako je naveo, promene u svetu su sada takve kakve nisu viđene u proteklih 100 godina s obzirom na to da se stari međunarodni poredak u kom su hegemon bile SAD završava, kao i 500 godina evropske dominacije čovečanstvom.

"Taj proces bi trebalo da bude što mirniji i bezbolniji, to je glavni cilj Kine. Kinezi kažu da treba videti kako taj stari poredak zameniti kroz sve veće učešće zemalja u razvoju, globalne većine, i nada je da će razum prevladati na svim stranama. To podrazumeva da EU i SAD neće imati više dominantnu ulogu ni u UN, ni u Svetskoj banci, i da neće doživljavati NATO kao silu koja sve više interveniše u različitim delovima sveta", zaključio je Korkodelović.