Poslanici završili rad za danas, nastavak sednice u ponedeljak od 10 časova

BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije završili su rad za danas, a nastavak prve jesenje sednice zakazan je za ponedeljak od 10 časova.

Poslanici će nastaviti objedinjenu načelnu raspravu o tačkama dnevnog reda koje se odnose na međunarodne sporazume i finansijske ugovore.

Objedinjena rasprava vodi se od 9. do 39. tačke dnevnog reda, među kojima su i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Turske o saradnji u oblasti inovacija u naprednim tehnologijama, kao i Sporazum o usvajanju harmonizovanih tehničkih pravilnika UN za vozila sa točkovima, opremu i delove.

Na dnevnom redu je i Sporazum o zajmu (Dodatno finansiranje projekta modernizacije poreske administracije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad B između Srbije i Evropske investicione banke. 

Macut: Srbija prošla kroz jednu od najvećih kriza, moj cilj da se približimo Evropi

Premijer prof. dr Đuro Macut izjavio je da je Srbija prošla kroz jednu od najvećih društvenih kriza u svojoj istoriji i dodao da je njegova ideja da Srbija bude tehnološki vrhunski razvijena i da pređe od zemlje srednjeg tehnološkog razvoja na visoku tehnologiju, jer to je jedini način da zemlja raste i razvija se i da se konačno približi Evropi.

Macut je na sednici Skupštine Srbije rekao da je kriza počela pred kraj 2024. godine i da se osetila i u dobrom delu 2025. godine. "Ta kriza je ostavila dubok trag u ovom društvu, ostavljajući duboke i naše međuljudske, ali i druge ekonomske i svake socijalne posledice", kazao je Macut.

Govoreći o tome da je njegova ideja da Srbija bude tehnološki vrhunski razvijena, Macut je istakao da je to jedini način da budemo i bogatiji, i zdraviji, i bolji u našim odnosima i verovatno srećniji kao nacija. "Ja ću se stvarno truditi da to opravdam i da pokušam da Srbiju dovedem i približim Evropi koliko god to bude moguće", poručio je Macut tokom rasprave poslanika u vezi sa međunarodnim sporazumima i finansijskim ugovorima.

On je pozvao poslanike da probleme rešavaju konstruktivnim razgovorima i da izbegavaju rasprave i optužbe koje nemaju nikakav cilj osim da se promovišu politički stavovi. Smatra da se u nepotrebnim raspravama u Skupštini Srbije troši dragoceno vreme i da cilj treba da bude da se zemlja što pre uskladi i pokuša da se približi EU. Istakao je da evropski put Srbije nije greška vlade, jer je ona jasno opredeljna za njega, već da je očigledno problem na "drugoj strani".

"Ne treba koristiti ovaj dom da bismo se nađačavali i nadmudrivali određenim konstatacijama koje su potpuno nepotrebne i neprimerene. Pokušajmo da se uskladimo, da iznesemo jedan veliki broj propisa i svega onoga što nas čeka na tom putu do ulaska u Evropsku uniju", ukazao je Macut.

Država dobija pravnu sigurnost, građani raspolaganje imovinom

Predsednik Vlade prof. dr Đuro Macut ocenio je u Skupštini Srbije da će donošenjem zakona kojim se omogućava upis prava svojine na nelegalnim objektima, država dobiti pravnu sigurnost i evidenciju nepokretnosti, dok će građani dobiti mogućnost raspolaganja svojom imovinom.

"U okviru infrastrukture, pred nama je zakon (Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima) koji je od istorijskog značaja, jer omogućava da se evidentiraju nepokretnosti koje su godinama i decenijama bile predmet nepostojanja, odnosno nevidljivosti u sistemu. Ovo je problem generacijski i iza ovoga sledi i jako puno situacija gde se ljudi suočavaju sa nemogućnošću prenošenja svoje imovine koja ne postoji, faktički nije uvedena u katastar. Država na ovaj način dobija pravnu sigurnost, uređeno zemljište, evidenciju nepokretnosti i na taj način omogućava planiranje", rekao je Macut.

Dodao je da, sa druge strane, građani dobijaju mogućnost da raspolažu svojim imovinom, da mogu da je stave u transakcije, u nasleđivanje. Govoreći o predlozima zakona iz oblasti poljoprivrede, ocenio je da se njima Srbija približava propisima EU i podsetio da je cilj Srbije da se usaglasi do 2026. godine.

"Ubrzaćemo čitav put da do kraja 2026. godine pokušamo da se usaglasimo u visokom procentu sa standardima EU i zakonodavstvom, koje je u ovom trenutku usklađeno u nivou od 60 odsto. Poljoprivreda se brzo usklađuje ovim zakonom i na taj način omogućava otvaranje klastera 5, koji govori o resursima i poljoprivredi", rekao je Macut.

Govoreći o zakonima iz oblasti pravde, naveo je da Zakon o izvršenju i obezbeđivanju ima cilj da zaštiti najsiromašnije građane i one kojima imaju jedinu nepokretnost sa kvadraturom od 60 kvadrata. "Ostavlja se jedan izuzetno i fer, ali i jedan potpuno humani odnos prema ljudima koji žive u takvim nepokretnostima, gde im se ne oduzima pravo da tu žive", rekao je Macut. 

Mere Vlade Srbije daju efekta, inflacija najniža od 2021 - iznosi 2,9 odsto

Premijer prof. dr Đuro Macut rekao je u Skupštini da ekonomske mere koje sprovodi Vlada Srbije daju efekte i istakao da je inflacija na najnižem nivou od aprila 2021. godine i da u septembru iznosi 2,9 odsto.

Macut je istakao da je uredba o ograničenju trgovačkih marži posle mesec dana već dala svoje efekte. "Možemo da kažemo da su cene proizvoda, odnosno usluga, smanjene za 1,6 odsto u septembru, tako da su niže u odnosu na avgust mesec. Ovo je jako bitno za održanje standarda naših stanovnika. Ukupno taj raspon je različit između određenih grupa životnih proizvoda i kreće se za hranu negde oko pet odsto, a za kombinaciju hrana i pića to bi bilo 4,5 odsto", naveo je Macut.

Istakao je da je u avgustu inflacija iznosila 4,7 odsto i konstatovao da je zahvaljujući merama inflacija oko dva odsto manja. Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, Macut je ocenio da ona "ide odličnim trendom" i naveo da je spoljnotrgovinska razmena za period januar-avgust iznosila 49,2 milijarde evra što predstavlja rast od 8,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

"Pokrivenost uvoza i izvoza je na nivou 79,1 odsto, što je jako dobar podatak i govori da se održava stalni porast pokrivenosti i takođe govori da je povećana i konkurentnost domaće privrede, odnosno da se održava izvozni kapacitet naše privrede", ukazao je Macut.

Naveo je da je u drugom kvartalu bruto domaći proizvod (BDP) dostigao nivo od 2,1 odsto. "To nije onaj željeni koji bismo želeli i planiramo, odnosno prediktovano da završimo ovu godinu sa 2,75 odsto, što je daleko bolje od nekog evropskog proseka. Nismo zadovoljni naravno time jer smo daleko ispod onoga što je planirano sa preko četiri odsto rasta BDP-a, ali u okolnostima u kojima smo se nalazili i u kojima se nalazimo ovo je jako dobro", rekao je Macut.

U okviru Alimentacionog fonda 72 predmeta, četiri na nivou realizacije

Premijer Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je da je u okviru Almentacionog fonda do sada prijavljeno 72 predmeta, a da su četiri predmeta na nivou realizacije.

Macut je u Skupštini Srbije naveo da je Alimentacioni fond novina koja je uvedena pre nekoliko meseci.

"Mi smo omogućili na taj način majkama da budu bezbrižne, majkama koje su jedini roditelj praktično u tom trenutku tom detetu, da omogućimo da imaju bezbedan život, da budu relaksirane i da mogu da se posvete odrastanju svog deteta i brizi o detetu", kazao je premijer.

Kako je dodao, prvi predmet je već realizovan. "Data je pomoć u okviru Alimentacionog fonda", precizirao je Macut.

U zdravstvu ove godine kumulativno povećanje plata od 19 odsto

Prof. dr Đuro Macut izjavio je da su plate u zdravstvu ove godine kumulativno povećane više puta te da kumulativna stopa iznosi 19 odsto i dodao da ta stopa pokazuje da postoji stalni trend povećanja plata u toj oblasti.

Macut je u Skupštini Srbije kazao da je plata lekara-specijaliste od oktobra ove godine na nivou od 168.000 dinara u proseku, lekara opšte prakse negde oko 135.000, a medicinskih sestara oko 90.000. "To su prosečne, osnovne plate bez dodatnih zaduženja, odnosno dodatnih aktivnosti lekara konkretno ili noćnog rada, odnosno dežurstava. Vlada je ostala apsolutno posvećena držanju standarda i ja kao neko ko dolazi iz zdravstva znam kako to izgleda i mislim da su plate značajno poboljšane, bar ako govorimo o lekarima, ali isto tako i svim drugim kategorijama koje rade u zdravstvenom sektoru", rekao je Macut.

Govorio je i o rezultatima i aktivnostima koje se sprovode na nacionalnom programu za prevenciju lečenja šećerne bolesti. Kako je naveo, krenulo se sa aktivnostima u tom pravcu koji pokrivaju oko 700.000 stanovnika Srbije, gde spadaju i građani koji imaju dijabetes prevashodno tipa 2, ali otprilike i jedan veliki broj neprepoznatih dijabetičara, odnosno onih koji ulaze u tu kategoriju, a to su ljudi sa pred dijabetesom, gojazne osobe i one koje imaju sklonost da dobiju dijabetes.

Saradnjom Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu i Ministarstva finansija tim programom se obezbeđuje pacijentima najbolja moguća kontrola bolesti, kazao je Macut ističući da je to zato što se zapravo deluje preventivno. "Sve ovo što mi radimo u mnogim oblastima od obrazovanja pa do zdravstva je preventivni rad i to moramo da stvarno cenimo i da poštujemo, ali da radimo proaktivno na tome. Mi moramo sprečiti komplikacije konkretno u dijabetesu, pa je onda i omogućavanje senzora, malih elektronskih uređaja koji treba da određuju nivo šećera, a mogu značajno da doprinesu smanjenju komplikacija u ovoj grupi. Primena inovativnih terapija je jako bitna da se poboljša kvalitet lečenja ili primena, recimo, insulinskih pumpi", kazao je premijer.

Prema njegovim rečima, s tim u vezi je i briga o novorođenčadi gde za prvo dete postoji dodatak od 500.000 dinara, za drugo dete 600.000 dinara. "To je najveća stopa ovakvog davanja u ovom delu Evrope. Takve mere populacione politike su stvarno za divljenje za zemlju koja je u okolnostima u kojima smo mi i sa stepenom razvoja ili željom da se razvijamo kao što smo mi", naveo je.

Od 1.770 škola jedna blokirana i dve u štrajku, svi fakulteti rade

Premijer Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je danas da sve visokoškolske ustanove u Srbiji rade, dok je od 1.770 osnovnih i srednjih škola jedna u potpunosti blokirana - Peta gimnazija u Beogradu, dok su časovi skraćeni u dve srednje škole.

"U 1.770 škola, osnovnih i srednjih, imamo praktično samo jednu školu blokiranu, to je Peta beogradska gimnazija koja je u potpunosti blokirana. Imamo dve srednje škole u Srbiji koje su u štrajku, odnosno odvija se nastava, ali u skraćenom obliku. Znači, ukupno tri, a jedna je ta koja je u potpunosti blokirana", rekao je Macut na sednici Skupštine Srbije.

Kako je dodao, što se tiče rada fakulteta, svi rade. "Sve visokoškolske ustanove na teritoriji Republike Srbije rade, odvijaju se nastavni procesi i prema dogovoru koji sam postigao u razgovoru sa rektorima državnih univerziteta i sa prorektorima, a od pre nekoliko dana i sa dekanima matičnih državnih univerziteta, sprovodimo ono što je bio dogovor, da se održi nastava u obimu od šest nedelja, da se zatim krene sa instrumentima upisa novih studenata", naveo je premijer.

Macut je istakao da se rokovi sprovode i da je izuzetno zadovoljan prvim rokovima koji su predstavljali junske rokove u kojima su, kako je rekao, studenti bili izuzetno dobri. Kako je naglasio, postoji velika većina studenata koji stvarno rade i uče i pored svih situacija koje su ih zadesile. "Imali smo jako dobre kandidate na prvom ispitnom roku ove godine, bar na Medicinskom fakultetu, ali mislim da je ista situacija bila i na većini drugih univerziteta", kazao je Macut.

Navodeći da je na privatnim školskim ustanovama školska godina počela 1. oktobra, Macut je kazao da postoji dogovor da svi državni krenu 3. novembra. Dodaje da je dobra vest ta da na Univerzitetu u Kragujevcu nastava počinje 20. oktobra. "Stvari se odvijaju apsolutno u željenom pravcu i to je nešto na šta sam zaista ponosan u radu naše vlade u ovom sastavu", kazao je premijer. 

Mesarović: Nikada snažnija i intenzivnija podrška malim i srednjim preduzećima

Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je da nikada nije bila snažnija i intenzivnija podrška malog sektora i dodala da je samo prošle godine kroz državne konkurse podržano oko 1.300 privrednika koji su registrovani po zakonu o knjigovodstvu kao mala i srednja preduzeća.

Mesarović je tokom rasprave na sednici Skupštine Srbije, a odgovarajući na kritike pojedinih poslanika opozicije da mala i srednja preduzeća nemaju dovoljnu podršku države, istakla da je u Ministarstvu privrede trenutno aktuelno između sedam i osam milijardi sredstava podrške u vidu bespovratnih sredstava. Kako je rekla, to je zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji je iz ponora, čemera i jada 2012. do danas izvukao Srbiju da bude u Evropi druga po brzini rasta.

"Trenutno je aktuelno u Ministarstvu privrede i za to ćemo ove godine dobiti odobrenje, sigurno preko 7 do 8 milijardi sredstava kao podrške u vidu bespovratnih sredstava. Ne pričam o kreditnim sredstvima, pričam u vidu bespovratnih sredstava", istakla je Mesarović.

Kako je dodala, promenjena je potpuno politika na način da je podignut procenat bespovratnih sredstava koji se dodeljuju privrednicima, imajući u vidu da su želeli da im pomognu u što većoj meri. "Kao drugo, izuzetno smo pojednostavili tehničke procedure, odnosno administrativne procedure, da se ti zakoni lako podnose u svakoj opštini i da mogu u svaku regionalnu razvojnu agenciju, privrednu komoru, da budu dostupni svima, da to ne mora da bude onako kako je bilo upravo do 2012", kazala je Mesarović.

Glamočić: Učešće poljoprivrede u BDP-u 3,6 odsto, izdvajanja za poljoprivredu 7,6

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da je učešće poljoprivrede u BDP-u 3,6 odsto te da ta oblast dobija duplo više, 7,6 odsto, nego što doprinosi bruto dodatoj vrednosti.

Glamočić je na sednici Skupštine Srbije, tokom rasprave o amandmanima na Predlog Zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, istakao da nije poljoprivreda smanjila učešće u BDP-u, nego su se razvili drugi sektori, kao što je industrija, građevina, uslužne delatnosti, IT sektor i drugo.

"Trenutno izdvajanje iz budžeta Republike Srbije za poljoprivredu je 7,6 procenata. Nekada izdvajanje zajedničkog budžeta Evropske unije za poljoprivredu nepojedinačnih zemalja bilo je 50 procenata, pa je onda smanjeno pre desetak godina na 25 procenata. Ne znam da li je neko pratio pre neki dan informaciju da će Evropa da smanji zajedničko izdvajanje za sve zemlje na 15 procenata", kazao je Glamočić.

Kako je dodao, ako bi se izdvojio još neki procenat više, moralo bi od nekoga da se oduzme, a pitanje je da li će se uzeti od penzionera, nastavnika, lekara.

"Moramo biti odgovorni. Mnogo je važnije kako ćemo pozicionirati taj budžet. Potrebno je da usmerimo budžet prvenstveno u seoske sredine, na manja i srednja gazdinstva, jer oni čuvaju i suverenitet Srbije", rekao je Glamočić.

Poslanici vlasti ukazuju na prednosti Ekspa za Srbiju, opozicija kritikuje

Poslanici vladajuće koalicije, tokom rasprave o amandmanima na Predlog za izmene i dopune zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo, istakli su da je ta izložba razvojni projekat za Srbiju, dok je opozicija iznosila kritike na račun tog projekta.

Šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Milenko Jovanov ukazao je da opozicija pokušava da opstruiše projekat Ekspo samo zato što oni nisu zalužni za to što će se međunarodna specijalizovana izložba održati u Beogradu, kao što žele da uruše i sve drugo što je dobro za građane Srbije.

"To suprotstavljanje im baš ide. Tako su pokušali da se suprotstave time što su svirali u vuvuzele kada smo povećavali penzije, pa su pokušali to da uruše, jer je to, valjda, loše za penzionere da imaju veće penzije. Pa onda kad smo usvajali neke druge zakone koji su bili u korist građana, oni su prskali vatrogasnim aparatom želeći da spreče usvajanje tih zakona. Tako, pokušavaju svašta da spreče, ali ništa ne uspevaju da spreče", rekao je Jovanov.

Istakao je da opozicija misli da Ekspo tek tako može da se odloži i održi u nekoj drugoj zemlji dok se u Srbiji ne održe izbori, pa da se tek onda odlučuje o tome.

Poslanici počeli objedinjenu načelnu raspravu od 9. do 39. tačke dnevnog reda

Poslanici Skupštine Srbije počeli su objedinjenu načelnu raspravu na deo tačaka dnevnog reda koje se odnose na međunarodne sporazume i finansijske ugovore.

Objedinjena rasprava vodi se od 9. do 39. tačke dnevnog reda, među kojima su i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Turske o saradnji u oblasti inovacija u naprednim tehnologijama, kao i Sporazum o usvajanju harmonizovanih tehničkih pravilnika UN za vozila sa točkovima, opremu i delove.

Na dnevnom redu je i Sporazum o zajmu (Dodatno finansiranje projekta modernizacije poreske administracije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad B između Srbije i Evropske investicione banke.

Prethodno su poslanici završili raspravu o amandmanima na Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja.

Mesarović: U 2025. uloženo pet milijardi evra u kapitalne projekte mimo Ekspa

Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je danas u Skupštini Srbije da jedan deo parlamenta neće da sluša kada se govori o razvojnim projektima i napretku Srbije i istakla da je u ovoj godini iz budžeta Srbije izdvojeno pet milijardi evra za kapitalne infrastrukturne projekte mimo projekata Ekspo.

Mesarovićeva je istakla, tokom rasprave o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027, da to nije konačan iznos koji država izdvaja kada je reč o projektima važnim za unapređenje života građana.

"Kada tome dodamo budžete koji su opredeljeni ispred opština i gradova, odnosno jedinica lokalnih samouprava, za kapitalnu namenu, dolazimo do iznosa od 763 milijardi dinara koje su samo u 2025. godini opredeljeni za kapitalne infrastrukturne projekte, odnosno izgradnju komunalne infrastrukture, saobraćaja, bolnica, škola, vrtića, domova kulture i svega ostalog što je neophodno da bi kvalitet života naših sugrađana u tim opštinama, u ruralnim, u manje razvijenim i razvijenim, bio kvalitetniji i bolji", navela je Mesarovićeva.

Ona je istakla da, nažalost, izgradnje komunalne infrastrukture, saobraćaja, pa i bolnica, škola i vrtića do 2012. godine nije bilo, pa opozicija danas nema čime da se pohvali, već samo kritikuje i iznosi neistine.

Skupština počela raspravu o amandmanima na izmene Zakona o semenu

Poslanici Skupštine Srbije završili su razmatranje amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027 i prešli na razmatranje amandmana na Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja.

Poslanici su juče završili razmatranje amandmana na Predlog zakona o informacionoj bezbednosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i na Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Poslanici su u utorak završili razmatranje amandmana na Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

Prva sednica jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije počela je u utorak, 7. oktobra, a na dnevnom redu je 48 tačaka.

Poslanici postavljali pitanja o Vojsci, zdravstvu, prosveti, postupanju policije...

Poslanici Skupštine Srbije danas su, u delu sednice za poslanička pitanja, postvaljali pitanje članovima Vlade o prosveti, zdravstvu, evidentiranju nepokretnosti Srba u AP KiM, stanju u Vojsci Srbije, kao i postupanju policije tokom protesta.

Poslanik poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Marko Atlagić upitao je vrhovnog javnog tužioca Zagorku Dolovac kada će se pokrenuti postupak protiv nekadašnjeg načelnika generalštaba Zdravka Ponoša zbog urušavanja Vojske Srbije.

Atlagić je rekao da je Ponoš, između ostalog, urušavao odbrambenu moć Vojske Srbije, penzionisao najbolji kadar, špijunirao za strane službe i ukinuo dve slavne brigade - 63. i 72.

"Svaki pripadnik Vojske Srbije crveni od stida kada ocenu o vojsci daje Ponoš. Zdravko Ponoš se sprdao i sa paradom koja je održana 20. septembra. Rekao je citiram 'za vas je primerenije da vaša parada bude održana u Ćacilendu'. To nije naša parada, valjda je i Vaša, gospodine Ponoš", kazao je Atlagić.

Nastavljena sednica Skupštine Srbije, poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su danas nešto posle 10.00 sati prvu sednicu redovnog jesenjeg zasedanja, na kojoj će raspravljati o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027.

Sednici prisustvuje 132 poslanika.

Kao i svakog četvrtka, poslanici na početku postavljaju pitanja članovima Vlade.

Poslanici su juče završili razmatranje amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, na Predlog zakona o informacionoj bezbednosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i na Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Skupština u nastavku rada treba da razmatra amandmane na Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja.