Nebojša Tasić: Srbija značajno investirala u opremu, imamo brže i efikasnije lečenje

BEOGRAD - Srbija je u prethodnom periodu značajno investirala u savremenu dijagnostičku opremu i edukaciju zdravstvenih radnika, zbog čega danas imamo brže i efikasnije lečenje, ali i kapacitete na visokom nivou, izjavio je danas Pomoćnik ministra zdravlja Nebojša Tasić na konferenciji povodom predstavljanja rezultata ankete Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim Plućima" i Klinike za pulmologiju UKC Srbije.

Tasić je na konferenciji istakao da su rezultati ovog istraživanja izuzetno važni jer jasno oslikavaju mišljenje struke i ukazuju na ključne izazove u sistemu, ali da se kao glavni izazov izdvojila organizacija, posebno u delu koji se odnosi na vreme od dijagnoze do početka terapije.

"Konkretno, identifikovan je problem duplog odlučivanja, na nivou konzilijuma i RFZO, gde se gubi dragoceno vreme za pacijente. Takođe, postoji prostor da se patohistološke i mikrobiološke analize dodatno ubrzaju kroz bolje korišćenje postojećih kapaciteta i uključivanje većeg broja centara", ukazao je Tasić.

Dodao je da će upravo na tome raditi kroz angažovanje stručnih tela Ministarstva zdravlja, sa ciljem da pacijentima obezbedimo bržu i efikasniju zdravstvenu zaštitu, jer su vreme i dobra organizacija presudni u lečenju ovih bolesti.

Direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije Mihailo Stjepanović je rekao da je u odnosu na period od pre nekoliko godina, vidljiv značajan napredak u dijagnostici raka pluća.

"Ranije su najveći zastoji postojali u zakazivanju i izvođenju CT pregleda i bronhoskopije, ali je danas taj deo procesa značajno ubrzan, pre svega nabavkom dodatnih aparata i unapređenjem organizacije rada. Ipak, vreme se i dalje gubi u drugim fazama lečenja", objasnio je direktor.

Prema njegovim rečima nakon što konzilijum donese odluku o terapiji, proces se dodatno produžava jer je neophodno da komisija RFZO verifikuje tu odluku.

"Komisija zaseda dva puta mesečno, razmatra svaki pojedinačni slučaj i zatim šalje odluke zdravstvenim ustanovama, što u proseku traje dodatnih 15 do 20 dana. Posebno je značajan podatak koji navodi čak 97 odsto lekara, a to je da RFZO komisija gotovo nikada ne menja odluke konzilijuma. U većini slučajeva odluke se potvrđuju, dok se u malom procentu traži dopuna dokumentacije, što pokazuje da konzilijumi rade ispravno i u skladu sa indikacijama koje su propisane od strane RFZO", objašnjava Stjepanović.

Dodao je da to znači da većina pacijenata dodatne dve do tri nedelje čeka zbog administrativne procedure koja u većini slučajeva ne utiče na konačnu odluku o lečenju, a drugi značajan razlog zastoja su rezultati patohistoloških (imunoloških i molekularnih analiza), uključujući određivanje PD-L1 statusa, koji su ključni za precizno određivanje tipa tumora i izbor odgovarajuće terapije.

"Prosečno vreme čekanja na ove rezultate iznosi oko 20 dana. U praksi, to znači da pacijenti najčešće čekaju oko 40 dana od postavljanja dijagnoze do početka terapije, dok se u složenijim slučajevima čekanje može produžiti i do dva meseca", ukazao je Stjepanović.

Medikalni onkolog i načelnik odeljenja medikalne onkologije u KBC Bežanijska kosa Zoran Andrić ukazao je da uloga imunoterapija i druge inovativne terapije u savremenom lečenju raka pluća imaju ključnu ulogu.

"Danas one predstavljaju standardnu opciju u terapiji metastatskog karcinoma pluća, omogućavajući duže preživljavanje i bolji kvalitet života pacijenata. Međutim, u Srbiji su one dostupne samo delu pacijenata u prvoj liniji lečenja", rekao je Andrić.

Predstavnica Udruženja pacijenata "Punim plućima" Olja Ćorović na konferenciji je rekla da su lekari kroz anketu ukazali da je trenutno najduže čekanje upravo na rezultate PD-L1 testiranja i molekularne dijagnostike, bez kojih nije moguće doneti odluku o terapiji.

Kako je rekla lečenje karcinoma pluća u Srbiji je značajno unapređeno pre sedam godina uvođenjem savremenih terapija, čime se obolelima omogućava da žive kvalitetnije i duže.

"U Srbiji pristup savremenom lečenju i dalje nije ujednačen svim pacijentima sa rakom pluća. To se pre svega odnosi na obolele od skvamoznog i sitnoćelijskog karcinoma pluća, pacijente sa metastatskim nesitnoćelijskim karcinomom pluća i to kako sa čestim, tako i sa retkim genetskim mutacijama, kao i na obolele od nesitnoćelijskog raka pluća u trećem stadijumu bolesti, ti pacijenti se na žalost i dalje leče hemioterapijama", objasnila je Ćorovićeva.

Istraživanje je pokazalo da iako je dijagnostika raka pluća u Srbiji značajno brža nego ranije, što je omogućeno nabavkom savremenih skenera i bronhoskopa, pacijenti i dalje u proseku čekaju oko 40 dana na početak terapije.

Istraživanje sprovedeno među lekarima koji svakodnevno leče obolele od karcinoma pluća pokazalo je da najveća "uska grla" u lečenju leže u organizaciji, pre svega u biomarkerskom testiranju i proceduri RFZO komisije koja odobrava terapije.

Lekari, koji su učestvovali u anketi, pre svega su članovi onkoloških konzilijuma koji svakodnevno donose odluke o terapiji pacijenata sa rakom pluća - više od 90 odsto ispitanika čine pulmolozi i onkolozi, a najveći broj dolazi iz Kliničkog centra Srbije, gde se leči gotovo polovina obolelih u našoj zemlji.

Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" za 2024. godinu, rak pluća je vodeći uzrok smrti od malignih bolesti, sa gotovo 7.000 novoobolelih i 5.000 preminulih godišnje, a ono što zabrinjava je što je rak pluća od pre dve godine vodeći uzrok smrtnosti i kod žena, pa pravovremen pristup terapiji čini ključnim.