Drecun razgovarao sa Rovekampom o bezbednosti na Zapadnom Balkanu i evropskim integracijama

BEOGRAD - Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun i članovi Odbora razgovarali su sa poslanikom Bundestaga i predsedavajućim Odbora za odbranu Tomasom Rovekampom o bezbednosnoj situaciji na Zapadnom Balkanu, hibridnim pretnjama, saradnji Srbije sa NATO i Evropskom unijom u oblasti odbrane, a analizirali su i trenutnu situaciju u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, saopštila je danas Narodna skupština.

Drecun je istakao da je u ovom trenutku osnovna bezbednosna pretnja za Srbiju proces otcepljenja teritorije AP Kosova i Metohije, ističući da priznavanje tzv. Republike Kosovo od strane određenog broja zemalja u regionu i svetu nepovoljno utiče na jačanje poverenja i saradnje i usporava proces stabilizacije u regionu.

"Specifična pozicija Srbije u procesu evropskih integracija dodatno je usložnjena zahtevom za usklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom, kao i tzv. normalizacijom odnosa sa Prištinom, pri čemu Briselski sporazum, potpisan pre više od deset godina, do danas nije implementiran u delu koji se odnosi na obavezu Prištine da formira Zajednicu srpskih opština. Kompleksnost situacije dodatno povećava protivpravno naoružavanje Prištine i stvaranje regionalnih vojnih saveza", rekao je Drecun i dodao da je nemački kontingent KFOR-a aktivno uključen u realizaciju zajedničkih aktivnosti sa tzv. Kosovskim snagama bezbednosti.

Osvrnuvši se na saradnju Srbije i NATO-a, Drecun je istakao da se ona nalazi na najnižem nivou od priključenja Programu ''Partnerstvo za mir'' 2006. godine, što je posledica instrumentalizacije događaja u Zvečanu i Banjskoj od strane pojedinih država NATO-a.

On je naglasio da tome svedoče i izazovi u vezi sa naoružavanjem tzv. KBS, kao i podrška procesu transformacije u tzv. Vojsku Kosova od strane određenih država članica NATO-a.

Drecun je upozorio da, ukoliko se pravno-institucionalni vakuum produži, postoji mogućnost da Srbija izgubi priliku za učešće u aktivnostima praktične saradnje sa NATO-om.

Govoreći o punopravnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Drecun je podvukao da to ostaje glavni strateški cilj naše zemlje, kao i da je unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane neodvojivo od procesa evropskih integracija.

Tomas Rovekamp je istakao da Srbija i Nemačka imaju dobru bilateralnu, ali i kulturnu saradnju, kao i snažnu povezanost dva naroda.

Odbacio je navode da Nemačka jednostrano pruža podršku pojedinim zemljama na Zapadnom Balkanu ili da planira napad na Srbiju.

"Ukoliko imate bilo kakve indicije za takve tvrdnje, molim vas da nam ih dostavite. Nemačka ne učestvuje u bilo kakvim hibridnim ratovima, niti isporučuje oružje stranama u konfliktima na Zapadnom Balkanu", rekao je Rovekamp.

Govoreći o prisustvu Nemačke u okviru mandata KFOR-a, naglasio je da je doneta odluka da ono bude povećano, jer je Nemačka zainteresovana da da veći doprinos kao partner u okviru tog mandata.

Rovekamp je pozdravio posvećenost Srbije procesu pristupanja Evropskoj uniji, ali je ukazao da je neophodno uložiti značajne napore kako bi se ostvario napredak u oblastima koje su negativno ocenjene u Izveštaju o napretku Srbije za 2025. godinu.

"Razočarani smo što je proces normalizacije odnosa sa Prištinom došao u zastoj. Kritikovali smo kršenje i prekoračenje sporazuma , kako na kosovskoj, tako i na srpskoj strani", rekao je Rovekamp, dodajući da se ne slaže sa tvrdnjama da se Nemačka ili Evropska unija jednostrano svrstavaju uz jednu stranu, jer nije u njihovom interesu da dođe do eskalacije.

"Želimo da se ispune uslovi za mirni suživot", rekao je Rovekamp.

Apelovao je da se ulože dodatni napori kako bi postojeći sporazumi bili u potpunosti implementirani, te da se kroz evropske integracije stvore preduslovi da na evropskom kontinentu ne dođe do daljih bezbednosnih i vojnih eskalacija.