Stanislav Sretenović: Maksimalistički zahtevi Moskve i Kijeva neće biti ostvareni u pregovorima

BEOGRAD - Istoričar Stanislav Sretenović izjavio je danas da ni ruska ni ukrajinska strana neće uspeti da ostvare svoje maksimalističke zahteve u mirovnim pregovorima o Ukrajini, i dodao da je mirovni plan za Ukrajinu predsednika SAD Donalda Trampa samo početak razgovora o miru.

Sretenović je za Tanjug ocenio da je zahtev sa kojim je Rusija ušla u rat, a to je želja da promeni režim u Kijevu, neostvariv jer smatra da ono što bude ostalo od Ukrajine neće promeniti sistem čak i ako ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ode sa vlasti, i dodao da je maksimalistički zahtev Kijeva da povrati teritorije uključujući i Krim, takođe nerealan.

Komentarišući to što će specijalni izlaslanik Donalda Trampa Stiv Vitkof danas u Moskvi predstaviti revidirani Trampov plan za okončanje rata u Ukrajini, Sretenović je rekao da ovaj proces pregovora nosi sa sobom veo tajne zbog čega je neophodno sačekati današnji susret kako bi sa sigurnošću moglo da se vidi da li iz ovih razgovora može da izađe neko rešenje.

"Ono što možemo da pretpostavimo to je da će Vitkof predstaviti ruskoj strani ona pitanja o kojima se do sada diskutovalo kao što je pitanje kako da se približe dve zaraćene strane miru. Ne mislim da je to lak posao, ovo su prvi koraci američke diplomatije i prema svojim evropskim saveznicima i prema Rusiji i prema Ukrajini kako bi se barem počelo razgovarati o miru", naveo je on.

Na pitanje koja je realna funkcija Evrope u ovim pregovorima i da li ona ima moć da pregovara o miru u Ukrajini, Sretenović je rekao da Evropa ima stav koji funkcioniše na duge staze s obzirom na to da Evropljani pokušavaju da osmisle funkcionisanje sistema jednom kada se uspostavi mir.

Prema njegovoj oceni, iako evropska diplomatija u jednom trenutku može da deluje kao naivna, ona može da doprinese smirivanju situacije i da na duže staze uspostavi jedan odnos između Ukrajine i Rusije koji neće sadržavi svakodnevno ubijanje.

Na pitanje šta su u istoriji evropskih konflikata bili elementi "uslovnog mira" koji su kasnije vodili stabilnost a šta su primeri sporazuma koji su samo zamrzli konflikt i vratili ga kasnije, Sretenović je objasnio da su najbolja rešenja za mir posle mnogih evropskih ratova u 19. i 20. veku bila ona koja su postignuta kada su se na određenim mirovnim konferencijama svi akteri okupljali i dogovarali o principima na kojima će se u budućnosti graditi mir.

"Tako je bilo i posle Bečkog kongresa, i posle Berlinskog kongresa. Nešto kraće je trajali situacija posle Pariske mirovne konferencije posle Prvog svetskog rata, a nekako se za međunarodne odnose najbolje ispostavilo posle Drugog svetskog rata. Tu je ravnoteža snage obezbeđivala više od 50 godina mir", izjavio je on.

Trampov mirovni plan je samo početak i nije realno da se očekuje da će sutradan da bude objavljen mir, izjavio je Sretenović i ocenio da iako istorija poznaje i potpune preokrete, faktori koji utiču na uspistavljanje mira u ovom trenutku nisu tako razvijeni da će do tako neočekivanog obrta doći.

"Ono što će garantovati mir i što će dovesti do mira su dugotrajni pregovori koji će jednog dana biti kurnisani mirom", dodao je on.