Ustavni sud usvojio žalbe, ponavljaju se tužilački izbori na četiri mesta

BEOGRAD - Ustavni sud usvojio je svih šest žalbi na rešenja predsednika Visokog saveta tužilaštva (VST) Branka Stamenkovića o odbijanju prigovora na izbore za članove VST jer je, kako je navedeno, utvrdio da osporena rešenja ne mogu proizvoditi pravno dejstvo jer nisu doneta u skladu sa zakonom, pa je naložio da se ponove tužilački izbori za viša javna tužilaštva na kragujevačkoj i novosadskoj apelaciji i izbori za osnovna javna tužilaštva na kragujevačkoj i novosadskoj apelaciji.

U odluci koja je objavljena na sajtu Ustavnog suda navedeno je da "Sud konstatuje da se po sili zakona predmetni prigovori imaju smatrati usvojenim" i da je Visoki savet tužilaštva dužan da preduzme dalje izborne radnje u skladu sa članom 40. stav 3. Zakona o Visokom savetu tužilaštva, odnosno da poništi izbore na biračkim mestima označenim u podnetim prigovorima i da ih ponovi u zakonskom roku od osam dana.

"Ustavni sud ukazuje da Visoki savet tužilaštva u izvršenju Odluke Ustavnog suda ne obavezuje samo izreka Odluke Suda, već i stavovi izneti u obrazloženju ove odluke", ističe se u odluci.

U obrazloženju odluke se, pored ostalog, navodi da je Ustavni sud ukazao da su prekršene procedure odlučivanja, imajući u vidu činjenicu da je za odlučivanje o podnetim prigovorima na vanrednoj elektronskoj sednici članovima Saveta dostavljen na uvid izborni materijal, a da se, saglasno navedenoj odredbi člana 29. stav 1. Poslovnika o radu Visokog saveta tužilaštva, vanredna sednica može, iz razloga hitnosti, održati elektronskim putem samo kada odluka koja je na dnevnom redu ne iziskuje raspravu i uvid u materijal.

Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi propisani navedenom odredbom Poslovnika za zakazivanje i održavanje sednice Visokog saveta tužilaštva elektronskim putem, na kojoj su doneta osporena rešenja.

U odluci sud ukazuje i da priroda izbornog postupka, naročito kada se prigovorima ukazuje na nepravilnosti u sprovođenju izbora koje mogu imati težinu povrede izbornog prava, zahteva da organ koji odlučuje o toj potencijalnoj povredi izvrši potpuno, sveobuhvatno i neposredno uvid u izborni materijal, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i donošenja zakonite odluke.

To je, kako se dodaje, neizvodljivo bez održavanja rasprave koja, ne samo prema važećem pravnom okviru nego i prema prirodi stvari, nije moguća drukčije nego neposrednim održavanjem sednice, odnosno održavanjem sednice koja zahteva fizičko prisustvo propisanog broja članova nadležnog organa.

Stoga Ustavni sud smatra da i sam pokušaj održavanja vanredne sednice elektronskim putem u konkretnom slučaju predstavlja ne samo povredu zakona u proceduralnom smislu, već i povredu izbornih prava u materijalnom smislu podnosilaca prigovora, odnosno učesnika u izbornom postupku koji su tražili zaštitu svojih izbornih prava pred Visokim savetom tužilaštva.

Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje da se osporena rešenja ne mogu smatrati odlukama donetim od strane VST kao kolegijalnog organa u zakonom i poslovnikom propisanom postupku.

Iz obrazloženja pobijanih akata proizlazi da sednica Saveta zakazana za 25. decembar prošle godine nije započeta zbog nedostatka kvoruma, te da je faktički predsednik Saveta pokušao da je nastavi sazivanjem elektronske sednice, iako za to nisu bili ispunjeni propisani uslovi, naročito imajući u vidu da su predmetne tačke dnevnog reda zahtevale raspravu i razmatranje činjeničnog materijala.

U odluci se navodi i da iz obrazloženja osporenih rešenja i dostavljenih spisa predmeta ne proizlazi da je predloženi dnevni red usvojen potrebnom većinom glasova, što, kako se ukazuje, predstavlja neophodnu procesnu pretpostavku za započinjanje sednice i punovažno odlučivanje.

Ustavni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio da je šest članova Saveta u izjašnjenju putem elektronske pošte navelo da su saglasni sa predloženim dnevnim redom, dok je dvoje članova Saveta dalo izjašnjenje da su uzdržani od glasanja po pitanju usvajanja dnevnog reda, zbog čega se ne može smatrati da je Savet, kao kolegijalni organ, u zakonom propisanom sastavu, uopšte i odlučivao o izjavljenim prigovorima.

Pri tom, kako je ocenio sud, konstatacija u osporenim rešenjima da se "niko od članova Saveta koji su se izjasnili nije izjasnio za usvajanje prigovora" ne može, sama po sebi, predstavljati pravno valjan osnov za donošenje odluke o odbijanju prigovora, budući da iz obrazloženja pobijanih rešenja ne proizlazi da je sprovedeno glasanje u skladu sa zakonom, niti da je postojala jasno iskazana većina za donošenje takve odluke.

Ustavni sud u odluci navodi da, s obzirom na to da u konkretnom slučaju nisu bile ispunjene propisane procesne pretpostavke za rad i odlučivanje kolegijalnog organa, osporena rešenja ne mogu proizvoditi pravno dejstvo, jer nisu doneta kao rezultat odlučivanja VST u propisanom sastavu i postupku.

"Postojanje kvoruma za rad ne iscrpljuje se u samom fizičkom prisustvu potrebnog broja članova, niti u njihovom evidentiranju u slučaju elektronske sednice, već podrazumeva i usvajanje dnevnog reda propisanom većinom", navedeno je u odluci.

Dodaje se da se u odsustvu takve većine na sednici ne može usvojiti dnevni red, a samim tim ni pristupiti odlučivanju, niti se mogu donositi punovažne odluke.

Pored toga, Ustavni sud navodi da je Izborna komisija Visokog saveta tužilaštva na sednici 13. oktobra prošle godine donela Rešenje kojim je Predrag Milovanović, javni tužilac u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu proglašen za kandidata za izbornog člana Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca, na kandidacionoj listi za osnovna javna tužilaštva, zbog čega sud ukazuje da je u postupku odlučivanja po izjavljenim prigovorima koji se neposredno odnose na izborni postupak u kome je jedan od trenutnih izbornih članova Visokog saveta tužilaštva učestvovao kao kandidat, postojala objektivna i nesporna okolnost koja je nalagala njegovo izuzeće radi očuvanja načela nepristrasnosti i poverenja u rad ovog organa.

Ustavni sud je konstatovao i da je Milovanović u svom izjašnjenju istakao da ima obavezu da se izuzme iz raspravljanja i odlučivanja o svim podnetim prigovorima, jer je kandidat za nivo osnovnih javnih tužilaštava, ali da je mišljenja da treba da se izuzme od odlučivanja i kada su u pitanju uloženi prigovori za nivo viših javnih tužilaštava.

"Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 41. tačka 4) Zakona o Visokom savetu tužilaštva, podnete žalbe usvojio i poništio osporena rešenja Visokog saveta tužilaštva", zaključeno je u odluci.

Izbori za nove članove VST održani su 23. decembra, a dan kasnije podneto je šest prigovora na njihovu regularnost.

Sednica VST-a, na kojoj je trebalo da se razmotre ti prigovori, a koja je bila zakazana za 25. decembar, odložena je zbog nedostatka kvoruma.

Predsednik VST-a Branko Stamenković je potom zakazao elektronsku sednicu, na kojoj nije bilo usvajanja dnevnog reda, a na kojoj su uloženi prigovori odbijeni.