Milovan Božinović: Tramp je ostao dosledan sebi, ignoriše rečnik diplomatije

BEOGRAD - Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović izjavio je danas da je američki predsednik Donald Tramp ostao dosledan sebi i da smo to mogli da vidimo i u njegovom govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, kao i da ignoriše jezik diplomatije, već koristi, kako kaže, agresivan rečnik biznismena.

Božinović je za Tanjug rekao da je Tramp ostao dosledan sebi i u drugom mandatu i da je stvorio sam jedan svoj politički stil i svoj politički svet koji se nekad se ne poklapa u nekim bitnim tačkama sa realnostima koje mi imamo oko sebe.

"On je izneo to svoje verovanje iza koga stoji ne vidim da je ikog naročito uplašio. On je nasilan kad traži ono što druge države pogađa. On kaže da neće koristiti silu, ali nije popustio ni u jednoj tački. O tome kako govori o Grenlandu, ja sam video tu neku infantilnu vezanost skoro za taj ideal kao da je to nešto od političke zaostavštine o kojoj vodi računa za budućnost. Analizirati takav govor i njegove prethodne govore tehnikom ozbiljne političke analize je dosta nemoguće, rekao bih, i uzaludno", rekao je on.

Dodao je da Tramp ignoriše jezik diplomatije, koji je ljubazan i da je on preambiciozan, agresivan i sa jednim vokabularom koji prosto ne pripada tom jeziku i tom svetu.

"On je biznismen bio, valjda, sad je pre svega predsednik. I onda kad ste jednom predsednik, onda preuzimate druge obaveze. To obično implicira da se od nekih svojih navika ili čak i nekog svog vokabulara odrekne. To njemu ide teško", rekao je on.

Govoreći o tome da li će se Evropa sada okrenuti jakom savezniku, Rusiji u ovoj situaciji, Božinović kaže da je cilj svake politike da postupa racionalno.

"A to znači da učini ono što je čini jačom, ne obavezno zato što nekog treba napasti, nego zato što ste poštovani kao jedan politički entitet koji nešto znači u globalnim razmerama. Ta anti-ruska histerija koja se razvija možda par decenija je proizvedena namerno s ciljem da je Rusija suviše jaka i onda samim tim i opasna za svoje susede i da nju treba oslabiti ili držati pod nekom vrstom kontrole. To je tako jedan lajt motiv koji se provlači kroz političku istoriju sveta. Deo tog shvatanja je i onaj, da postoji deo evropskog uzroka ratu u Ukrajini koje ne sme da se zanemari. Ja nikad ne tvrdim da je taj rat izazvala Evropa. Rusija je u mnogom pogledu pretrpela i pogrešila. Ali je istina da je taj rat primarno trebalo da Evropa ne bi li iskušavala mogućnost da Rusija isprovocira i time pokaže da je slaba", objasnio je on.