Miroslav Popović: Nuklearna energija čista, sigurna i obezbeđuje stabilno snabdevanje energije

BEOGRAD - Rukovodilac ekspertske radne grupe i posebni savetnik ministra rudarstva i energetike za nuklearnu energiju Miroslav Popović izjavio je danas da je nuklearna energija čista, sigurna i može da obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom u budućnosti.

Popović je, na konferenciji za novinare nakon prezentacije o preliminarnoj tehničkoj studiji o mirnodopskoj upotrebi nuklearne energije u Srbiji u PKS, rekao da program nuklearne energije mora da se razvija u budućnosti odgovorno i uz sistematičan pristup.

"Najvažnije što studija donosi jeste prva mapa puta Srbije ka nuklearnoj energiji. Ona je usklađena sa pristupom Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE), koja ukazuje šta se mora uraditi i izgraditi kao preduslov za razvoj nuklearnog programa. Pružen je i komparativni pregled tehnoloških opcija, kako za konvencionalne, tako i za male modularne nuklearne elektrane, bez preranog zatvaranja vrata bilo kom pojedinačnom putu. Analiza elektroenergetskog sistema ukazuje da bi nuklearna energija značajno doprinela stabilnosti sistema i smanjenju zavisnosti od uvoza, kao i dekarbonizaciji. Čista energija i sigurno snabdevanje potrebni su za energetsku sigurnost Srbije u narednim decenijama, a to je teško postići bez nuklearne energije", rekao je Popović.

Popović je naveo da je razvoj nuklearnog programa tehnički veoma zahtevan i kompleksan poduhvat koji se planira sistematično, u skladu sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju, kako je predviđeno i domaćim zakonodavstvom.

On je naveo da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o energetici iz novembra 2024. godine ukinuta dotadašnja zabrana izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji, čime je otvorena mogućnost da se nuklearna opcija razmatra kao deo energetskog miksa Srbije.

Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici stavljen je van snage Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, čime je ukinut moratorijum koji je trajao više od 30 godina.

Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (INEKP) do 2030. sa projekcijama do 2050. godine, kroz jedan od scenarija, nuklearna energija uvedena je u energetski miks, gde se razmatra uvođenje nuklearnih elektrana ukupnog kapaciteta do 1.000 MW nakon 2040.

Popović je istakao da pristup Međunarodne agencije za atomsku energiju koji Srbija sada sledi predviđa fazni razvoj nuklearnog programa, kao i da se Srbija trenutno nalazi u prvoj fazi tog procesa, koja je namenjena zemljama koje razmatraju ili planiraju izgradnju svoje prve nuklearne elektrane.

"Na taj način omogućava se korišćenje šireg, višedecenijskog iskustva drugih država i nosilaca razvoja nuklearnih tehnologija, koje možemo koristiti i mi", rekao je Popović.

Dodao je da su u okviru Ministarstva rudarstva i energetike formirane dve grupe za sprovođenje nuklearnog programa - grupa za pripremu i primenu programa nuklearne energije kao unutrašnja organizaciona jedinica ministarstva i međuresorna ekspertska radna grupa za ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije u Srbiji.

Prema njegovim rečima, te dve grupe zajedno činiće telo koje se prema terminologiji Međunarodne agencije za atomsku energiju naziva NEPIO (Nuclear Energy Program Implementing Organization), a u Srbiji će nositi naziv Nacionalno telo za sprovođenje programa nuklearne energije.

"To telo imaće ulogu mehanizma i sistema za sprovođenje nuklearnog programa, u skladu sa definicijama Međunarodne agencije", rekao je Popović.

On je objasnio da će se u prvoj fazi nuklearnog programa razmatrati brojna pitanja, uključujući tehnološku spremnost zemlje i korake koji su potrebni kao priprema i plan za dalje faze razvoja.

Kako je naveo, biće analizirani i industrijski kapaciteti u zemlji, kao i mogućnost njihovog uključivanja u potencijalnu izgradnju nuklearne elektrane ukoliko za to bude doneta konačna odluka.

"Ceniće se i potencijal domaćeg učešća u izgradnji te infrastrukture, uključujući transportnu i komunikacionu infrastrukturu, kao i sposobnost elektroenergetske mreže da u budućnosti prihvati nuklearnu elektranu", rekao je Popović.

Dodao je da će biti predložena i strategija daljeg razvoja industrijskih kapaciteta potrebnih za razvoj nuklearnog programa u Srbiji.

Popović je istakao i da je ministarstvo već preduzelo važne korake na unapređenju saradnje sa međunarodnim partnerima, pre svega sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, kao i sa državama koje razvijaju nuklearne tehnologije i potencijalnim isporučiocima takvih tehnologija, ali i sa državama koje koriste nuklearne elektrane.

"To je široka mreža saradnje iz koje možemo koristiti iskustva država koje već decenijama razvijaju i koriste nuklearnu energiju", rekao je Popović.

Prema njegovim rečima, studija donosi tri ključna zaključka.

"Prvo, Srbija dobija prvu mapu puta ka potencijalnoj budućoj nuklearnoj elektrani, usklađenu sa pristupom Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja pokazuje šta je potrebno dalje uraditi i kakvu infrastrukturu treba razvijati", rekao je Popović.

Drugi važan element studije, kako je naveo, jeste komparativni pregled tehnoloških opcija za razvoj nuklearne energije, uključujući i konvencionalne nuklearne reaktore i male modularne reaktore.

"Nismo se ograničili samo na jednu opciju, već smo dobili širu i sistematičnu sliku mogućih rešenja", rekao je Popović.

Treći deo studije odnosi se na preliminarnu analizu elektroenergetskog sistema Srbije, koja ukazuje da bi nuklearna energija mogla značajno da doprinese stabilnosti energetskog sistema, smanjenju zavisnosti od uvoza električne energije, kao i dekarbonizaciji energetskog miksa.

Na pitanje šta sve treba da se uradi do 2041.godine, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio prvu nuklearnu elektranu, rekao je da je potrebno ispunuti sve tri planirane faze razvoja, a to podrazumeva i raspisivanje javnog poziva isporučiocima tehnologija, kako bi mogao da se izabere izvođač.

Do sredine 2027, trebalo bi da bude završena izrada svih studija potrebnih za donošenje informisane odluke Vlade o realizaciji nuklearnog programa.

Nakon toga, težište će biti na jačanju institucionalnih, regulatornih i stručnih kapaciteta, sa ciljem da do 2032. Srbija bude spremna za izbor tehnologije i ulazak u proces ugovaranja izgradnje, kako bi oko 2040. godine nuklearna elektrana mogla da se nađe na mreži.

U fazi 1 glavne teme su razvoj zakonodavnog okvira i analiza regulatorne spremnosti i infrastrukture nuklearne sigurnosti, razvoj ljudskih resursa, analiza troškova i potencijalnih izvora finansiranja i strategije javnih nabavki za nuklearni program, sagledavanje postojećih i potrebnih industrijskih kapaciteta za izgradnju i rad nuklearne elektrane i uspostavljanje lanca snabdevanja, gde će važnu ulogu imati domaća industrija.

Posebno važna oblast delovanja u ovoj fazi nuklearnog programa biće uključivanje svih zainteresovanih strana i uspostavljanje podrške javnosti za nuklearni program.

U okviru faze 1 takođe će se razmatrati industrijski kapaciteti za proizvodnju različitih vrsta opreme za nuklearnu elektranu i učešća domaćih kompanija u izgradnji postrojenja, a biće predložena i strategija daljeg razvoja industrijskih kapaciteta u Srbiji.

Razvojem nuklearnog programa u fazi 1 i fazi 2 upravljaće Grupa za pripremu i primenu Programa nuklearne energije, kao unutrašnja jedinica u okviru Ministarstva i Međuresorna ekspertska radne grupa.

Obe grupe zajedno će činiti Nacionalno telo za sprovođenje Programa nuklearne energije, koje će vršiti ulogu organizacije za implementaciju nuklearnog programa (NEPIO - Nuclear Energy Programme Implementing Organization).