Marko Miškeljin: Izveštaj delegacije Evropskog parlamenta imao za cilj da Srbiju pokaže u što gorem svetlu

BEOGRAD - Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost izjavio je danas da je izveštaj delegacije Evropskog parlamenta dosta štur i da se neke floskule ponavljaju što pokazuje da je on unapred bio pripremljen, i dodao da je ovaj izveštaj imao za cilj da se Srbija pokaže u što lošijem svetlu.

Miškeljin je za Tanjug istakao da niti rezolucija, niti ovaj izveštaj delegacije EP, koja je bila u poseti Srbiji od 22. do 24. januara, nemaju bilo kakvu obavezujuću snagu i moć da zaustave Srbiju na evropskom putu, već da su u pitanju čisto politički mehanizmi.

Insistiranje na polarizaciji u izveštaju je poprilično licemerno s obzirom na to da je čitav svet polarizovan po skoro svim pitanjima, izjavio je Miškeljin i dodao da se unutar svake evropske države mogu pronaći pitanja koja su duboko polarizujuća.

"Ono čega treba uvek biti svestan jeste da je Evropska komisija jedina koja ima merodavne mehanizme da izmeri napredak i stanje što se tiče bilo kojeg poglavlja u nekoj državi, a Evropska komisija već petu godinu zaredom predlaže otvaranje klastera 3, i upravo iz političkih razloga mi imamo zastoj na evropskom putu", poručio je on.

Komentarišući izjavu predsednika Letonije Edgarsa Rinkevičsa da je rat u Ukrajini ključna prepreka za bilo kakvo formalno proširenje EU i da sve zavisi od mirovnog dogovora Rusije i SAD, Miškeljin je rekao da ovo nije prva ovakva izjava koja dolazi iz Baltičkih zemalja u prethodne četiri godine, a koja manje ili više insistira na tome da je Ukrajina sledeća članica EU ili da inače niko neće imati tu mogućnost.

"To je nešto što se očekivalo jer je i sama svest o potrebi za proširenjem unutar evropskih naroda najviše i sazrela onog momenta kada je počeo sukob, tad i kreće ovaj novi talas entuzijazma za proširenjem. Sa tim u vezi, ne treba da iznenađuje da naročito Baltičke zemlje insistiraju na tome da Ukrajina mora biti prva", naveo je on.

Miškeljin je dodao je najverovatnije Holandija ta koja će im se priključiti u tom stavu jer je raspoloženje javnog mnjenja takvo da je Ukrajina zemlja koju žele da vide kao članicu, a da bi usputno prihvatili i ostale jedino pod uslovom da Ukrajina bude ta koja je prva na listi.

Na pitanje da li EU trenutno nema unutrašnji konsenzus o proširenju bez obzira na formalne poruke podrške, Miškeljin je ocenio da EU nema konsenzus o načinu i vremenskom toku samog proširenja, kao i o tome ko bi trebalo biti primljen jer unutar same EU postoji insistiranje na tome da ipak treba sve biti po stvarnim zaslugama.

Prema njegovoj oceni, Srbija je od svih kandidata za članstvo u EU i ekonomski i što se tiče pravnih tekovina, najspremnija da postane članica i da bude korisna članica EU.

Komentarišući to što se u izjavi delegacije EP naglašava da je proces pristupanja zasnovan na zaslugama, Miškeljin je rekao da je ta floskula da će sve što se tiče evropskog puta država kandidata biti mereno zaslugama, licemerna jer da je zaista tako Srbija bi onda bila na pragu za prijem u EU.

"Što se tiče bilo kojih parametara Srbija je najspremnija. Kada govorimo o poglavlju 23 i 24 mi imamo na delu pritajenu zloupotrebu mehanizama tu, jer poglavlja 23 i 24 imaju suspenzivno dejstvo za razliku od usklađivanja spoljne i bezbednosne politike koja nema suspenzivno dejstvo a upravo je to primarni fokus. Potvrda za sve to su brojne zakonske izmene koje je Srbija donela što se tiče slobode medija i drugih stvari”, izjavio je on.

Kada je reč o usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa EU, Miškeljin je istakao da Srbija usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, ali onim tempom kojim može da izdrži bez ozbiljnih posledica, imajući u vidu da Srbija i dalje nije članica EU.

Poručio je da nije racionalno očekivati od jedne države da povuče sve poteze kao da je članica, a da sa druge strane nema neku "bezbednosnu mrežu" u koju bi mogla da padne u slučaju da dođe do nekih posledica.