Milisav Paić: Odbor za mir ne može da bude alternativa Ujedinjenim nacijama, svet nezainteresovan za politiku SAD

BEOGRAD - Predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga i bivši ambasador Srbije Milisav Paić izjavio je danas da Odbor za mir, koji je osnovao predsednik SAD Donald Tramp, nikako ne može da bude alternativa Ujedinjenim nacijama (UN) i dodao da je najveći deo sveta nezainteresovan za američku politiku.

"SAD drže UN kao neku vrstu taoca, jer oni su dužni oko 2,2 milijarde dolara članarine, što je više od dvogodišnjeg budžeta UN. Tramp jednostavno smatra da UN treba smanjiti, da treba otpustiti hiljade zaposlenih i da one treba da promene svoju ulogu i da se usmere na neka pitanja koja su pre svega od interesa SAD kao zemlje koja daje najveće donacije za ujedinjenja. Mislim da to nema budućnost. Budućnost je na drugoj strani", rekao je Paić za Tanjug.

Podsetio je da su SAD 1942. godine sačinile takozvanu Atlantsku povelju koja predstavlja osnovu za izradu povelje UN, gde je između velike trojke uređen posleratni svet.

"Ta svetska organizacija, bez obzira koliko ona u mnogim situacijama nije uspevala da spase svetski mir, bila je jedan važan debatni centar gde su sve zemlje, bez obzira na svoju veličinu, bile u mogućnosti da iznesu svoje stavove i da brane neke svoje interese", rekao je Paić.

Naveo je da se predsednik SAD Donald Tramp nikada nije bavio diplomatijom, već biznisom i definisao ga je kao čoveka "koji ima jedno pojednostavljeno shvatanje o svetu".

"On misli da je on ono što je najbolje u interesu Amerike. Međutim, svojom politikom i izjavama je napravio haos u međunarodnim odnosima. Prvo je poremetio ono za šta su se SAD godinama zalagale, a to je globalizacija srednjeg tržišta, slobodna razmena roba, tehnologija i ideja", rekao je Paić.

Ukazao je da ostrašćenost u politici nikada ne donosi rezultate.

"Potrebno je da čovek bude staložen, da razmišlja o tome kakve su posledice njegovih reči. Svako preterivanje se pokazuje kao kontroproduktivno", rekao je Paić.

Navodi da je 2026. godina vrlo važna za SAD jer ih u novembru očekuju takozvani "midterm izbori" kada će birati novi sastav Predstavničkog doma i jednu trećina senata.

"Na unutrašnjem planu Republikanska stranka ima ozbiljnih problema i vrlo lako može da se dogodi da republikanci, jer oni imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu, da je izgube, a slična stvar je i u Senatu. To bi onda u velikoj meri vezalo ruke Trumpu i njegovoj politici", rekao je Paić.

Dodao je da je nešto slično sloganu "Make America Great Again" (Napraviti Ameriku Velikom Ponovo) postojalo i u vreme predsednika SAD Ronalda Regana, kada je postojala takozvana "silent majority" odnosno tiha većina koju su činili konzervativci, obično sa severnog zapada, Teksasa i iz južnih država koje nisu dolazile do izražaja, ali koje su imale odgovarajuću ekonomsku i političku moć u zemlji.

"Na kraju Regan je postao jedan od najpopularnijih američkih predsednika, mada i on bio izuzetno konzervativan. On je uništio sindikate, uveo neoliberalnu politiku. Amerika je posleekonomske krize od 1929. do 1933. godine imala jake sindikate. Oni su bili partner i na neki način su osiguravali jednu ekonomsku i socijalnu stabilnost u zemlji. On je to sve rasparčao i onda smo došli u ovu fazu kada multinacionalne kompanije u stvari diktiraju ekonomsku politiku SAD", rekao je Paić.

Dodao je da Trampove nedavne izjave o Grenlandu, kao i izjava da Kanada treba da bude 51. američka država, ali i izjave vezane za Iran i akcije u Venecueli, izazivaju dosta veliku strepnju kod onih zemalja koje su neposredno ugrožene.

"U isto vreme 70 odsto Amerikanaca je prema nekim anketama bilo protiv američke intervencije u Venecueli i kidnapovanja predsednika Madura", rekao je Paić.

Istakao je da Tramp poštuje ljude koji raspolažu sa jakom vojskom i koje su autoritarne i naveo je da bi Tramp voleo da vlada bez Kongresa.

"Mislim da je Amerika jedno vreme dugo hibernirala posle pada Berlinskog zida i da nije shvatala šta se u svetu događa. Ja sam davno govorio da će Amerika biti prva žrtva globalizma, jer je ta neoliberalna ekonomija stremila ka tome da proizvodi po najmanjim mogućim cenama, da nalazi jeftinu radnu snagu. I onda je Kina tu bila najprivlačnija i SAD su de fakto stvorile kinesku ekonomiju. Kina je drugi najveći ekonomski partner SAD posle Kanade, a tu je i Meksiko, jer te dve zemlje sa SAD imaju sporazum o slobodnoj trgovini", rekao je Paić.

Dodao je da je to SAD jedno vreme odgovaralo, ali sada kada su shvatili da od toga mnogo više koristi imaju te dve zemlje i njihovi partneri nego same SAD, sada žele da vrate proizvodnju u Ameriku.

Govoreći o dešavanjima u svetu, Paić je naveo da trenutno živimo u jednom priličnom haosu na političkim, vojnim, ekonomskim i kulturnim poljima.

"Ja mislim da će biti potrebno vreme, da se iz ove situacije, u kojoj i sukob u Ukrajini ima svoju ulogu, a koja traje poslednje dve, tri godine, da se dođe do neke konsolidacije i stvaranja nekog novog svetskog konsenzusa o tome kako treba svet da funkcioniše", rekao je Paić.

Dodao je da su SAD izgubile poverenje kod najbližih saveznika.

"I očigledno da ovakva politika vodi na to da mnoge zemlje koje su naravno davale vrlo nizak procenat svog BDP-a za naoružanje, da je to u stvari stvrilo jednu ozbiljnu trku naoružanja. I ta trka u naoružanju nikada ne može da donese mir i stabilnost u svetu", rekao je Paić.