Antić: Nemamo bolje od Rezolucije 1244, srpsko rukovodstvo nije imalo mnogo izbora

BEOGRAD - Rezolucija 1244 je ključno oružje Srbije, kada je u pitanju njen teritorijalni integritet i suverenitet na Kosovu i Metohiji, i mi drugu i bolju mogućnost nemamo, poručeno je danas na panel diskusiji "Rezolucija 1244 - Međunarodni okvir, regionalna stabilnost i budućnost Kosova i Metohije" u Beogradu, koji je organizovao Institut za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope (IPESE).

Istoričar i redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Čedomir Antić, govoreći o Kumanovskom sporazumu i Rezoluciji 1244, rekao je da je kritičan prema velikom broju odluka koje je donelo rukovodstvo Srbije, ali da mora da prizna da vrlo često i nisu imali mnogo izbora i da sa tim njihovim odlukama treba da živimo i danas.

"Ako su Albanci birali rat i žrtve u ratu, i nisu hteli nikakav sporazum, Srbi su pokušavali da izađu iz svega sa nekim minimumom dostojanstva. Kraj rata je doveo do toga da se zamrzne sukob. Mi smo 27 godina posle toga žrtve ucenjivanja. Ono što nam je postavljeno kao pozornica od 2004. godine sa pogromom, koji je namerno izveden uz podršku i zaštitu Nemačke, Velike Britanije i Amerike, jeste pozornica koja je tu i danas, gde mi znamo da se borimo za to da naš narod opstane tamo, i da alternativa tome može da bude da ih proteraju kao Srbe iz Krajine", rekao je Antić.

On ističe da je, kada je usvojena, 10. juna 1999. godine, Rezolucija 1244 predstavljena kao pobeda Srbije, dok Kumanovski sporazum, koji je potpisan dan ranije nije.

Kako je rekao, ako čitamo memoare i uspomene aktera iz tog vremana, videćemo da je, kako je rekao, Kumanovski sporazum potpisan naprečac i između dve uzbune, pod pretnjom da će Srbija biti sravljena sa zemljom, ako to ne prihvati.

Naveo je da je, posle pada Slobodana Miloševića, tadašnji potpredsednik vlade Miroljub Labus razgovarao sa jednom grupom američkih diplomata u SAD i da su mu tada predstavili čoveka koji je napisao Rezoluciju 1244, na šta je Labus odgovorio da to nije neki uspeh i da je napisana tako da, ako bi opisivala planetu Zemlju, "neko bi mogao da kaže da je lopta, a neko bi mogao da kaže da je palačinka", na šta mu je američki diplomata i pisac rezolucije odgovorio "Pa to je i bio moj zadatak".

Antić naglašava da ta rezolucija ne odgovara nama sa današnje pozicije, ali da je tada to bilo nešto sasvim smisleno.

"Srbija nije imala podršku da se sporazume sa kosovskim Albancima. Od 1990. i vlast i opozicija u Srbiji pokušavaju da nađu sagovornika među Albancima. Po savetu Nemačke, Velike Britanije i SAD, Albanci nisu prihvatali bilo kakav razgovor ni sporazum. Oni su tek od 1994. opet pod pritiskom, počeli da prihvataju da pregovaraju o nekim temama uz strano posredovanje", naveo je Antić.

Dodaje da je lično prisustvovao pregovorima opozicije i predstavnika kosovskih Albanaca i da mu je i tada bilo jasno, na osnovu onoga što je video, da ne postoji nikakva mogućnost da se dogovore, jer su Albanci insistirali na nezavisnosti.

Kako je naveo, uoči bombardovanja, došlo je do pritiska da se pregovara.

"Taj pritisak je bio otprilike ovakav: Srbiji se ponudi neki plan, Srbija kaže 'Sve prihvatamo, samo suverenitet da se potvrdi', a Albanci to odbiju. Na kraju, Srbija je dovedena u situaciju da je ucenjuju u Rambujeu, i čak ni taj sporazum nisu hteli da prihvate Albanci zato što ne daje odmah nezavisnost, pa su ih onda uverili da treba da prihvate, i oni su u zaustavljenom vremenu potpisali u Parizu sporazum, i to je onda bio put ka bombardovanju", naglasio je Antić.

On podseća da je, prema sporazumu iz Rambujea, za tri godine trebalo da se održi referendum o nezavisnosti Kosova i to pod albanskom vlašću i međunarodnim trupama koje bi bile mnogo brojnije od 12.000 srpskih vojnika koji bi ostali na KiM.

"Pritom, vi ne dajete Srbima, ni u Srpskoj, ni u uništenoj i etnički očišćenoj Krajini, pa ni u Crnoj Gori, ako hoćete, ne dajete ni približna prava", naglasio je Antić.

Dodao je da bi alternativa pregovorima i ovakvom miru bio produžetak rata koji bi za nas, kao je rekao, bio jako težak.

"To bi bio novi Irak iz 2003. godine. Da li je tadašnja vlast i javnost bila spremna na ono što bi se desilo posle ja to ne znam. Ali mislim da tadašnje stanovništvo ne bi prihvatilo tu vrstu žrtava kao što je prihvatilo stanovništvo 1914. godine ili u ranijim vekovima kada ih niko nije ni pitao", ocenio je Antić.

Pravnik i predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić ocenio je da, u današnjem svetu, kad se pozivate na pravo, to znači da ste slabija strana.

"Jer vam je to jedino preostalo. A pravni principi, specijalno na tom međunarodnom nivou, važe i relevantni su samo ako idu u korist ovih značajnih i velikih sila. Ako ste zemlja kao što je Srbija, onda ste od primene tih međunarodnih pravnih principa na neki način isključeni", rekao je Gajić.

On je naveo da je Rezolucija 1244 usvojena dan nakon što je potpisan Kumanovski sporazum i da je to bio uslov da bude usvojena Rezolucija 1244.

"Tadašnje vlasti su na taj način bile prinuđene da to tako brzo rešavaju, jer je Rezolucija 1244 u tom trenutku bila najviše što je moglo da se postigne, realno govoreći", ocenio je Gajić.

Kako on smatra, Rezolucija 1244, kao i suđenja po optužnicama koja su se odnosila na naša vojna i politička lica trebalo je da na neki način pravno osnaže protivpravni napad NATO na tadašnju SRJ.

Ipak, on ističe da se na pet mesta u Rezoluciji 1244 pominje da je teritorija KiM integralni deo tadašnje SRJ, a Srbija je pravni naslednik Savezne Republike Jugoslavije i tu nema nikakvog spora.

Naveo je da je bio jedan pokušaj sa planom finskog diplomate da se pravno stavi van snage Rezolucija 1244 koji je propao zato što je Skupština Srbije odbacila Ahtisarijev plan, a Rusija je na njega stavila veto.

"Znači, nema nikakve dileme da naš teritorijalni integritet danas, kad je u pitanju Kosovo i Metohija, čuva Ruska Federacija. Tu su i Kinezi, naravno, na našoj strani. I Kosovo će, ovako kako jeste, zauvek ostati kvazi država, dok god ne postane član Ujedinjenih nacija, a to neće moći da postane dok god postoji to pravo Ruske Federacije da na tu odluku stavi veto", ukazao je Gajić.

Bivši srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ocenio je da je Rezolucija 1244 ono što imamo.

"Ona jeste slovo na papiru, ali ako hoćete realnost u diplomatskom prostoru je ta da ipak većina zemalja sveta nije priznala takozvano Kosovo kao nezavisnu državu, a nije priznala dobrim delom zato što su generacije diplomata Srbije posle 1999. godine koristile kao argumentaciju ono što piše u Rezoluciji 1244", naglasio je Jeremić uz ocenu da je ona za Srbiju ipak povoljna.

Kako je rekao, nakon proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova svi su očekivali cunami priznanja i da će sve zemlje ili velika većina zemalja priznati tzv. Kosovo.

"Nije, baš zato što je naša diplomatija bila dosta angažovana po tom pitanju, koristeći dobrim delom kao deo svoje argumentacije 1244. Ono što je ključna manjkavost te Rezolucije je što je, na neki način, dala legitimitet agresiji NATO-a na Srbiju, jer je ona indirektno normalizovala ono što se dogodilo i to je razlog zbog kojeg Kina nije glasala za Rezoluciju 1244. Bila je uzdržana", rekao je Jeremić.

Dodao je da je Rusija glasala za, ali da je učestvovala u tome da konačni tekst bude onakav kakav jeste, i taj konačni tekst je, kako je rekao, povoljniji za Srbiju od inicijalnog.

Kako je rekao, UN su formirane 1945. godine za jedan svet koji je izgledao dosta drugačije nego svet koji izgleda danas i dodao da je umereni optimista kada su u pitanju UN.

"Ja mislim da neće nestati, i ti važni dokumenti, uključujući i one koji su obavezujućeg karaktera, rezolucije Saveta bezbednosti, ostaju naš najveći oslonac u još uvek aktuelnom svetskom poretku koji će sutra zameniti nešto drugo. Ali sve dok tog nečeg drugog ne bude, ovo je najsnažniji oslonac koji imamo, i zato mislim da je Rezolucija 1244 važna", naglasio je Jeremić.