Vujić: Veliko interesovanje za stambene kredite za mlade, proširuje se garantna šema

BEOGRAD - Ministar pravde Nenad Vujić rekao je danas obrazlažući više zakona na vanrednoj sednici Skupštine Srbije da je interesovanje mladih za subvencionisane kredite za kupovinu prve stambene jedinice veliko i da stalno raste i da je stoga neophodno omogućiti nastavak te podrške mladima proširenjem garantne šeme za dodatnih 300 miliona evra.

Obrazlažući Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti Vujić je rekao da je do sada odobreno 7.424 zahteva i da je tako više od 7.000 mladih za više od godinu dana, zahvaljujući tom programu rešilo stambena pitanja, što je, kako je ocenio, najbolji pokazatelj opravdanosti i potrebe za takvim programom.

"Vrednost programa je inicijalno bila 400 miliona evra, što je projektovano da će podržati kupovinu od 5.500 stambenih jedinica. Međutim, analizom izveštaja dobijenih od banaka koje učestvuju u programu, i kojih ima osam, kao i upita od strane zainteresovanih, zaključili smo da su sredstva opredeljena za ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom u prvobitnom iznosu od 400 miliona evra nedovoljna da se zadovolji tražnja za ovom vrstom kredita", objasnio je Vujić.

Naglasio je da je zato garantna šema već jednom proširena za dodatnih 200 miliona evra, tako da ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom iznosi trenutno 600 miliona.

"Međutim, kako se interesovanje mladih ne smanjuje, već naprotiv uvećava, sredstva opredeljena za ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom postala su nedovoljna za zadovoljenje traženja za ovom vrstom kredita. Zato smo sad predložili novo proširenje garantne šeme za dodatnih 300 miliona evra, čime će iznos kredita pokrivenih garancijama iznositi 900 miliona evra", naveo je ministar.

Vujić je obrazložio i Predlog zakona o nabavci 30 novih elektromotornih vozila za gradski i prigradski železnički saobraćaj, a koji će, kako je rekao, omogućiti brži, efikasniji, pouzdaniji i kvalitetniji prevoz putnika.

"Vozovi nabavljeni od španskog proizvođača CAF, a u skladu sa okvirnim protokolom o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Srbije i Španije u oblasti infrastrukturnih projekata, ovim se realizuju. Osim nabavke vozova, predviđeno je i osmogodišnje održavanje nakon isteka garantnog perioda", rekao je Vujić.

Istakao je da je nabavka 30 novih elektromotornih vozila neophodna i strateški opravdana investicija.

Govoreći o zakonskom rešenju o izgradnji Beogradskog metroa, ministar je ocenio da je Beogradski metro jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji.

"Njegov cilj je da se unapredi javni prevoz, smanje gužve, a on predstavlja ekološki prihvatljiv način prevoza, čime se značajno doprinosi smanjenju zagađenja i unapređenju kvaliteta života. Predlozi zakona koji se odnose na metro su u skladu sa Sporazumom između Republike Srbije i Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji", istakao je Vujić.

Kako je naveo, u skladu s tim Sporazumom, predviđena je finansijska sprovođačka podrška za sprovođenje Faze 1 beogradskog metroa, namenjena finansiranju saobraćajnih sistema i nadzoru izgradnje Faze 1 projekta.

"Time se konačno ostvaruje san, a to je da Beograd ima metro", rekao je Vujić.

On je rekao da se pet predloga zakona o kojima Skupština Srbija danas raspravlja odnose na energetiku, odnosno na davanje garancije države Srbije Srbijagasu za strateške projekte jačanja transportnih kapaciteta gasovoda u našoj zemlji.

"Ti projekti doprineće sigurnom i kontinuiranom snabdevanju domaćeg tržišta prirodnim gasom. Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije aktivno rade na projektu izgradnje interkonekcije Srbije i Severne Makedonije koje će omogućiti diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom i smanjenje zavisnosti od jednog dobavljača. Deo te interkonekcije je projekat izgradnje gasovoda Leskovac-Vranje i tri primopredajne stanice", rekao je Vujić.

Što se tiče četiri preostala predloga zakona, ministar je rekao da se oni odnose na: izvođenje radova inženjerske zaštite na deonici gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, izgradnju razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica, izgradnju razvodnog gasovoda Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo i gasifikaciju Zlatiborskog okruga.

Ministar je obrazložio i predlog zakona za izgradnju brane sa akumulacijom Pambukovica na reci Ub, što je deo sistemskog rešenja zaštite od poplava u Kolubarskom slivu.

"Vrednost ugovora iznosi 66 miliona eura za realizaciju ovog projekta, koji će doprineti dugoročnoj zaštiti stanovništva, infrastrukture i poljoprivrednih dobara. Ovim projektom je načinjen važan korak ka unapređenju upravljanja vodnim resursima u slivu Kolubare koji je ranije bio pogođen teškim poplavama. Cilj izgradnje brane je formiranje akumulacije radi prihvatanja poplavnog talasa u uslovima nailaska velikih voda", istakao je Vujić.

On je obrazložio i dva zakonska predloga kojima se za godinu dana produžava period za vraćanje dve milijarde dolara Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koje je Srbija uzela kao vid podrške budžetu.

"Produženjem roka za vraćanje kredita neće se menjati kamatna stopa koja ostaje na nivou od četiri odsto", istakao je ministar.

Vujić: Cilj dopuna zakona u vezi autoputa Pojate - Preljina je povećanje bezbednosti

BEOGRAD - Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je danas da se dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije deonice autoputa Pojate-Preljina, usklađuje unapređenje autoputne infrastrukture u Srbiji, kao i da je osnovni cilj izgradnje moto-puta Kraljevo-Ušće-Raška-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje povećanje nivoa usluga i povećanje bezbednosti saobraćaja.

Vujić je na sednici Skupštine, obrazlažući predložene zakone u ime Vlade Srbije, naveo da se u deonici Pojate-Preljina proširuje infrastrukturno Moravski koridor dodavanjem značajnog saobraćajnog kraka Kraljevo-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje. Dopunama se predviđa, kako je rekao Vujić, promena naziva, odnosno dodaje se posle Pojate-Preljina i krak deonice Kraljevo-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje. "Ovim zakonom definisano je utvrđivanje javnog interesa za potpunu i neophodnu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje nepokretnosti za izgradnju Moravskog koridora, određivanje korisnika eksproprijacije, način obezbeđivanja finansijskih sredstava za realizaciju projekta.

Ovo je jako značajna izmena jer ovim krakom povezuje se deonica Novi Pazar-Kraljevo sa vezom Raška-Jarinje. Usvajanjem ovog zakona, pored 112,4 kilometara deonice Pojate-Preljina, veže se za 93,5 kilometara buduće brze deonice od Pojata do Preljine, odnosno saobraćajnice Kraljevo-Ušće-Raška-Novi Pazar, sa vezom sa petljom Jarinje, što je ukupno 205,9 kilometara autoputa i brze saobraćajnice", kazao je Vujić.

Napomenuo je da je u Kraljevu skoncentrisan najveći deo privrednih kapaciteta jugozapadne Srbije, kao i da je taj grad sedište velikog broja privrednih društava (oko 1.130) i preduzetnika (oko 535).

"Kraljevo ima i izuzetan značaj za Rašku i Novi Pazar, a kada govorimo o Novom Pazaru, to je grad sa velikim brojem privatnih malih i srednjih preduzeća, izuzetno razvijenim privatnim sektorom sa preko 500 preduzeća koja se bave proizvodnjom odeće, obuće i nameštaja i oko 2.650 preduzeća koja se bave prevozom robe i putnika.

Poboljšanje infrastrukture će značajno uticati na dalji razvoj ovog područja", kazao je Vujić. Dodatni krak brze saobraćajnice Kraljevo-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje je od velikog značaja u putnoj mreži Srbije, naveo je ministar i dodao da se na taj način dobija izuzetno značajan veliki koridor od 206 km. "Osnovni cilj izgradnje moto-puta Kraljevo-Ušće-Raška-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje je povećanje nivoa usluga i povećanje bezbednosti saobraćaja u uslovima promenjenog stanja u putnoj mreži", kazao je Vujić.

Precizirao je da se trasa budućeg koridora prostire od auto-puta Pojate-Preljina-Moravski koridor, odnosno petlje Adrani, na teritoriji grada Kraljeva, do planirane obilaznice oko Novog Pazara. "Trasa prevashodno prati doline reke, prvo Vrdilske i Musine reke, a zatim i zone kod Konareva - Ibar, duž Mataruške banje, Bogutovačke banje i Maglič grada sve do Ušća, zatim se trasa prebacuje u dolinu Raduše do Bujanovca, a zatim se vraća ponovo u dolinu Ibra, do Raške, i završava u dolini reke Raške, kao i kroz teritoriju opštine Raške, čime ceo ovaj kraj dodatno dobija na zamahu privredne aktivnosti", naveo je Vujić.

Kako je dodao, trasa auto-puta ukupne dužine 112,4 km proteže se kroz dolinu reke Zapadne Morave u okviru projekta Moravski koridor i uređenje reke Zapadne Morave u dužini od 56 kilometara.

"Predviđeno je da se izgradi i rekonstruiše 13 denivelisanih raskrsnica. Takođe, na trasi autoputa predviđena je izgradnja ukupno 120 objekata: mostova, nadvožnjaka i podvožnjaka. Od Pojata do Vrbe i do kraja juna biće pušteno još skoro 29 kilometara od Adrana do Preljine, čime ćemo imati završene sve deonice", dodao je Vujić. Ministar je kazao da se ovim zakonom unapređuje ne samo putna infrastruktura, nego se unapređuje i cela zemlja.

Vujić: Izmenama seta pravosudinih zakona do daljeg jačanja nezavisnosti pravosuđa

BEOGRAD - Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je danas na vanrednoj sednici Skupštine Srbije da izmene i dopune seta pravosudnih zakona predstavljaju rezultat intenzivnog dijaloga Srbije sa Venecijanskom komisijom, ali i potvrdu pune posvećenosti Srbije daljem jačanju nezavisnosti pravosuđa i dodao da je izmenama taj proces unapređen i da su ispunjeni najviši standardi koje je naša zemlja i sama sebi postavila za cilj.

Vujić je obrazlažući izmene i dopune seta pravosudnih zakona, ali i drugih tačaka koje su na dnevnom redu ispred predlagača Vlade Srbije, kazao da te izmene podrazumevaju i potvrdu pune posvećenosti Srbije daljem jačanju nezavisnosti sudstva, samostalnosti javnog tužilaštva i efikasnosti pravosudnog sistema i dostupnosti pravde građanima.

Podsetio je da su ti zakoni usvojeni u januaru ove godine i kazao da su doneti sa legitimnim ciljem da se unapredi funkcionisanje pravosuđa, poveća efikasnost rada sudova i tužilaštva, otklone određene praktične teškoće koje su se pojavile nakon usvajanja ustavnih reformi iz 2022. godine.

"Sledstveno tome, zakoni su doneti kako bi se osiguralo bolje funkcionisanje pravosudnih institucija, što je i sama Venecijanska komisija konstatovala", rekao je Vujić.

Dodao je da je u svom Hitnom mišljenju komisija izričito konstatovala da prepoznaje značaj ciljeva koje su srpske vlasti nastojale da ostvare i u vezi unapređenja efikasnosti pravosuđa, javnog tužilaštva, sudstva, kao i veću jasnoću i koherentnost pravnog okvira.

Naveo je da je komisija ocenila da su pojedina rešenja otvorila mogućnost za dodatno unapređenje i zato je i dala preporuke u svom Hitnom mišljenju za dodatno unapređenje.

"Srbija je na te preporuke odgovorila odgovorno, otvoreno i konstruktivno i naglašavam da je sama Srbija zatražila početkom februara hitno post-ante mišljenje Venecijanske komisije, jer smo bili sigurni da su ciljevi koje smo postavili pred nama januarskim izmenama postavljeni u pravom smeru, a i da bi kroz jedan konstruktivni dijalog sa stručnim telom Saveta Evrope te izmene još dodatno unapredili", rekao je Vujić.

Podsetio je na saradnju sa Venecijanskom komisijom od aprila i dodao da su nacrti zakona pre usvajanja dostavljeni Venecijanskoj komisiji na dodatno razmatranje i usaglašavanje.

"Imali smo nekoliko ciklusa i tokom maja meseca, pa i onlajn sastanke sa izvestiocima Venecijanske komisije. Rezultat tog procesa je potpuno jasan", kazao je Vujić.

Navodeći da je Srbija sprovela preporuke iz hitnog mišljenja koje se odnose na zakone, da su značajno unapređene i prihvaćene preporuke koje se odnose na odlučivanje o prigovorima, Vujić je naveo i da je međunarodna saradnja dodatno pojašnjena kako bi se izbegle neke nedoumice u vezi te saradnje i jasno je predviđeno da sve ono što su međunarodni ugovori obavezuje sve institucije.

"Ograničenje trajanja funkcije, odnosno vršenja funkcije glavnog javnog tužioca, je nešto što je cilj i efikasnosti, ali i jasnog i predvidivog i održivog sistema. Kada govorimo o režimu privremenog upućivanja, Venecijanska komisija je u svom hitnom mišljenju iz aprila meseca jasno naglasila da je njen stav i 2022. godine bio da to treba da radi Visoki savet tužilaštva i na taj način i pohvalila izmene iz januara meseca, zato što smo tim ispunili i jednu od preporuka koja je bila iz 2022. godine i dodatno unapredili čitav taj proces", rekao je Vujić.

Kako je istakao, ono što je u konsultacijama sa Venecijanskom komisijom zaključeno, to je da je proces jasniji, transparentniji jer je uveden sistem po kom se upućivanje vrši na osnovu javnog poziva koji je dostupan svim javnim tužiocima koji do sada to nisu imali mogućnosti.

Izbegnuta je i situacija, kako je dodao, gde smo imali da pojedinac predlaže upućivanje po nejasnim i neobjektivnim kriterijumima.

"Ovim izmenama i ovim konsultativnim procesom, taj čitav proces je unapređen dodatno i ispunjeni su i ti najviši standardi koje je sama Srbija postavila sebi za cilj. Takođe, Srbija nije ignorisala preporuke Venecijanske komisije, ona ih je sama zatražila bez ikakvih pritisaka i ona ih je prihvatila i kroz ove zakone implementirala", kazao je Vujić.

Dodao je da upravo zbog toga danas imamo mišljenje koje potvrđuje da su preporuke sprovedene.

Vujić je naveo i da postoje dve preporuke koje su temporalnog karaktera, koje traže određeno vreme, a to je izmena Zakona o visokotehnološkom kriminalu, jer on ne obuhvata samo tužilaštvo, on obuhvata i sudove i policiju i druge institucije koje se bave visokotehnološkim kriminalom.