Vujić: Spora pravda je negacija pravde, reforma i digitalizacija menjaju pravosuđe

BEOGRAD - Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, koji je utvrdila Vlada Srbije jedan je od najvažnijih zakona u okviru reformske agende, Akcionog plana i ispunjavanja prelaznih merila u Poglavlju 23, izjavio je danas ministar pravde Nenad Vujić i ocenio da je spora pravda negacija pravde, jer, kako je rekao ako se predugo čeka rešenje spora, onda ne mogu da se ostvare prava

On je za Radio Beograd rekao da će se novi sistem zasnivati na proverama znanja, pripremi kandidata i principu zasluga prilikom izbora sudija i javnih tužilaca.

"Osnovna novina je da za sudijske i tužilačke pomoćnike, koji budu zaposleni u sudovima i tužilaštvima na dan stupanja tog zakona a to je 1. mart 2027. godine, neke novine ne važe. Oni i dalje mogu ulaziti u pravosuđe po starom sistemu, odnosno mogu ili ulaziti u Pravosudnu akademiju ili polagati samo test kod Visokog saveta", objasnio je ministar.

Naveo je da je od marta 2027. do 2030. godine predviđen prelazni period tokom koga će sistem postepeno biti prilagođavan novim rešenjima i u tom periodu kandidati će moći da biraju između prethodne obuke na Pravosudnoj akademiji ili polaganja testa pred Visokim savetom sudstva, odnosno Visokim savetom tužilaštva.

Zakon donosi i novine u oblasti stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u pravosuđu.

Odluke o stalnoj obuci sudija i javnih tužilaca donosiće nadležni saveti, dok će obuke za sudsku i tužilačku administraciju organizovati Ministarstvo pravde i Pravosudna akademija, u saradnji sa reprezentativnim sindikatima.

Vujić je istakao da su stalne obuke neophodne zbog procesa digitalizacije, jer primena savremenih tehnologija zahteva dodatno usavršavanje svih koji rade u sistemu.

Uz Zakon o Pravosudnoj akademiji, vlada je utvrdila izmene Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu.

Govoreći o ovim izmenama Vujić je naveo da se njima menja način dokazivanja stručnosti i osposobljenosti za obavljanje sudijske, odnosno javnotužilačke funkcije.

Kao uslov za izbor predviđena je završena prethodna obuka na Pravosudnoj akademiji, čije će trajanje zavisiti od dužine radnog iskustva nakon položenog pravosudnog ispita.

Za kandidate sa najmanje iskustva obuka će trajati dve godine, za one sa više od dve godine radnog iskustva godinu dana, sa više od četiri godine šest meseci, a sa više od šest godina tri meseca.

"To nije usmereno na neko maltretiranje. Više je cilj te prethodne obuke da se kandidati spreme na adekvatan način", rekao je on.

Što se tiče planova Ministarstva pravde do kraja godine, najavio je više zakonskih izmena koje proizlaze iz procesa evropskih integracija i usklađivanja sa propisima Evropske unije.

Krajem avgusta očekuju se izmene Zakona o lobiranju, a potom i obimne izmene Krivičnog zakonika, koje obuhvataju više od 90 članova.

Među najvažnijim novinama su uvođenje krivičnog dela obljube bez pristanka, sankcionisanje obuke maloletnika za upotrebu oružja, usklađivanje odredaba iz oblasti borbe protiv korupcije, nasilja u porodici i partnerskim odnosima, kao i uvođenje novih ekoloških krivičnih dela radi usaglašavanja sa propisima Evropske unije.

Naveo je da je Ministarstvo pravde završilo svoj deo posla i dostavilo predloge Evropskoj komisiji, a da će se zakonska rešenja pred poslanicima Narodne skupštine naći nakon dobijanja mišljenja Brisela o njihovoj usklađenosti sa evropskim propisima.

Osvrćući se na dugotrajne sudske postupke, podsetio je da Ministarstvo pravde ne može da izdaje naredbe sudovima i tužilaštvima, jer su sudovi nezavisni, a tužilaštvo samostalno.

Ipak, kako je naveo, ministarstvo sprovodi više institucionalnih mera koje bi trebalo da doprinesu efikasnijem radu.

U toku je analiza sudske mreže, uključujući i ranije planiranu podelu Trećeg osnovnog suda na treći i četvrti osnovni sud, kako bi se rasteretili postojeći kapaciteti i omogućio brži pristup građana pravdi.

Paralelno s tim pripremljene su izmene Zakonika o krivičnom postupku, koje se nalaze u Evropskoj komisiji radi dobijanja mišljenja o usklađenosti sa evropskim direktivama a istovremeno se analiziraju Zakon o parničnom postupku i Zakon o izvršenju i obezbeđenju kako bi se ubrzalo rešavanje parničnih i izvršnih postupaka.

"Imamo onu staru izreku: pravda je spora, ali dostižna. Ipak, treba da je napustimo i da kažemo jednu drugu stvar, a to je da je spora pravda negacija pravde. Jer, ako čekate rešenje svog spora predugo, onda ne možete da ostvarite svoja prava", poručio je Vujić.

Govoreći o razvoju e-suda, e-pisarnice i elektronske dostave, naglasio je da digitalizacija mora da ide uporedo sa očuvanjem dostupnosti pravde svim građanima.

"Mi nismo obavezni da budemo ni digitalno pismeni, ni da imamo imejl. Zato morate da napravite balans – da pravda bude dostupna građanima, ali istovremeno da unapređujete e-sud, e-pisarnicu i druge aplikacije koje olakšavaju rad sudova i pristup pravdi", rekao je on.

Kada je reč o primeni veštačke inteligencije u pravosuđu, ukazao je da ona može biti koristan alat u pretrazi sudske prakse i analizi predmeta, ali ne i zamena za sudijsko odlučivanje.

"Sudija je taj koji treba da presuđuje. Veštačka inteligencija nema moral, nema slobodno sudijsko uverenje, nema širu sliku / ona ima određeni algoritam", naglasio je Vujić.