Gordana Čomić: Za napredak društva u Srbiji neophodan dijalog

BEOGRAD - Srbija mora otvoreno da razgovara o ratovima devedesetih, haškim presudama i evropskim integracijama izjavila je danas nekadašnja ministarka za društveni dijalog Gordana Čomić i ocenila da pitanje odnosa Srbije sa EU, Rusijom, Kinom, kao i pitanje AP Kosova i Metohije pokazuju koliko je dijalog neophodan za napredak društva.

“Evropska unija znači definisanje problema, suočavanje sa njima i pronalaženje rešenja. Sve te teme odlična su ilustracija koliko nam je dijalog potreban kao alat demokratije”, poručila je ona za K1 televiziju.

Komentarišući kritike iz EU nakon sahrane generala Ratka Mladića i otkazane posete evropske komesarke za proširenje Marte Kos, Čomićeva je rekla da strategija “popovanja” Srbiji neće dati rezultate, i poručila da ukoliko predstavnici EU žele da vide šta ljudi u Srbiji zagovaraju i čemu se protive, onda moraju da dođu ovde i koriste formate dijaloga kojima EU raspolaže.

Kako je navela, evropski zvaničnici trebalo bi da razgovaraju upravo sa onima koji ne podržavaju evropske integracije, kako bi objasnili zbog čega oni smatraju da je EU dobra.

Govoreći o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, Čomićeva je podsetila da je Srbija, pored ispunjavanja kriterijuma za evropske integracije, imala i obavezu saradnje sa Hagom, i ocenila da u Srbiji danas najveći problem predstavlja odsustvo unutrašnjeg dijaloga o događajima iz devedesetih.

“Imamo apsolutan nedostatak dijaloga u našem društvu, razgovora nas sa nama i o nama. Moramo da razgovaramo o onome što se dogodilo u epohi pre nas i o tome kako da sprečimo da posledice tih događaja opterećuju vreme u kojem živimo i generacije koje dolaze”, istakla je ona.

Čomićeva je ocenila da je veoma loše što se politički akteri u Srbiji teško dogovaraju čak i kada imaju sličan odnos prema vlasti, i napomenula da ie otpor prema dijalogu, kao osnovnom alatu kojim društvo napreduje, “veliko društveno zlo”.

Osvrćući se na najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će vanredni parlamentarni izbori biti održani 25. oktobra, Čomićeva je rekla da nakon formalnog raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora počinju izborne radnje, od objavljivanja obrazaca za prikupljanje potpisa do prijavljivanja izbornih lista, i dodala da predsednik Republike, na osnovu obrazloženog predloga Vlade, raspušta Narodnu skupštinu i raspisuje izbore.

”Od tog trenutka počinje izborna kampanja. Republička izborna komisija objavljuje formulare za prikupljanje potpisa, počinje formiranje stalnih biračkih odbora, a liste se prijavljuju tempom kojim budu prikupljani potpisi”, objasnila je ona i dodala da će se izborne radnje odvijati prema izmenjenim pravilima, usvojenim i na osnovu preporuka ODIHR-a.

Govoreći o izboru datuma za održavanje izbora, Čomić je ocenila da se još ranije moglo očekivati da izbori budu održani do kraja 2026. godine, i dodala da je sam datum određen u skladu sa postojećim okolnostima.

Na pitanje ko može da podnese izbornu listu, Čomićeva je objasnila da izbornu listu mogu da podnesu politička stranka, koalicija političkih stranaka ili grupa građana, napomenuvši da ne može da postoji koalicija između političke stranke i grupe građana.

Prema njenim rečima, može da postoji koalicija političkih stranaka, dok se grupa građana formira nakon raspisivanja izbora i određuje ovlašćenog predstavnika koji podnosi listu.

Kako je dodala, grupa građana može da ima mali broj osnivača, ali za učešće na izborima mora da prikupi zakonom propisan broj potpisa.

Čomićeva je istakla da koalicioni sporazum mora jasno da odredi i način podele sredstava koja se dobijaju na osnovu osvojenih poslaničkih mandata, odnosno da raspodela ne može da bude prepuštena nečijoj dobroj volji, već da ona mora unapred da bude jasno definisana koalicionim dogovorom.

Kada je reč o predizbornim sloganima, Čomićeva je rekla da oni i dalje predstavljaju važan deo političkog identiteta, i dodala da politička stranka traži slogan koji povezuje njen imidž, identitet i sadržaj politike.

Dobar slogan može da ukaže i na ono što će stranka da zastupa nakon izbora, izjavila je ona i podsetila na slogane koji su povezivali evropske integracije, Srbiju i Kosovo, navodeći da su takve poruke pokušavale da objedine stavove koji se u javnosti često doživljavaju kao suprotstavljeni.

”Procesni slogan ne govori samo šta će neko raditi u godini nakon izbora, već ukazuje na dugoročniji politički pravac”, poručila je Čomićeva.