Lenjin, lider boljševika, rođen pre 155 godina

BEOGRAD - Vladimir Iljič Lenjin, tvorac boljševičkog prevrata u Rusiji 1917. godine, Oktobarske revolucije, i potom prvi čelnik Sovjetskog Saveza, rođen je 22. aprila 1870. pre 155 godina.

Pobedom u Oktobarskoj revoluciji 1917, koju je zapravo operativno uglavnom sproveo Lav Trocki, obezbeđen je dolazak boljševika na vlast. To je dalje podrazumevalo ustrojavanje režima koji je zvanično imao za cilj uvođenje komunističkog društva.

Zanimljivo je da su boljševici dozvolili izbore novembra te 1917. koje je inače prethodno zakazala tzv Privremena vlada, proistekla iz Februarske revolucije. Nesumnjivo pre izbora uvereni da uživaju širu popularnost, boljševici su međutim dobili oko 24 odsto glasova. Lenjinovi sledbenici veći procenat imali su u urbanim sredinama, u Moskvi čak preko 47 odsto. A čak dvotrećinsku podršku imali su među vojnicima na frontu. Vojnici su uostalom, u strahu od upućivanja na front, bili glavna snaga i tokom oktobarskog prevrata u Petrogradu.

Pošto je po rezultatima izbora bilo jasno da boljševici nemaju većinu, ubrzo su tek izabranu skupštinu, kao prevaziđenu buržoasku instituciju, raspustili januara 1918.

Nadalje, insistiralo se na tzv diktaturi proletarijata, čija je avangarda, po njima bila, revolucionarna boljševička, komunistička partija, dok je višepartijski model odbačen s prezirom.

Usledio je Građanski rat koji su boljševi dobili do kraja 1922. (a u udaljenim perifernim zonama do polovine 1923.) zahvaljujući pre svega činjenici da je znatan deo populacije zaista od njih očekivao poboljšanje položaja. Pobedu je takođe obezbedila i gotovo neverovatna brutalnost mladih revolucionara, podrazumevajući masovne likvidacije građana za koje je procenjeno da bi mogli biti potencijalni neprijatelji.

Zavladao je revolucionarni teror koji je odneo milione života.

Potom, iako je postaja teorijska konstrukcija kako bi stvaranje novog, nazovi idelanog društva, trebalo da izgleda, stavrnost se međutim ubrzo pokazala sasvim drugačijom od teorije.

Ipak, boljševički, odnosno komunistički režim potrajaće duže od sedam decenija na prostoru Rusije.

Vladimir Iljič Uljanov rođen je u Simbirsku aprila 1870. Otac Ilja, bio je prosvetni činovnik. Po činovničkom rangu stekao je niži plemićki status iako je bio neznatnog porekla. Majka Marija, rođena Blank, smatrana je za obrazovanu osobu.

Otac Ilja Nikolajevič Uljanov umire 1886. Naredne 1887. stariji brat Aleksandar je osuđen i obešen, zbog pripadništva terorističkoj revolucionarnoj grupi Narodna volja, koja je spremala ubistvo cara Aleksandra III. Njeni pripadnici su prethodno, 1881. ubili cara Aleksandra II, uz brojne druge atentate.

Činjenica da mu je brat obešen odrediće, najverovatnije, sudbinu Vladimira Iljiča potonjeg Lenjina, koji se opredelio za uništenje Rusije Romanova.

Studirao je izvesno vreme u Kazanju, odakle je ubrzo izbačen. Pošto je proteran, od 1889. sa porodicom živi u Samari. Konačno 1890. dobija dozvolu da pod posebnim uslovima nastavi studije prava u prestonici, Sankt Peterburgu. Diplomirao je naredne godine.

Godine 1895. pridružuje se marksističkoj organizaciji "Savez borbe za oslobađanje radničke klase". Uhapšen, prognan je u Sibir, na tri godine. Ime po kom je poznat Lenjin, nastalo je kao revolucionarni pseudonim, po sibirskoj reci Lena.

U progonstvu piše "Razvoj kapitalizma u Rusiji". Nadao se porastu bede i očaja u Rusiji, usled rasta kapitalističke privrede, što je on tumačio kao povoljan prostor za predstojeću revoluciju.

Potom, 1900. beži u Švajcarsku. U emigraciji objavljuje časopis Iskra, gotovo bez uticaja unutar Rusije.

Uobličiće u to vreme sopstveno tumačenje Marksovog učenja, pre svega u delu "Šta da se radi". Zastupao je stvaranje borbene, beskompromisne, revolucionarne partije, nasuprot Marksove ideje da je industrijski proletarijat avangarda po sebi.

Nasuprot većini teoretičara marksizma, Lenjin je zagovarao podsticanje nacionalnih tenzija, s ciljem širenja prostora za revoluciju. Teorijski je to razradio u tekstu "Nacionalno pitanje u našem programu". Tada se pojavljuje koncept prema kom narodi imaju "pravo na samoopredeljenje do otcepljenja". Međunacionalnu borbu video je dakle kao prostor potencijalne destabilzacije postojećih društava.

U vreme bunta 1904/1905. u Rusiji, Lenjin se, amnestiran, vraća u svoju zemlju. Odmah zatim pozvao je sunarodnike na opšti ustanak.

U potonjem periodu, do 1917, Lenjin boravi u Britaniji, Nemačkoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Francuskoj. U vreme izbijanja rata 1914. nalazio se u Krakovu, tada Austrougarska. Vlasti u Beču izlaze u susret nameri da se prebaci u Švajcarsku.

Godine 1909. pojavilo se njegovo delo "Materijalizam i empiriokriticizam" sa ozbiljnim teorijskim pretenzijama. Tada promoviše tzv "princip partijnosti" u filozofiji. Po njemu, nikakvo teorijsko znanje nema smisla osim u svrhu korisnosti sa stanovišta revolucionarne partije.

Tokom Svetskog rata Lenjin piše "Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma". U njemu zastupa tezu da će, nasuprot osnovne marksističke postavke o revoluciji koja predstoji u industrijski najrazvijenijim zemljama, ona uslediti na obodu kapitalizma.

Pošto je u Rusiji februara 1917. izbila buržoaska revolucija, zapravo dvorski prevrat, a car Nikolaj II je doveden do abdikacije marta, zemlja se našla u haosu.

Lenjina tada, uz izdašnju finansijsku podršku, nemačke tajne službe, preko Nemačke, Danske, Švedske, šalju u Petrograd, sa grupom istomišljenika. Transportovani su u zapečaćenom vozu. Odgovarajuće sluzbe Nemačke nadale su se da će njegovo prisustvo u Rusiji dovesti do dalje destabilizacije te zemlje.

Pošto je stigao 17. aprila objavljuje "Aprilske teze" kojima odbacuje ma kakvu podršku novim vlastima Rusije. Odmah je zagovarao mir sa Nemačkom, kao i vlast sovjeta, revolucionarnih veća, uz ukidanje postojeće vojske i policije, parlamenta, konfiskaciju imovine veleposednika.

Pokušaj boljševičkog preuzimanja vlasti u julu, propao je, pa uplašen beži iz Petrograda. Konačno, oktobra/novembra procenjuje da je vreme za prevrat, državni udar, prikladno, usled vidne nesposobnosti vlasti Kerenskog. Usledila je Oktobarska revolucija.

Jedan od prvih poteza koje povlači bilo je nametanje mira sa Nemačkom, uz ustupanje ogromnog dela teritorije Rusije Nemačkoj. Mirom u Brest Litovsku, marta 1918. Nemačke teritorijalne aspiracije na tlu Rusije su ostvarne.

Uz stvaranja Sovjetskog saveza, Lenjin, profesionalni revolucionar opsednut manijom rušenja tradicionalne Rusije, oblikovao je takođe Kominternu, Komunističku internacionalu, međunarodnu organizaciju komunističkih partija. Ona je pre svega trebalo da bude u službi svetske revolucije, uz izdašnu finansijsku podršku Moskve, svim sredstvima koje revolucije podrazumevaju. U skladu sa Lenjinovima zamislima, komunisti Sovjetski Savez nisu videli kao nastavak Rusije sa drugačijim režimom, nego iznad svega kao bazu za svetsku revoluciju.

Kada je umro, januara 1924. u Gorkom kod Moskve, Vladimir Iljič Lenjin za jedne je bio simbol borbe obespravljenih za pravedniji svet.

Za druge, bio je oličenje svega najgoreg, inkarnacija zla.

Zvanično, smrt i prethodno nemoć, nastupila je kao kao posledica atentata avgusta 1918.

Po drugima, ludilo i smrt bili su posledica sifilisa. Imao je tada 53 godine.