Ekspo: Od prvog ženskog paviljona u Beču do Ekspa 2025. u Osaki promocija ženskih prava

OSAKA - Trajan pečat u istoriji ženskog predstavljanja ostavio je paviljon "Izložba ženskog rada" (Pavillon der Frauen-Arbeiten), na svetskoj izložbi u Beču 1873. a Ekspo 2025. u Osaki ženska prava i rodnu ravnopravnost promoviše kroz ženski paviljon (Women’s Pavilion).

U vreme kada je žensko prisustvo u javnoj sferi bilo gotovo nevidljivo, paviljon u Beču predstavio je žensko stvaralaštvo i preduzetništvo, od poljoprivrede, zanatstva, industrijske proizvodnje i nauke, do umetnosti, navedeno je u saopštenju Ekspa 2027.

Danas, iako su sačuvani tek retki fizički tragovi ženskog paviljona u Beču, njegovo nasleđe i dalje živi.

Zahvaljujući novoj postavci bečkog Tehničkog muzeja, otvorenoj povodom 150 godina od izložbe, ovaj važan segment istorije dobio je zasluženu pažnju, navedeno je u saopštenju.

Kroz platformu "Women at Work", muzej je digitalizovao više od 1.000 predmeta i dokumenata, uključujući retke kataloge i spise.

Feministkinje su prepoznale svetske izložbe kao poligon za izgradnju transnacionalne podrške, vidljivosti svojih zahteva i diskusiju o (potcenjenom i slabo plaćenom) ženskom radu, nedostatku obrazovanja za žene, kao i borbi za jednaka prava.

Posle Beča, ove teme su kroz žensko predstavljanje bile prisutne i na svetskim izložbama organizovanim u Filadelfiji 1876, Čikagu 1893. i Parizu 1900. godine.

Naročito je bio zapažen ženski paviljon u Čikagu koji je postao svojevrsni forum za debate na kome su tadašnje feministkinje zahtevale veća, odnosno, jednaka prava za žene, od obrazovanja, zapošljavanja i radnih uslova, prava glasa do prava da budu predstavljene u državnim institucijama.

Ovaj paviljon i diskusije vođene u njemu tokom trajanja svetske izložbe u Čikagu uticale su na širenje feminističkih ideja i osnivanje brojnih udruženja koja su kroz svoje aktivnosti imale veliki društveni i politički uticaj.

Više od vek i po posle Beča, simbolično Ženski paviljon (Women’s Pavilion) je prisutan na Ekspo 2025 Osaka kroz poseban program posvećen promociji rodne ravnopravnosti i osnaživanju žena, odnosno ostvarivanju jednog od UN ciljeva održivog razvoja, cilja 5.

Paviljon predstavlja priče i perspektive žena iz različitih delova sveta. Autorka postavke Es Devlin kreirala je interaktivne tzv. "palate sećanja" posvećene Banani Jošimoto (japanska književnica), Emi Mahmud (sudanska aktivistkinja) i Siji Bastida (meksička klimatska advokatkinja).

Priče, nedoumice i životni prelomi ovih žena pretočeni su u futuristički, emotivno snažan i upečatljiv multimedijalni program.

Sam paviljon, autorke arhitektkinje Juko Nagajama, inspirisan tradicionalnom japanskom tehnikom Kumiko projektovan je od iskorišćene, stare fasade japanskog paviljona sa prethodne Svetske izložbe u Dubaiju, u svom središtu ima prostor predviđen za diskusije sa ciljem ženskog osnaživanja i promocije rodne ravnopravnosti.

Tako je i Ekspo u Osaki postao svojevrsna pozornica za zajedničko promišljanje budućnosti u kojoj žene i devojčice imaju ravnopravan pristup obrazovanju, zapošljavanju, rukovođenju i javnom životu, odnosno, kako poručuju organizatori: "Ovo nije usamljena borba, već zajednička misija".

Imajući u vidu dosadašnje predstavljanje ovih tema na svetskim izložbama, sigurno je da će i specijalizovana izložba u Beogradu 2027. godine biti važno mesto za promociju ženskog stvaralaštva, mesto na kome se stvaralaštvo žena vidi, čuje i slavi.