Stručnjaci: 2026. godina verovatno toplija, za više od 1,4 stepena iznad nivoa

LONDON - Globalne temperature u 2026. godini verovatno će biti više od 1,4 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, saopštila je britanska Meteorološka služba, upozoravajući da zagađenje fosilnim gorivima nastavlja da podstiče ekstremne vremenske uslove.

Prema centralnoj prognozi Meteorološkog zavoda, 2026. godina će biti nešto hladnija od 2024, koja je sa oko 1,55 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka bila najtoplija godina otkako se vrše merenja, ali se očekuje da će se ipak svrstati među četiri najtoplije godine od 1850. godine, piše Gardijan.

Meteorološka služba procenjuje da će globalna temperatura u 2026. godini biti između 1,34 i 1,58 stepeni Celzijusa iznad proseka iz perioda 1850-1900.

"Verovatno je da su poslednje tri godine premašile 1,4 stepena Celzijusa, a očekujemo da će 2026. biti četvrta uzastopna godina sa takvim porastom", rekao je klimatolog Adam Skajf, koji je predvodio izradu prognoze.

Naučnici podsećaju da su se svetski lideri na Pariskom klimatskom sporazumu obavezali da će ograničiti globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.

Iako se taj cilj meri dugoročnim, tridesetogodišnjim prosekom, pojedinačne godine i meseci već povremeno premašuju taj prag, ističu stručnjaci.

"Prvo privremeno prekoračenje od 1,5 stepeni Celzijusa zabeleženo je 2024. godine, a naša prognoza za 2026. sugeriše da je takav scenario ponovo moguć", rekao je klimatolog Nik Danston.

Naučnici Evropske unije su prošle nedelje saopštili da je gotovo izvesno da će se 2025. godina završiti kao druga ili treća najtoplija godina u istoriji, dok podaci programa EU Kopernikus pokazuju da su prosečne globalne temperature od januara do novembra bile 1,48 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa.

Iako su prirodne klimatske oscilacije, poput El Ninja i La Ninje, uticale na kratkoročna kolebanja temperatura, naučnici upozoravaju da je dugoročni trend rasta posledica emisija gasova sa efektom staklene bašte i smanjenja sposobnosti prirodnih sistema da apsorbuju ugljen-dioksid.