Protest u Rimu protiv referenduma o pravosuđu, spaljene slike Đorđe Meloni i ministra pravde Karla Nordija

RIM - Nekoliko hiljada ljudi protestovalo je u subotu u Rimu protiv referenduma o ustavnoj reformi pravosuđa zakazanoj za 22. i 23. mart, a tokom skupa demonstranti su spalili slike premijerke Đorđe Meloni i ministra pravde Karla Nordija, što je izazvalo oštre reakcije državnih zvaničnika.

Još jedan simboličan čin dogodio kada je grupa demonstranata, ispred transparenta podrške Kubi, zapalila plakat sa zastavom Sjedinjenih Američkih Država i fotografijom američkog predsednika Donalda Trampa.

Prema procenama policije, u protestnoj šetnji učestvovalo je oko pet hiljada ljudi, dok organizatori navode da ih je bilo oko 20.000, preneo je italijanski list Sole24Ore.

Demonstracije su organizovale razne radikalno leve i sindikalne organizacije.

Povorka je prošla nekim od glavnih ulica italijanske prestonice, a demonstranti su pozvali građane da na referendumu glasaju protiv ustavne reforme pravosuđa, a tokom protesta iznete su i poruke protiv rata i međunarodne politike.

Jedan od najnapetijih trenutaka dogodio se na trgu "Piazza dell'Esquilino", gde su pojedini učesnici zapalili dva simbolična plakata uz upotrebu dimnih bombi.

Na prvom je bila prikazana premijerka Meloni kako na povocu drži ministra pravde Karla Nordija, prikazanog sa brnjicom, uz natpis "ne vašem referendumu".

Ubrzo potom zapaljen je i drugi plakat na kojem je Meloni prikazana kako se rukuje sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, uz poruku "ne vašem genocidu, 75.000 ubijenih civila, dva miliona raseljenih".

Spaljivanje slika izazvalo je brze reakcije državnih institucija, a predsednik italijanskog Senata ocenio je da je reč o "nerazumljivim i neprihvatljivim činovima mržnje" i izrazio solidarnost sa Meloni i Nordiom.

Lider pokreta Pet zvezdica Đuzepe Konte osudio je spaljivanje slika Meloni i Nordija, ističući da je ta stranka protiv svakog oblika nasilja.

"Ovu vladu treba poslati kući snagom ideja i demokratije, a ne mržnjom i nasiljem. Nekoliko dana nas deli od referenduma i zato je važno da razloge za glasanje protiv reforme objašnjavamo demokratski i kroz otvorenu raspravu", naveo je Konte u saopštenju.

Reforma pravosuđa, pojšanjava ANSA, predviđa odvajanje profesionalnih puteva sudija i tužilaca, uspostavljanje Visokog suda za disciplinske mere, podelu tela samouprave sudstva (CSM) na dva i uvođenje novog načina izbora članova putem žreba.

Sindikat sudija ANM i opozicione partije snažno se protive reformi tvrdeći da slabi sudstvo, ne ubrzava sporu italijansku pravdu i može dovesti do stavljanja tužilaca pod kontrolu izvršne vlasti.

Vlada Italije, međutim, tvrdi da reforma povećava kredibilitet pravosuđa, smanjuje uticaj politizovanih frakcija i obezbeđuje pravičniji proces za okrivljene.